Pre samo nekoliko meseci šef delegacije EU u Srbiji, Majkl Davenport, kratko se osvrnuo na stanje u srpskoj nauci: „Nauka i kultura su oblasti u kojima je Srbija već mnogo napredovala pa će se ta poglavlja najbrže i zatvoriti“ . Nakon ovakve izjave, mogu da poručim gospodinu Davenportu da je najbolje da ta poglavlja EU i ne otvara – uopšte, nikada. Znate, ipak nije sasvim sigurno šta vas čeka kada otvorite nešto što je lepo upakovano i još lepše prezentovano, sa velikim osmehom na licu. U ovom slučaju radi se naravno o blistavim osmesima premijera Vučića i nadležnih ministara.
Ali kada smo kod otvaranja: ako se iko ikada zaista usudi da otvori i baci pogled na unutrašnjost srpske nauke, pre nego što se zapita šta mu je to trebalo, neka se dobro seti nesretne Pandore i Epimeteja. Jer ono što je iz te kutije izašlo nije ništa u poređenju sa onim što ga čeka u ovoj „kutiji“.
Ovde ćemo zaviriti samo u jedan njen ugao – mladi u nauci. Ne bez razloga. Mladi u Srbiji ne samo da su nazaobilazan cilj demagoške predizborne mašinerije, već se od ove ciljne grupe ne odustaje ni posle izbora. Uvek zgodno zvuči brinuti za budućnost mladih ljudi u državi. Oni su sami po sebi budućnost države, pa je briga o mladima zapravo i briga o državi u budućnosti. Tako i danas, dok iščekujemo novi ekspoze „novog“ mandatara, imali smo priliku da vidimo kojih deset tačaka će činiti prioritete rada buduće Vlade . Mladi ljudi kotiraju se visoko i svrstani su u tačku 5: „Kvalitetno obrazovanje mladih“ (tu spadaju i „Sveobuhvatni programi za mlade“). Dosadašnja „briga“ dovela nas je u sledeću situaciju.
Obrazovanje se ne isplati
Najbolje studente, gotovo sve školovane na državnom budžetu, ukoliko se odluče za doktorat (što u startu podrazumeva minimalni prosek sa studija 8.00) prvo neko vreme držimo u neizvesnosti. Da li će dobiti državnu stipendiju, koliko će ona kasniti, da li će moći da se zaposle i angažuju za rad na naučnom projektu? To se nikada ne zna. Ukoliko dobiju stipendiju koja iznosi 32.000 dinara, školovanje nastavljaju besplatno. Doktorand istraživanje radi u okviru naučnog projekta ali nije prijavljen, pa mu ne teče radni staž. Sa ovim novcem je predviđeno da se baškari do četiri godine i uživa u radu. Ako kojim slučajem ne završi doktorat za četiri godine, što je čest slučaj jer redovne doktorske studije na fakultetima traju šest, poslednje godine doktorskih studija će nekako morati da preživi bez finansija. Ukoliko ne dobije stipendiju, za koju je ove godine u pojedinim oblastima donja granica bila prosek sa petogodišnjih studija od 9.7, uz uvek obavezan limitirajući maksimalan broj godina, doktorand plaća svoje studije sam i volontira, obično godinama, dok se po nekom osnovu ne uprazni mesto na projektu u okviru kojeg obavlja istraživanje i izrađuje svoj doktorat. Ukoliko uspe da dođe do zaposlenja na projektu, karijeru počinje kao istraživač-pripravnik platne kategorije A4/T4 (oko 370e).
Neretko stipendisti i istraživači bivaju aktivno uključeni u nastavu na fakultetima, drže vežbe, pomažu u svim oblicima dodiplomske i nastave na master studijama i to naravno volonterski. Kada istraživač aktivno učestvuje u izradi nekog diplomskog ili master rada određenog studenta kao nagradu često dobije to da je isključen iz komisije za odbranu završnog rada, naročito ako nije zaposlen na fakultetu. Tako na kraju nema čak ni potvrdu o ovoj vrsti angažovanja. Država je sve ostavila na volju pojedincima. U ovom slučaju u pitanju je volja nadređenih profesora. Ukoliko u toku godina rada i neizvesnosti doktorand dobije stipendiju za doktorske studije u inostranstvu, obično odlazi glavom bez obzira.
