U Savamaloj sa Sinišom Malijem

Svoje viđenje kako treba upravljati urbanom sredinom radikali su demonstrirali devedesetih godina na sledeći način: za vreme njihove vlasti u Zemunu izgrađeno je 57 lokala od čvrstog materijala na travnjaku Zemunskog keja.

Svoje viđenje kako treba upravljati urbanom sredinom radikali su demonstrirali devedesetih godina na sledeći način: za vreme njihove vlasti u Zemunu izgrađeno je 57 lokala od čvrstog materijala na travnjaku Zemunskog keja.

Sreća je bila da radikali tada nisu bili na vlasti u Londonu, jer bi garantovano izgradili 57 lokala od čvrstog materijala na travnatim terenima Vimbldona.

Tih godina u Zemunu, sazidano je i 17.000 bespravnih objekata, među njima impozantan broj dvospratnih, trospratnih i trosobnih kioska, a većini je nedostajala infrastruktura, struja i voda. Bespravno je prodato 7.000 placeva, pa je Zemun vremenom počeo da liči na prelepi Kandahar.
– Bili su to bespravni, odvratni objekti i svakako bi ih srušili odmah posle podizanja, obavezno danju, jer smo ih gradili uglavnom noću – izjavio bi danas ovaj Vučić o onom Vučiću, ponosnom članu tadašnje radikalske vlasti u Zemunu.

Međutim, postoji sumnja da su radikali jedno vreme bili na vlasti i u Savamali, popularnoj Savamaloj, jer su i tamo, preme rečima ovog Vučića, srušeni odvratni, bespravni objekti, koje ne bi projektovao čak ni onaj radikal-urbanista iz devedesetih. Naravoučenije: što izgradi radikal devedesetih, srušiće naprednjak krajem aprila 2016.

Pošto mu je u međuvremenu proradio nekada zakržljali centar za estetiku. Kao i za etiku.
Zato je za gradonačelnika Beograda postavljen čovek koji nikada nije bio radikal. Valjda jer je u to vreme bio mali.

Ali, otkad je Siniša Mali gradonačelnik Beograda, ona emisija “Beogradska hronika” na RTS-u ima sve izglede da promeni ime u “Beogradska crna hronika”.

Stranci sa svih stranu nadiru u prestonicu Srbije jer su čuli da je tamo buran noćni život. Posebno u Savamaloj, gde se razvija takozvani adrenalinski turizam. Sednete u kafić, a onda u dva i dvadeset upadnu fantomi, poznata optička iluzija, izbace vas napolje, sruše kafić, ali je dobra okolnost da ne morate da platite piće, jer konobara u međuvremenu vežu za banderu zajedno sa fiskalnom kasom.
“U šestoj godini sam želeo da postanem kuvar. U sedmoj godini Napoleon. Moja ambicija je tako rasla iz godine u godinu” – objasnio je svojevremeno Salvador Dali, mada mnogi misle da je to izjavio Siniša Mali. U pitanju su dve sasvim različite osobe koje se sasvim solidno rimuju. Ne kaže džaba naš narod: “Rimuju se ko Mali i Dali”.

Doduše, Salvador Dali i Siniša Mali na prvi pogled nemaju nikakvih dodirnih tačaka.
Osim što su obojica po ubeđenju nadrealisti. I što većina njihovih umetničkih dela sadrži optičke iluzije.

Dali, recimo, ima sliku “Priviđanje lica i vaze za voće na obali mora”. Jedan deo slike izgleda kao pas, a u isto vreme i kao most koji vodi ka ulici, zatim ka planini kroz koju prolazi tunel, dok vaza sa voćem formira lik žene.

Mali ima sliku “Priviđanje tri kule, vaze za gladiole i premijera na obali Save”. Jedan deo slike izgleda kao kula, a i isto vreme liči na vazu za gladiole, koja formira lik sredovečnog markantnog muškarca sa visokom funkcijom.

Fakat, Siniša Mali smatra da je njegova slika “Priviđanje tri kule, vaze za gladiole i premijera na obali Save” daleko vrednija od Dalijeve slike “Priviđanje lica i vaze za voće na obali mora”. Zato što je ta slika procenjena na tri milijarde evra i više liči na maketu nego na sliku.

Ali se istoričari umetnosti slažu da je u pitanju čist nadrealizam. Koji se u srpskim okvirima razvija u sasvim osoben pravac – naprednjačizam.

Naprednjačizam podrazumeva splet optičkih iluzija i nekoliko ljudi koji liče na optičke iluzije, ali su stvarni.

Uz to, većina Srba zna da je pravilno reći “sa Salvadorom Dalijem”, pa veruju da je isto tako pravilno reći “sa Sinišom Malijem”. Tako da po srpskim medijima obiluje konstrukcija: “Delegacija Grada Beograda, predvođena gradonačelnikom Sinišom Malijem, obišla je bla, bla, bla…”

To vam je isto, uzmimo za primer, ko kada bi se Aleksandar Vučić zvao Aleksandar Dugački, pa bi svake vesti počinjale: “Srpska delegacija, predvođena Aleksandrom Dugačkijem…”
A pravilno je sa Aleksandrom Dugačkim.

E sad, izgleda da je jedina veza Siniše Malog i Savamale upravo u pogrešnom izgovaranju njihovih imena i prezimena. Kao što kažu “sa Sinišim Malijem”, misleći da je on dobio prezime po afričkoj državi Mali, a ne po pridevu mali, tako je i Savamala doživela sudbinu kvarta kome nedostaje dobar lektor. Pa srpske televizije bruje od izraza: “Delegacija Grada Beograda predvođena gradonačelnikom Sinišim Malijem obišla je radove u Savamaloj”.

Mada je pravilno “u Savamali”. Pošto je pitanju mahala, a ne pridev mala.

Siniša Mali izgleda voli da ga mešaju sa afričkom državom Mali, jer je ubeđen da radi ko crnac. Te da vuče familijarne korene iz slobodarskog Malija. Odakle je garantovano i premijer, jer i on radi ko da je rodom iz Malija. Samo je u međuvremenu pobeleo od brige za normalnu Srbiju.

Mali, međutim, ne voli da ga pitaju išta vezano za Savamalu i smatra da je jedini problem tog kvarta taj što neki kažu “u Savamaloj”, a neki “u Savamali”. I da je ta komplikacija na nivou onog mitskog pitanja: da li se kaže Viber ili Vajber.

– Kakvi su ono fantomi u Savamaloj? – pitaju ga novinari ovih dana.
– Ja stvarno ne znam. Mi smo tamo poslali jednu veću grupu lektora da utvrde šta je pravilno – odgovara Mali.
– A što su lektori došli baš noću? – pitaju novinari.
– Lektori, znate, najbolje rade noću. Treba im tišina zbog koncentracije!
– A što nose maske?
– Zbog jakog sunca!
– Otkud sunce noću?
– Pa to vam je sve optička iluzija. U pitanju je moja najnovija slika: “Priviđanje fantoma, sunca, bagera, Gorana Vesića i vaze za cveće u Savamali”.
– Valjda u Savamaloj!?
– Nemojte, molim vas! Sve to će da utvrde nadležni organi!
– Koji nadležni organi?
– Pa lektori!

Izvor: N1