Блог Медији

Пројектно финансирање у Министарству културе

У Србији се већ неколико година уводи пројектно буџетско финасирање. Смисао пројектног финансирања је смањење утицаја политике на расподелу новца из буџета. Уместо да министар културе (или било који други министар) дискреционо одлучује коме ће дати новац, уводе де се унапред познати критеријуми у складу са културном политиком коју води влада.

dusan-pavlovic

Да би то било могуће, правила морају да се знају унапред, а уместо министра одлуку суштински доноси стручна комисија коју чине људи из струке која конкурише за новац. Министар само формално одлучује (он потписује решење о расподели). Нјегова улога је суштински надзорна — он контролише да ли се средства расподељују у складу с циљевима културне политике и може да се умеша једино ако се процес негде заглави, одн. ако уочи да је нека од претходних инстанци одлучивања урадила нешто противзаконито.

Министарство културе има припремљен институционални дизајн за овакво финансирање (што је за похвалу). Дизајн је детаљно описан у Правилнику за суфинансирање пројеката за остваривање јавног интереса у области јавног информисања. (Правилник се налази овде.)

Последњи конкурс је био расписан пре неколико месеци. Формирана је и стручна комисија које је донела одлуку. А онда је министар Тасовац 22. јула одлучио да дискреционо измени одлуку комисије у девет случајева, остављајујући неке кандидате без средстава, некима давајући више, а некима мање новца од траженог износа.

Подсетимо се још једном: одлуку о расподели средстава доноси министар на основу предлога комисије (која пак своју одлуку доноси на основу унапред познатих критеријума који се односе на значај, утицај и трошкове пројекта, као и капацитет медијске организације која конкурише за средства, чл. 18). Следствено, ако министар не уважи предлог комисије, он не може да ради њен посао, већ да од комисије писменим путем затражи да исправи неправилности или грешке и поднесе нови предлог (чл. 24, став 3). Али прочитајте образложење министра овде — у образложењу се уопште не види где је комисија прекршила закон, већ се министар упушта у стручну процену о томе да ли неки пројекти треба да се финансирају или не.

Ово обесмишљава концепт пројектног финансирања, одн. ангажовања стручне комисије која процењује значај, утицај, капаците организацие и трошкове пројекта. Ако министар мисли да има квалификације да самостално одлучује о тим стварима, онда му не треба комисија. А ако му не треба комисија, онда му не треба ни правилник. Као ни пројектно финансирање.

Душан Павловић
народни посланик
професор на Факултету политичких наука Универзитета у Београду
потпредседник покрета “Доста је било”, Београд

Душан Павловић

Душан Павловић

На Фaкултету политичких нaукa у Беогрaду предаје сaвремену политичку економију сa теоријом јaвног изборa, у звању ванредног професора, а нa Универзитету у Грaцу као професор по позиву предaје курсеве из економског рaзвојa и економске и политичке трaнзиције у југоисточној Европи.

Облaсти интересовaњa: Теоријa рaционaлног изборa и политичкa економијa демокрaтских устaновa.

Објaвио више рaдовa из облaсти: "Консолидaцијa демокрaтских устaновa у Србији после 2000. године"(2007), "Списи из политичке економије" (2010), "Теоријa игaрa. Основне игре и применa" (2015).

Књигу „Мaшинa зa рaсипaње пaрa“ написао на основу искуства стеченог током пет месеци у Министaрству привреде. То је инсaјдерскa причa из кaбинетa министрa привреде Сaше Рaдуловићa 2013-2014. где је био сaветник министрa.

Коментари

Кликни овде да поставиш коментар

  • Браво господине Павловићу, фантастично сте то објаснили.
    Ипак, морам да поновим пирање – и шта сад?
    Јасно је да је новац подељен онако како је министар желео, неуважавајући мишљење комисије, односно критеријуме.
    Али како исправити самовољу владајуће већине приликом доношења одлука?
    Исто се догодило и приликом формирања скупштинских одбора, када чланови ДЈБ, који нису добили ни једно председничко, чак ни потпредседничко место.
    Исто је и са председницом парламента која тумачи пословник тако да ометање посланика док говори назива негодовањем, што по њој није исто што и добацивање, тако да то (по њеном мишљењу вероватно) не смета говорнику.
    Како спречити самовољу, осионост, бахатост…?
    По моме мишљењу, за сада је једини начин да уредно обавештавате јавнот о свим неправилностима и да на тај начин јачате утицај јавног мњења. Ја заиста не видим други начин, јер – може им се.