Još jedan osvrt na čuveni Konkurs
Nedavno poništeni konkurs za naučnoistraživačke projekte je, zahvaljujući garnituri u Ministarstvu, bio možda i najgori upravo za mlade istraživače. Akt o finansiranju je predviđao mogućnost angažovanja na projekte isključivo stipendista i onih koji su do sada već bili angažovani. Ostali doktoranti su ostavljeni da čekaju neki budući Akt koji će se njima baviti, ako bude novca. Za to vreme i dalje treba da žive od ljubavi prema nauci. Osim toga, Akt o finansiranju doneo je sa sobom uspostavljanje jednog potpuno novog naučnog zvanja u Srbiji.
Pored pet dobropoznatih /istraživač-pripravnik, istraživač-saradnik, naučni saradnik, viši naučni saradnik i naučni savetnik/, Akt uvodi još jedno: „naučni rob“. To je istraživač koji potpuno u roku završava svoje doktorske studije, položio je ispite, objavio članke u međunarodnim časopisima, prijavio ili možda i napisao disertaciju, još uvek nije doktor nauka, verovatno ima zvanje istraživača-saradnika, finansira se kao A4/T4 i sada kao nagradu za redovnost i uspeh u radu po Aktu automatski prelazi u A5/T5 kategoriju. Ništa bolje ne prolazi ni mladi doktor nauka, koji samo zato što je uspešno sve završio u roku, odmah biva bačen u utakmicu sa mnogo starijim kolegama i kategoriše se zajedno sa njima. Nema baš neku veliku šansu da zadrži postojeću platu. Jednostavno rečeno, naučni robovi su mladi ljudi navikli da rade za malu platu a zatim ih Aktom država „stimuliše“ da rade za još manju. Retko koji poslodavac bi mladom čoveku koji u njegovoj firmi gradi karijeru ponudio ovako „stimulativne“ uslove. Verovatno se ministar Verbić vodio bogatim iskustvom iz privatnog sektora.
Mladim istraživačima kvalitet i broj stručnih publikacija umnogome zavisi od mentora, rukovodioca projekta, starijih kolega i naravno sreće. Koliko mnogo sudbina mladog čoveka u nauci zavisi od drugih, znaju samo oni koji su kroz sve to prošli ili prolaze. O opremi i materijalu za rad više ne vredi govoriti pošto se u Srbiji podrazumeva da treba biti izvrstan, dakle raditi bez ičega, i to što uspešnije.
Pretpostavka je da je ovako „stimulativne“ uslove za mlade, Ministarstvo formulisalo sa ciljem „očuvanja ljudskih resursa“, kako je ministar više puta ponosno govorio. A „visoke“ plate i stipendije su podstrek za generacije koje dolaze.
Ako se sada vratimo na tačku 5. plana mandatara za sastav nove Vlade (deo „sveobuhvatni programi“), s obzirom da se nijednom nije moglo čuti da će se povećati izdvajanje iz budžeta za naše najbolje studente, istraživače ili mlade preduzetnike koji započinju sopstvene poslove, plan će, poput ostalih neostvarenih najava, ostati mrtvo slovo na papiru. Na to smo već navikli.
Država ne ulaže u mlade, naročito ako su obrazovani. Mi subvencionišemo zapošljavanje jeftine radne snage u velikim inostranim korporacijama. Valjda je to vizija budućnosti Srbije. Jer politička volja da se poboljša položaj mladih ljudi u državi ne postoji. Ali zato će podmladak političkih partija moći da očekuje bolje uslove i standard, u to sam apsolutno siguran. Kada kaže „sveobuhvatni programi“, premijer verovatno misli na obuhvat svih mladih kadrova domaće partokratije.
