Kad partijski botovi krenu da me napadaju preko društvenih mreža, Tvitera ili na nekim sajtovima, stalno pominju »stečajni upravnik«. Ako malo pogledate šta pišu, tu nema ničeg konkretnog. Misle da je dovoljno samo da kažu »stečajni upravnik« i bez ikakvog objašnjenja napišu »opljačkao« ili »uništio firmu« i to je onda napad na mene. Ponosan sam na sve što sam uradio kao stečajni upravnik.
Stečajni upravnik ne rastura preduzeća. To je profesionalac čiji zadatak je da firmu, nakon što ju je neko već opljačkao i rasturio, postavi na noge ili da proda ono što je ostalo i namiri poverioce i da, usput, podnese krivične prijave i pokrene postupke protiv svih koji su pljačkali ta preduzeća.
Svojevremeno sam radio sa Vericom Barać. Ponosan sam na to, ona je heroina srpske političke scene. Kad niko nije smeo da govori o pljačkama, ona je govorila. Nakon toga sam radio za policiju i tužilaštvo. Prvo sam ih obučavao u oblastima privrednog kriminala, berze i stečajeva, a zatim sam radio i kao finansijski ekspert na procesuiranju ljudi koji su pljačkali ta preduzeća. I ponosan sam na sve to, i na svoj rad u policiji i u tužilaštvu.
Radio sam i na predmetu Mišković, kao ekspert tužilaštva. Da nisam ušao u ministartsvo, sedeo bih zajedno sa tužiocem i ispitivao bih i Miškovića i sve ostale koji su učestvovali u toj pljački.
Priča o Vršačkoj pivari
U svim preduzećima u kojima sam bio stečajni upravnik štitio sam prava poverilaca i pokušavao da sprečim pljačku. Jedan takav primer je Vršačka pivara, gde nisam bio stečajni upravnik, već poverenik Agencije za privatizaciju koja je bila stečajni upravnik i radio sam poslove konsolidacije Vršačke pivare.
Pivara kupljena za 5.000, a preprodata za 100.000 evra
Vršačka pivara je privatizovana 2005. godine, kad je prodata za nekih 5.000 evra. Pošto je imala velike dugove, prodata je nekom sa srednjom školom, koji je kao nešto radio sa njom, prodao neke nekretnine, a magacine pod pritiskom ustupio firmi Drugi oktobar iz Vršca, kojom upravljaju partijski kadrovi, na ime duga za odnošenje smeća. Pri tom su magacini “procenjeni” na petinu stvarne vrednosti.
Drugi oktobar je hteo pošto-poto da dođe do ta dva magacina koja se nalaze na beogradskom putu. Iz straha od partokratije „srednjoškolac“ je te magacine prosto predao Drugom oktobru nameštenim sudskim poravnanjem. Nakon toga, prodao je Vršačku pivaru za 100.000 evra velikoj kompaniji Swisslion, Rodoljuba Draškovića.
I gle čuda, u godini prelaza iz 2005. u 2006. proizvodnja piva je skočila dva puta, troškovi skočili više od dva puta, a prihodi pali na pola. Nikakvi dugovi nisu plaćeni za to vreme. Novi vlasnik”privatizator” je bio jedini kupac i jedini dobavljač Pivare. Pivara nije stala na noge. Nakon tri godine raskinuta je privatizacija i pokrenut stečajni postupak.
Kako je komunalno preduzeće htelo da kupi pivaru
Stečaj je pokrenuo Drugi oktobar iz Vršca, koji je tada bio komunalno, društveno preduzeće, sa namerom da kupi pivaru. To je zaista jedinstven slučaj u Srbiji. Prvo što smo utvrdili je da pivara ima ogromne dugove i da lokalna partokratija pokušava da je dovede do bankrotstva. Mi to nismo dali. Postavili smo pivaru na noge i ona je ponovo počela da radi. U prvih šest meseci nakon pokretanja stečaja, Pivara je napravila profit, svi radnici su redovno primali plate, Vršačka pivara je ponovo zauzela svoje mesto na lokalnom tržištu.
To im nije odgovaralo. Pokušali su preko suda da utiču na rad pivare. Swisslion se u stečajnom postupku, na primer, pojavio sa potraživanjem od oko tri miliona evra. Pojavile su se i neke druge firme koje su potraživale još oko 2-3 miliona evra za neke druge stvari, za koje smo naknadno utvrdili da su ranije bile plaćene. I tako se nakupilo dugova od oko 10 miliona evra. Nije bilo teoretske šanse da pivara bude postavljena na noge i otplati sve dugove. Sa ovolikim spornim dugovima nije mogao ni da bude napisan plan reirganizacije. Zato smo pokrenuli postupke da bismo osporili sva ta potraživanja. Takođe smo pokrenuli postupke protiv Drugog oktobra, da bismo vratili magacine. Pošto reorganizacija nije bila moguća, plan je bio da se nastavi proizvodnja i Pivara proda kao pravno lice.
Uloga korumpiranog suda
Preko korumpiranog suda u Pančevu, iste one sudije koje su otele Pivari magacine, Drugi oktobar je uspeo da izdejstvuje zabranu poslovanja pivare. Zabrana poslovanja je usledila na zahtev Drugog oktobra. To je jedinstven slučaj u Srbiji da je sud jednom stečajnom dužniku zabranio dalje poslovanje.
Uspeli smo da stečajni postupak iz suda u Pančevu prebacimo u sud u Požarevcu. Nakon toga su uticali na Agenciju za privatizaciju, koja je bila stečajni upravnik, i Agencija se, tada, usprotivila nastavku proizvodnje.
Ponosan sam na sve što sam uradio u Vršačkoj pivari. Sprečio sam pljačku. Pivara će dobiti nazad svoje magacine. Potraživanja će biti osporena. Mi računamo da ćemo pobediti na izborima, ne ovim ali na narednim koje očekujemo 2017. godine, a onda ćemo uvesti red i u pivaru.
Pogledaj šta o tome kaže Saša Radulović i kako je izgledao stečajni postupak Vršačke pivare. Podeli sa prijateljima i pridruži nam se u borbi protiv korupcije. Centar korupcije u Srbiji je Aleksandar Vučić.
Na žalost, i pored toga što je Saša Radulović kao ministar pokušao da spasi drugu vršačku firmu – Vršačke vinograde, na kraju su ipak uspeli da oteraju ovu firmu u stečaj.
Ovo je prava borba sa vetrenjacama ali ja verujem u Don Kihota. Iole normalnom coveku je tesko poverovati da se moze razmontirati ovakva masinerija koja je prozdrla srbiju. Sistem u kojem gradjani iz budzeta placaju one koji nas uvode u robovlasnistvo.