    • Bravo? Dušan Pavlović je univerzitetski predavač, obrazovan i simpatičan lik. Barem mu je faca takva kada se nasmeje (dobro je da je uvažio sugestiju i promenio ondašnju sličicu). Mnogi simpatizeri na ovim stranama sa “bravo” , “fenomenalno” i sl. okarakterisali su mnoge tekstove koje objavljuju čelnici Djb. To nije potrebno, jer iako pojedini tekstovi deluju potencijalno infantilno, a zaista jesu paušalni, ne znači da su takvi baš svi, te da kada se naidje na neki “redovan”, normalan, jednostavan tekst (poput ovog) – iz grla tad treba da spontano izleti to “bravo”. Pavlović ima jasne predispozicije za neuporedivo “bravije” tekstove od ovog, i taj pljesak i uzdah oduševljenja ovakvim informativnim tekstom mu nije neophodan. Medjutim, upravo taj moment je nešto o čemu i on i Djb – treba da razmisle, a što je i tema ovog posta – šta je to što dovodi do toga da kada objave, ponoviću, jedan redovan, normalan, uobičajen test – dožive to – “bravo”… Teme kojima u javnosti “barata” Djb – trebaju, moraju biti daleko ozbiljnije, sofisticiranije, osetljivije, neuporedivo dublje i sadržajnije. Pogledajno samo naslove i sadržaje svih onih (10-tak njih) na koje prvo naletimo – čim se otvori glavna strana sajta pokreta. Odmah ispod glave Radulovića – “iskoči” 7,8 jednih te istih tema o Vučićevoj izložbi, medijima, prepucavanju s tim u vezi. Preostalo je opet vezano za medije, iako stavljeno u oblandu “borbe za prava invalida”, ili “prava devojčica”. U jednom je suština guranja cele poslaničke grupe u prvi red Skupštine, ispred kamera, naravno, a u drugom opet mediji, privatno, tj.lično lupetanje nekog Žike seljaka, jednog 1.437 voditelja u Srbiji… I SAMO 1 TEKST – O NEČEMU DRUGOM. E ovde treba reći – BRAVO MAJSTORI !

    • Igor: “Ja odoh da se bacim sa mosta – predajem se,ako ste saglasni…”

      Ti si izlgeda kao Vucic – samo drama. 🙂

    • A ok… Vucic style. Teatralno povlacenje pred nezahvalnim pukom…od koga naravno nema nista. Sindrom ranjenog spasioca.

    • samo je potrebno reći ko to – “mi”, ili se persira samom sebi. ništa više, zar je to problem?

    • Slazem se. Vucko je originalan, a kopija je kopija. Ali je teatralnost “evo, povlacim se” deo sa najvise kopir boje.

    • Čak i korisnik koji se ovde potpisuje sa – Nikola, u jednom trenutku, nakon x puta ponovljenog pitanja – otvorio se – i dao odgovor na pitanje koje sam mu postavio. Bravo za njega. Ovde se priča ponavlja… Možda još jedan Nidža? Ponoviću pitanje, ko to “mi” ?

    • “Čak i korisnik koji se ovde potpisuje sa – Nikola, u jednom trenutku, nakon x puta ponovljenog pitanja – otvorio se – i dao odgovor na pitanje koje sam mu postavio.”

      Zar je problem ispuniti teatralne Vucic-style najave?

      Bravo za tebe.

  • Vi ste profesor na fakultetu.
    To je dobro kao pojam.
    Vi poštovani imate istorijsku odgovornost za sled vaših ideja kao profesor Hegel.
    Zto priđite univerzalnim istinama a nemojta ćutatiu.
    Ako niste sigurni u svoje ideje to javno recite.
    Najgore je da se uzgubite i vremenu.
    Pozrav, profesore,

    • Vilogorski
      Podigli ste letvicu u nebesa. Gde čoveče nađoste ni manje ni više no Hegela? Pavlović bi to trebalo da shvati kao kompliment. Nema ipak čoveka na planeti da skoči do tih visina. Ali da se poslužim Vašim rečima ako svi mi patuljci sednemo jedan drugom na leđa videćemo i dalje i više nego jedan div kakav je Hegel.
      Radulovič sa svojim timom je napravio program u 20 tačaka i tek kad realizujemo taj program – možemo suditi istorijskoj odgovornosti. Do tada treba se truditi da do realizacije dođe. Spustimo letvicu i trudimo se da na svaki način uvedemo program u život. Svako od nas voleo bi da se to dogodi sada, ne sutra.