Strahinja Križak,
istraživač-saradnik na Institutu za multidisciplinarna istraživanja Univerziteta u Beogradu, član pokreta Dosta je bilo
Strahinja, prica je vrlo generalna i isto tako se moze ispricati i za druge evropske zemlje. Ja sam doktorirala u Spaniji i isto sam “volontirala” poslednjih meseci, nakon isteka stipendije. I isto tako mozemo uvesti kategoriju “naucni rob”. A ako Spanija mozda nije idealan primer jer je na ivici kolapsa, ni u Nemackoj doktoranti nisu srecniji.
Mislim da stanje doktoranata nije goruce pitanje, vec stanje projekata. Treba obnoviti nauku, aktualizovati. Ici u korak s Evropom. Pored novca iz budzeta, postoje i evropski fondovi. Nasi naucnici imaju neku zastarelu viziju, i to je prvo sto treba menjati. Nauciti ih proaktivnosti, inicijativi, pisanju projekata.
Ono sto mi najvise smeta je taj “socijalistiski” sistem koji se zadrzao, a to je da postoje mnogi redovno zaposleni istrazivaci i profesori koji znajuci da im je mesto zagarantovano, ne ulazu mnogo napora u svoje projekte.
Mozemo kritikovati drzavu, potpuno se slazem. Ali mozemo krenuti i od sebe i ti napraviti prvu promenu.
Promasili ste poentu. Uslovi za rad u nauci su destimulisuci. Zasto bi se neko trudio da aktualizuje projekat kada radi za bedan novac. Pa isplativije je otici i negde drugde raditi ista istrazivanja nego to raditi ovde.
A to kakvo je stanje na drugim mestima nije nikakav argument. Ako je losije nego ovde, vi se slobodno vratite u Srbiju.
A ja da vas pitam: Sta je sa 500 miliona neprijavljenih Kineza?
Da stanje nije tragicno, rekao bih sjajan tekst. Napokon neko da progovori o sudbini najobrazovanijih mladih ljudi u Srbiji.
Šta država misli o mladim istraživačima, hajde da vidimo brojeve:
administracija oko doktoriranja u FRA traje 6 nedelja u CRO, HUN, SLO 2-3 meseca, a u SRB 6 meseci
Koliko brzo ljudi brane doktorat? Za ljude koji nisu iz nauke, trebaju vam ispiti, manje-više formalnost, i dva rada. Ako imate dobrog šefa, to može da se uradi za 2 godine bez problema. U Srbiji ljudi doktoriravaju i po 10 godina. Zašto, pa zato što im šefovi blokiraju radove, ili su potpuno nesposobni da vode grupu i proizvode radove?! Jer ako neko od mlađih dobije zlatni doktorski papir, postaće nadobudan, a možda i ode. Možda poželi da bude šef. Ovako se kuva žaba, na tihoj vatri, čekaj mesec-dva….
U EU zemljama doktorat traje od 3 godine (normalan šef) do 5 godina (jako nenormalan šef).
Stipendije su nešto na šta čovek sa 9.7+ prosekom ne bi smeo ni u ludilu da pristane. Šta si naučio na fakultetu i ko ti dade te ocene ako ne shvataš da time štop prihvataš robovski odnos podržavaš sistem koji pravi robove!
Svim mladim ljudima želim slobodu. Svet je velik, vi ste mladi, imate znanja, imate elana – a ako vam se trpi nepravda u SRB, pa – dosta će je biti.
Ili… Kažite dosta je bilo, pa lepo protestvujte, borite se i promenite SRB, za sebe i buduće mlade.
Oko odnosa države prema nauci i prosveti mogu da se složim sa svime izrečenim, s tim što se čini da je to veoma optimističan opis trenutne situacije. Zapravo je mnogo gore. Da je to tako svedoči činjenica da Srbiju napuštaju ne samo najbolji već svi koji to mogu.
