Оштра осуда терористичког напада у Бриселу

O svakom problemu na svom mestu, ali česta karakteristika u Srbiji da se problemi rešavaju na pogrešnom mestu. Da ne bi širio negativnost, odgovoriću Vam ono što ja znam. Prvo, treba svi da budemo deo rešenja, a ne da čekako da nam neki “veliki tatko” reši probleme a da neka “velika mama” stalno brine o nama. Tako je i sa problemom sela. Posao države je da napravi sistem i da stvori okvire za rad a poljoprivredom treba da se bave poljoprivrednici. Veliki problem ljudi na selu u Srbiji su nerešena zdravstvena zaštita, nakaradni penzioni sistem, nepostojanje zadrugarstva, nepostojanje ili jako loša infrastruktura, nerešeno obrazovanje. Treba uvesti besplatnu osnovnu zdravstvenu zaštitu za sve, bez ikakvog overavanja knjižica. Treba uvesti sistem penzija gde imate socijalnu penziju + ekonomsku penziju. Svi sa navršenim određenim brojem godina imaju socijalnu penziju bez obzira da li su radili ili ne (neki vid socijalne pomoći) a ekonomski deo penzije ide u zavisnosti od toga koliko ste uplaćivali.Ovakav penzioni sistem će dovesti do toga da ljudi mogu slobodnije da se posvete radu na selu, a ne da uvek budu na “dve stolice” – malo rad u gradu malo rad na selu (mislim na ozbiljniji rad na selu). Zadrugarstvo je potrebno zbog toga što sad najveći kajmak pokupe neki kvazi-otkupci i izvoznici, nevodeći računa nimalo ni o proizvođaču, ni o kvalitetu robe, ni o ekologiji… Naši seljaci su dovoljno pametni i kad budemo stvorili zdrav sistem zadrugarstva itekako će umeti i da se organizuju oko plasmana robe, nabavke semena, đubriba…, sistema za navodnjavanje, hladnjača, silosa… Trenutno se za poljoprivredu izdvaja oko 300.000 evra od kojih najmanje novca ode tamo gde treba. To je sasvim dovoljan novac da se pokrene mnogo toga, samo da ode zadrugama postavljenim na zdravim osnovama, a ne da završi ko zna gde, kao do sada. Sa ozbiljnim zadrugama, vi stvarate i nova radna mesta i širi dijapazon radnih mesta – od stručnjaka iz oblasti poljoprivrede, menadžera, ekologa… i time stvarate veliki potencijal da mladi ostanu na selu. Deci treba omogućiti prevoz do škola, tako da se ne dešava da ima puno škola sa po nekoliko učenika, nego da se grupišu u manji broj škola sa više đaka i na taj način im omogućiti bolju socijalizaciju (o celokupnoj reformi obrazovanja da ne pričam, tek nije tema za ovde). Infastruktura u selima – putevi, struja, voda, kanalizacija, prečišćavanje otpadnih voda, deponije su u velikom broju slučajeva ili nikakvi ili ne postoje. Za ovo jesu potrebna određena sredstva, ali kad se oslobodimo viška u javnom sektoru, preduzeća u stečaju, raznih nebuloznih subvencija koje se daju stranim firmama, pokrenemo zadruge, jasno će se videti da itekako ima para za rešavanje ovih problema. Ovo su bile samo kratke crte. Ovde imate program u 20 tačaka http://dostajebilo.rs/godina-prekretnice-poslednji-voz-za-srbiju/, ovde dosta tekstova za poljoprivredu http://dostajebilo.rs/tag/zemlja/, a puno se i piše i ima dosta video materijala gde se dotiču ove teme. I za kraj, ne treba previše da brinemo tuđe brige, to stoji, imamo previše svojih, ali postoje neke osnovne ljudske vrednosti, tako da nije baš u redu da se lako ostavimo i ovog u Briselu. Pozdrav i sve najbolje.