  • U normalnom svetu,Ministar preko sluzbenika rasporedjuje srestva za finaciranje projekata,takodje i ostali nivovi vlasti.
    Bez potrebni troskovi komisija,pre par godina kad su finacirani,Danas,Beta,Fonet i ostala boranije,nije bilo problema,nije ni Ministar,mutav.
    Sad je vama krivo sto jedan,Gligorov ili Panovic nisu dobili sresta za optuzivanje Srba kao genocidan narod,list dans se hvali kako su oni priznali genocid u Srebrenici,budale.
    Tanjug je danas preneo,da je Ministrica posetila autostradu,radovi kasne.
    Prof.Pavlovic je kao poslanik(kontrolor vlasti) umesto u Rumu da prodaje knjigu(malo mu je 2 stana i kuca,mozda je kupio u Slobino vreme za 5000 DM) trebao da obidje radove,konstatuje probleme,obavesti javnost.
    Konkurs je javan,zna se ko je finaciran,ko nije zadoviljan,opet tuzbu.
    Profesor Pavlovic je trebao da navede ko nije finaciran,da vidimo,jesu li to simpatizri DJB-a.Ne laje kera radi sela,vec radi sebe.

    • Gospodine B.Igicu,
      Izmedju vas i Nikole nema razlike,on botuje za jednu a vi za drugu stranu.
      DJB se bavi marginalnim stvarima,300 milona kredita placaju gradjani Srbije za autostradu,radovi kasne,ko zna koliko je tamo scholdi pronevereno.
      Srbija placa penale zbog ne iskoriscenog kredita za Zeljeznicu,1 milijatda evra,pruge propadaju.
      Radnici rade u pelenama,grom ubija decu,ljudi ceprkaju po kontejnerima.
      Dans su se u Skupstini okupili srpski biseri,studenti koji studiraju u inostransvu,koji se nikad nece vrati,zahvaljujuci celokupnoj srpskoj politickoj ‘eliti”.

  • U nemoći sorzecaja cve se dešava sličajno.
    Srbija plovi bez kormilara u buri.
    Jadddddna moja Srbijo.
    Tužno palče tvoje dete.
    Nemoć tvoje dece je neizmerna.
    Svi se bave parama a niko ih nije zadio.
    Beda duha.
    Plače jedan Vilogorski

  • Prestajem da čitam komentare nekolicine komentatora. Previše vas je dokonih, a pojedini i dobro placeni kao “zaposleni” botovi u državnim organima i javnim preduzećima

  • Postovani g.Pavlovic,

    ne moze se bas shvatiti sta sve mogu uraditi Alibaba+40 razbojnika.
    Deprimirajuce je sta oni trenutno rade,sta su u stanju da rade.
    Upravo zbog toga je vazno da DJB nastavi sa stalnim
    objavljivanjem cinjenica i istine.
    Bez kompromisa i stalno.

  • Kako to da Udruženje Eutopija ( Pištaljka) na svom sajtu ima poslednju vest staru 20 dana tj. početak jula a i sve ostale vesti su im bez ijednog komentara što navodi da i nemaju neku posećenost a dobili su značajna sredstva na konkursu (10 000 evra !?). Još mi je interesantno to da Udruženje Eutopija nema zvanično svoj sajt…osim broja računa i to nekoliko..? Kao član molim da se to podrobno ispita, Vi profesore imate mogućnost i šansu da to ispitate.

  • Ili ima ili nema sajt? Na početku posta – ima, na kraju posta – nema? No, post me je odveo da pogledam njihov sajt (koji ne mora nužno da se zove isto kao i osnivač) – i iznenadio sam se. Tasovac – koji je popljuvan od Djb (u ovom momentu još uvek) u poslednjem tekstu na ovom sajtu – JE TOM SAJTU, TJ. – EUTOPIJI – DUPLIRAO SREDSTVA KOJE DODELJUJE MINISTARSTVO – U ODNOSU NA ONA KOJA IM JE OPREDELILA KOMISIJA! A pogledajte njihov sajt… Teme sa njihovog sajta – “vuče” i ovaj sajt… A onda, kada pogledate njihov sajt, podjite do poslednjeg teksta o Tasovcu, da vidite šta je “prazna puška” ili – čime braćo to Djb “puca” danas… Pročitajte i komentare.