Ipak ne mogu da se složim u potpunosti sa slikom profesora i nosioca projekata iznetom u članku. Vidite Vs mlade istraživače niko ne sprečava da objavite članak i bez profesora. Naravno tu ima dosta problema ali na Vama je da probijete svoj stav. Ne morate uvek sedeti u senci profesora. Prema mom iskustvu većina profesora gura mlade gore vodeći računa da ostave nekoga iza sebe. Sigurno da profesora ima svakakvih ali i to je dato normalnom raspodelom tako da većina i to velika većina se nalazi u okvirima ekstremno dobar i očekivan. Mali broj je na onom drugom ekstremu (ali ih svakako ima). Nemojte misiti da je to samo ovde problem, ima toga i u EU i SAD, tako da poštujte svoje profesore ali i hrabro probijajte svoje stavove i ideje sa njima ili mimo njih.
U Srbiji privrede nema – samim tim nema ni korisnika nauke. Smim tim nema ni finansijera. Takođe nema nikoga ko bi mogao apsorbovati naučnike.
Pretpostavimo da neki mladi klinac napravi i patentira mašinu za teleportaciju. Kome to u Srbiji treba? Kako bi je proizveo? Sa čim? Sa kim ako su svi koji bi to mogli učiniti otišli. Sve i da date odgovore na pređašnja pitanja neki partokrata u opštini bi postavio pitanje A gde sam tu ja? I da tom nađete mesto opet bi se pojavio drugi sa pitanjem FT1P…i “znate šta na kraju bidne – zna se – Putnici za Sidnej izlaz taj i taj”
Dugo još ovde neće moći nauka da stane na noge. Tek nakon što DJB (pošto niko drugi neće) sprovede 20 tačaka (bar tačku 1) i privreda ne krene, pojavi se inicijativa, a zatim uvede i transparentnost sve do tad deco nema nade. Dakle okanimo se svih drugih pitanja i udarimo na sva zvona program u 20 tačaka. To je preduslov svih ostalih uslova.
Teorijski – da, moguće je objaviti bez profesora, i sam sam to uradio. Samo…
Posle toga smo se posvađali oko doktoriranja, pa sam ga menjao da mi ne bude u komisiji, pa gubio vreme, pa na kraju otišao sa njegovog projekta…
Većinski gledano, ljudi vrlo izbegavaju sukobe, i iz tog razloga se održava sistem u kome niko nikada nije sputao vođe, koje posledično postaju sve bahatije.
Teorijski i praktično – da jeste moguće i ima mentora koje bi Vaš uspeh veoma radovao. Nažalost ima i onih drugih te je vaša nesreća da Vam je zapao baš takav. Alex, samo gurajte Vaše ideje i ne obazirite se na nas matore. Mi smo sadašnjost i prošlost. Vi ste budućnost.
Alex, ne znam kojom se naukom bavite ali evo Vam jednog poučnog primera. Džul je imao ideju, važnu ideju koju danas niko normalan ne bi ni pokušao da napadne. Sročio je članak. Poslao u 12 časopisa – odbijen. Pokušao da održi predavanje u Royal Society – glatko odbijen. Održao predavanje u nekoj crkvi u Edinburgu. Danas je jedinica za energiju J a jedinica za temperaturu K po imenu jedinog zainteresovanog slušaoca..
Budite uporni, postavljajte pitanja i tražite odgovore, kada ih dobijete gurajte to do kraja.
Hvala na podršci 🙂 Ostao je taj šef na istom mestu, a ja produžio u svet. Hvala mu do neba. Da nije bilo toliko loše, ko zna, možda bih ostao i silno se pokajao kada bi bilo već kasno.
Čitam redovno sajt DJB sa 1000 milja od Srbije i “mnogo mi merak” što se pojavilo nešto novo.
Imao Vuk lepu parolu nekada davno: “vredi se boriti”. Srećno do pobede, za neku godinu…
Pozdrav Alex,
Nadam se i da pomazes koliko mozes, jer i sa distance se moze podrzati neka ideja ako mislis da je dobra – komentarisanje, delenje na drustvenim mrezama, donacije, itd.
Svako po malo, ali bitno je da ne sedimo na tribinama.
Potpuno se saosjecam sa autorom teksta, i mislim da je dao objektivan pregled situacije.
Ono sto nije spomenuo su nasi vrhunski istrazivaci iz inostranstva. Njima bivsi dekan Elektro-tehnickog fakulteta u Beogradu porucuje da se ne vracaju, jer za njih nema mjesta u srpsokoj nauci.
“Ako se i vrate, treba da se orijentisu na privatni sektor.”
Uzgred, ideja za sledeći tekst: upotreba mladih da besciljno i nepotrebno rade sa Et-Br, PAA i ostalim gadostima u uslovima u kojima se trajno truju – a sve zato što niko neće da uloži par hiljada evra u normalnu opremu.
(pri čemu 10m dalje stoji aparat od 100.000 evra)
Mala digresija – ideja za jos jedan tekst o nauci i akademskom zivotu. Prosle godine je Senat Univerziteta u Nisu doneo odluku o produzenju radnog odnosa profesorima koji ispunjavaju uslov za penziju. Ukupno oko 40 komada. Ono sto je biser je da su u tih 40 upali i neki vanredni profesori a i profe koji u zivotu nisu ni culi za SCI listu a ne daj boze da su nesto objavili. Jos veci biser je da produzenje nisu dobili akademik Ninoslav Stojadinovic (jeste, dobro ste procitali -AKADEMIK!) i prof.dr Miodrag Petkovic (ne znam tacno ali cirka stotinak radova na SCI listi ako ne i jace). Mediji nisu nasli za shodno da ovo objave kao vest i prokomentarisu bruku.
Radim na fakultetu Gent Univerziteta kao istrazivac I ovde takodje rade sa Et-Br. Razlog je novac, jer jeftinije boje kao na primer Midori-Green kostaju daleko, daleko vise, u mnogo manjoj kolicini. Tako da je to nesto sto postoji I u laboratorijama na Zapadu. Prosto hoce da ustede.
Odavno sam shvatio da je DJB prava moderna elitisticka ljevica.
Vecina ovih tekstova na sajtu su napisali magistri i doktori nauka. Vi netrazite promjenu sistema nego samo vodjenje vode na svoj mlin. Ako treba para nadjite si iz privatnog sektora investitora.
Obrazovanje se ne isplati.
To nije istina. Ti se skolujes za sebe a ne za Srbiju ili komsiju. Podigni kredit pa se skoluj. Visoko obrazovanje nije obavezno. Ti ulazes u sebe pa svoj dug nosis sa sobom, u Njemacku ili SAD. Od volje ti. Neostavljas dug siromasima.
“Država ne ulaže u mlade, naročito ako su obrazovani.”
Ja od kada pratim DJB nisam nikada procitao o cjelozivornom skolovanju radnika. Svaki proizvodjac necega ima vapaj za dobrim radnicima. Pa Srbija nema ni sistem “rastavi i kopiraj” da pravi najobicnije stvari za potrosaca. Pogledaj koliki je izvoz per capita.
Mi subvencionišemo zapošljavanje jeftine radne snage u velikim inostranim korporacijama.
Ovo nema veze sa temom i naslovom.
Vapaj visokoobrazovanih za vise sredstava u istrazivanje! Istrazivanje cega? Koje to korporacije treba da preuzmu te nove proizvode?
U sustini ovaj clanak je nastavak stare politike. Visoko obrazovanje je samo po sebi svrha koje nema veza s realnom ekonomijom. To je posast ne samo u Srbiji nego i na Zapadu.
Drancenje para od poreznih obveznika. Daljnje unistavanje realne ekonomije i osiromasivanje najsiromasnijih. Preraspodjela od najsiromasnijih prema buducoj eliti. Vecina ih nije zaradila 5 para u privatnim vodama. Budzetlije cijeli svoj zivot koje s visoke distance gledaju na raju.
Fundamentalno nakardan pogled na drustvo i obrazovanje.
******
U Kanadi postoji za regulirana zanimanja (elektricar, varioc, vodinstalater, masinista, pekar, frizer… ) institucija apprentice/journeyman ili pripravnik/majstor. Pripravnik se zaposli i skupi 1500 sati i onda ide u skolu 2 mjeseca. I tako 4 godine. Ono sto radnik dobiva je prakticno i teorijsko znanje i nakon 4 godine ti imas veoma veoma dobrog radnika. Banke isto tako to prepoznaju jer covjek ima certifikat koji je univerzalan. Poslodavci dobijaju veoma kvalitetnu radnu snagu.
To se zove cjelozivotno skolovanje, u klupi sjede 19godisnjaci i 45godisnjaci.
Tako moze i za IT. Nemora biti jedan IT tehnicar, struka moze da napravi 2 ili 3 razlicita naziva IT tehnicara koji su specijalizirani za nesto. Isto tako dobivanje drugog ili treceg certifikata, radnik moze preskociti i prve 3 godine.
Nepisano pravilo je 50% plate za 1razred, 60% plate za drugi razred… (od plate majstora) i tako do pune za neko geografsko podrucje.
Trziste regulira kolicinu a drzava(struka) kvalitet.
PS.ja imam diplomu fakulteta tako da nemislite da sam “rabadzija”.
Jako nepromišljeno razmišljanje…
Za koju industriju treba da radi arheolog? Etnolog, lingvista… Ekolog raznih specijalnosti, matematičar…
Entomolog koji petlja sa insektima, ili speleo-biolog? To su bazična polja istraživanja koja ne donose proizvod,
ali su korisna za čovečanstvo.
Po toj logici, zašto plaćamo za sportiste koji se bave tekvondom, kajakom, pucanjem iz raznih kalibara…
Njih treba da plaćamo da nam upucaju zlato, otkriju novu vrstu, sačuvaju staru i urade još puno toga.
PS. zbog “nemislim” – mislim da su nam neophodni pomenuti lingvisti
Na zalost, nemate pojma o cemu govorite.
@U sustini ovaj clanak je nastavak stare politike. Visoko obrazovanje je samo po sebi svrha koje nema veza s realnom ekonomijom. To je posast ne samo u Srbiji nego i na Zapadu.
Pa zamislite vi neobrazovanog lekara, hemicara, farmaceuta….kvalitetno obrazovanje je vrhunski interes drzave, a njega nema bez razvijene naucne baze, dakle ulaganja u buduce nastavne kadrove u svim oblastima. A to je upravo ulaganje u naucna istrazivanja.
Dakle, da, preraspodela budzeta, umesto u potpuno beskorisne subvencije za firme koje ne mogu bez njih da opstanu na trzistu, u socijalnu zastitu, obrazovanje i nauku, kulturu….u sve ono sto cini jedno razvijeno drustvo.
Tvoj komentar nema uopce veze s onim sta ja pisem.
Vi ste potvrdili sto sam ja rekao samo sam ja upotrijebio grubi rijecnik. Svejedno bio Tadic, Vucic ili Radulovic Vi hocete da se nastavi s otimacinom,preraspodjelom i upotrebom resursa u prvom redu za svoju benefit upotrebljavajuci ofucanu frazu “interes drzave”.
Prije bih rekao da je “interes drzave” da napravi da za sve ima mjesta. Tvoj sistem preraspodjele koji Ti reklamiras ima upravo suprotno za posljedicu bez obzira kako ti to upakovao.
Nenade, ima puno istine u onome što Vi kažete, ali nije tačno da i pokret ne planira da radi deo stvar, što se tiče obrazovanja na taj način kako Vi kažete. Što se tiče visokog obrazovanja, pokret planira vaučerizaciju, što je jedan mnogo zdraviji model nego što je sada. Takođe, u potpunosti sam saglasan da je dobar deo istraživanja i pisanja radova jedan posao koji se radi samo zbog sebe samog i zbog sticanja nekih bezvrednih poena za one koji rade taj posao, i da ne doprinosi stvarnom razvoju nauke. Istraživanja i radovi moraju da budu više vezani za privredu, poljoprivredu, društvo i priodu i samo tako će ostvariti svoj cilj.
Bez i malo cinizma, hvala Gorane na komentaru.
Nauka u Srbiji je loša od 1960’tih. Političare ona nikada nije interesovala. Oni je ne razumeju-oni razumeju samo 4-oro godišnji mandat.
Proveo sam 20 godina u njoj video sve, zadovoljio sebe (50-tak radova i 60 patenata) i sada se uveliko bavim nečim drugim.
Pristup nauci trebe iz korena promeniti. Bilo kakve popravke su kofe ispod krova na koji se obrušio orkan.
Pokrenimo u DJB raspravu i donesimo stavove koji će označiti putokaz. Biće tu mesta i za mlade a i za stare.
Srpska narodna poslovica “Svak po svome, magarac po starinski).
Nenade, možda ti imaš diplomu, ali ne znam čega. Alex ti je lepo odgovorio. A ja ću ružno: Lupetaš. Samo si, iz ne znam kog razloga, dočekao da nekog isprozivaš da je komunista i, zato što ti tako misliš, pokušao , veoma glupavo, izvlačeći delove teksta, da i nešto dokažeš.
@Nenad
Ta liberalska logika: “ono što nema vrednost, na tržištu, nije vredno ni da postoji”, je veoma destruktvna, dehumanizujuća i retrogradna.
Ne bi se sve što nije tržišno isplativo moralo finansirati iz budžeta, kada bogatim ljudima ne bi vladala ista ta logika, pa onda “teret ne bi pao na sirotinju”.
Liberal koji brani siromašne meni uvek zvuči jako cinično.
@gosp. Borislav
Cijela sustina ovog teksta je da opet gleda u drzavni budzet koji je instrument otimacine i preraspodjele. To je u sustini ista politika koja se vodi!
@Alex
Znaci mala siromasna Srbija treba da otima od onih koji rade za 200 evra u tekstilnoj industriji ili i 600 evra koji rade neki drugi posao koji je nastao na dobrovoljnoj razmjeni, da bi zaposlio entnomolga da bi unaprijedio covjecanstvo!?
Pa opet, zasto se placaju sportisti kad postoje drugi mehanizmi za podrsku sportu?
Mislim da si shvatio sustinu moga pisanja i meni je to vazno, koliko je to nepromisljeno ostavi drugima da sude.
Usput, ove sitne lingvisticke greske te toliko pate pokraj ovako ozbiljne teme?
@Marjan
Nisam rekao da je komunista nego da potice preraspodjelu. Samo nastavi, ide ti dobro, pun si argumenata.
@Lekler
Nije istina da sam to rekao. Univerzalna socijalna zastita bi se trebala financirati iz budzeta.
Moje ptanje tebi je a zasto onda otpustiti 100 hiljada budzetlija da bi zaposlili nove? Da li novi misle da je na njih dosao red ili…?
Nauka se finansira iz nekoliko izvora. Jedan od njih je i narodni novac (budžet)
Šta se finansira iz tog izvora? Ono što zajednica na neki način utvrdi da ima interes. Izazov pred kojim je DJB je da što bolje definiše taj interes.
Privreda će finansirati svoj interes.
OCD-ovi će finansirati svoj
Entuzijasti će raditi za svoj interes često i bez naknade
Genijalci će raditi ono što inače rade genijalci – pokretaće svet napred hteo on to ili ne.
Nenade, ne 100 hiljada, u Srbiji ima i preko 100 hiljada viška budžetlija i oni se moraju otpustiti bez primanja drugih 100 i više hiljada. Oni su veliki problem u Srbiji jer arče preko milijardu evra godišnje narodnih para a ne doprinose ništa.
A najtragičnije je to da zbog te “tržišne” ideologije većina naučnika radi za potrebe vojne industrije.
@Nenad
Slažem se da u ovakvoj situaciji u Srbiji nema mnogo mesta za nauku, ali ne govorim o tome, nego toj logici na koju si se pozvao, a postoji i u najbogatijim zemljama, pa ako se situacija i promeni u privredi, zbog takvih stavova se neće promeniti u nauci.
Socijalna zaštita je sasvim druga tema, i ja o tome uopšte nisam govorio.
@Andrej Nisam promasila ponetu nego preusmerila teziste na drugo bitno pitanje. Da su uslovi destimulisuci, onda najbolje da ne rade ni prosvetari ni lekari ni mnogi drugi koji bedno zive od svojih plata a visoko su obrazovani. Poredila sam stanje u drugim zemljama ne kao argument da se treba pomiriti sa tim, vec kao cinjenicu da taj sistem nije izmislila ni ova ni predhodna vlada, i da se tako funkcionise svuda po svetu, jer je u Srbiji prva recenica na ove teme “Napolju je bolje”. Cela poenta je bila da kad bi poceli malo da se trudimo oko evropskih i privatnih fondova onda bi se i uslovi vremenom menjali. Jasno Vam je da se od tog novca mogu opremiti laboratorije, primati plate, itd. Dakle, kad nas ni ministar ni vlada ne stimulisu, da vidimo sta mi mozemo da promenimo. Da komentarisemo mozemo uvek.
Napolju jeste bolje, ali to “napolju” za Evropu znaci sledece: pre svega, Holandija, Belgija, Norveska, Svedska, Finska, Austrija, Svajcarska. Potom, Nemacka (ako je u pitanju EMBL, onda je to prvi izbor), Francuska… I to je to. Jug Evrope, jedino ako neko bas hoce tamo, govorim za prirodne nauke (hemiju, biologiju I sl.). U zemljama navedenim kao prvi izbor, doktorant je zaposlen I prima oko 1400 do preko 2000 evra neto, plus 13. ili 14. plata. Uvek postoje varijacije, ali to su zemlje gde se ide na studije prirodnih nauka jer je posle lakse naci posao. Engleska je druga prica jer limitiraju gradjane van EU na sve nacine. Mozda Island, Skotska, Irska…ne znam zaista. Na kraju, ultimativni potez: prvih deset univerziteta u Americi. Sa doktoratom odatle traziti posao u Evropi. Ili masterom. Onda vise niko ne haje za vase poreklo. Ovako je to uvek trn u oku jer je Evropa ipak nacisticka i rasisticka tvorevina, dakle diskriminacija ne-germana, ne-frankofona ili ne”-native-english speaking people”. Istocno Evropljani (medju ostalima) posmatrani sa sumnjom i kao divljaci, niza nacija… Medjutim skolovanje na vrhunskim Americkim univerzitetima sve brise. Citav svet je takav, ali Evropa je na vrhu. Pozdrav
@ Knezevic. Kao sto sam napisao, promasili ste poentu. Ovo ministarstvo a ne neko drugo u ovoj drzavi, a ne nekoj drugoj, je pokusalo da progura ovakav Akt o finansiranju. I ne rekoste, gde Vi radite? Jel odavde aplicirate za EU fondove?
Tako je, i ne samo to.
Kada sam shvatila kakvo je stanje na fakultetima pokusala sam da delam. Okupila sam doktorante na fakultetu, sazvala sastanak sa dekanom i direktorom Inovacionog centra. I shvatila sledece:
1. da nemas kome da se obratis
2. da su oni svi povezani i jedni druge stite, jer se izglasavaju na sednicama i biraju po principu ko ima vise ”jarana”
3. Ministarstvo je gluvo za ovu temu jer su savetnici Ministra upravo profesori
4. Obratila sam se nevladinoj organizaciji ”doktoranti Srbije” koja ne postoji na adresi koju je navela na sajtu. Predstavnik te organizacije mi je rekao ako ulacim u borbu sa fakultetima da mogu da se oprostim od doktorata. Ok, ali cemu sluzi onda ”doktoranti Srbije” organizacija?
5. Naravno, poruceno nam je da se ne nadamo ostajanju na fakultetu i napredovanju u akademskoj sferi…..osim ako vam tata nije profesor
6. Ogroman problem nepotizma
7. I najstrasnija stavka: nisu svi doktoranti isti. Mahom oni koji su ostali u Srbiji na doktoratu znaju zasto su ostali: jer emotivno ne mogu da se odvoje od prijatelja, rodbine, ili imaju decu i vec formirane porodice ili ih cak i planiraju pa godinu dana porodiljskog dobro dodje pa im ovakav sistem i odgovara. I naravno smatraju da treba da postuju i klimaju gavom kultu vodje. Mozda ce glasati za DJB ali reci profesoru DOSTA JE BILO to nikako.