Olja Bećković: Beleške levom rukom

Priča o ocu i sinu

Počinjem sa citatom dela mog intervjua sa predsednikom Nikolićem, objavljenim u NINU (11. februar 2016.).

„Da li biste bili spremni da se ne kandidujete za sledeći mandat i da „odete kući“ ukoliko bi Vučić poželeo da on bude predsednik?

Zašto bi to radio Aleksandar Vučić? Što bi sa najuticajnije, najmoćnije, najuodlučujuće funkcije otišao na funkciju predsednika Republike? Da počne da radi kao što je radio Tadić, da odavde iz ovog kabineta vodi i Vladu, da nađe slabog predsednika Vlade? Ne liči mi to na Vučića, možda ga je to neko savetovao, ali to neće da uradi Aleksandar Vučić.

Ne verujete da bi on to uradio?

Ne. To bi morao da bude neki moj i njegov dogovor.

Da li biste pristali na taj dogovor da se vi povučete?

Ako se dogovorimo, može i tako. Samo treba da se dogovorimo šta ćemo da radimo, ja nisam star da ne radim i nikada se ne bih složio sa tim da odem sa ove funkcije po osnovu dogovora da „odem kući“.

Nego?

Nego bih otišao na neku drugu funkciju. Možda bismo se dogovorili da ja vodim Vladu, pa onda meni da kažete da sam diktator.

A Vi ne biste bili?

Pa nije ni Aleksandar Vučić.“

Ništa ne tvrdim, ali se sećam svog utiska da je bilo neke „duple intonacije“ u Nikolićevom odgovoru: „Zašto bi to uradio Aleksandar Vučić“?. Mislim da je već tada znao da svako zašto ima svoje zato, ma koliko bilo skriveno.

Moj utisak je i da bi mi Tomislav Nikolić i danas na isto pitanje dao isti odgovor. Ali, ne umem da pogodim šta bi mi odgovorio da ga to danas pitam: “A kako je Aleksandru palo na pamet da naruči istraživanja kako bi prošao na izborima na kojima mu ne pada na pamet da učestvuje? Zašto bi to radio Aleksandar Vučić?“

Mogu da zamislim da bih u nestrpljenju da dobijem konkretan odgovor, zamenila pitanje: „Evo vam nešto lakše, da ne bismo zamišljali zašto BI on nešto uradio…. Šta mislite zašto je BIO uradio, recimo ovo…?

*Na dan kad je Nikolić zvanično proglašen za demokratski izabranog predsednika Srbije, pozvala sam Vučića i pitala: „Da li ima šanse da se Toma pojavi prvo u ‘Utisku‘? Odgovor je glasio: ‘Pitaću ga, javljam‘. Dalje vam pričam po dobrom sećanju, citiram po najboljem.

Rekao mi je da je Toma ushićen mojim pozivom, da mu je jako važno da razumem da me ni na jedan način ne izbegava, („evo, tu je pored mene, sluša ovaj razgovor“), ali da nikako ne može te nedelje, ali već sledeća mu je super. Odgovorila sam da je sve u redu i da ću imati strpljenja ukoliko se u međuvremenu ne oglasi ni na jednoj drugoj televiziji.

Sve je bilo po dogovoru, predsednik Srbije je imao prvi javni nastup na B92 u „Utisku nedelje“.

Dok ste vi gledali špicu emisije, predsednik mi je rekao da je pošteniji od mene, da je došao u emisiju, iako sam ga svesno „namestila“ da gostuje na dan kad se igra neka neviđeno važna utakmica, koju u isto vreme dok on nastupa prenosi neki drugi kanal. Niko ga neće gledati, ponižavam ga…. tako su otprilike glasile njegove reči.

Rekla sam mu da nije fer da mi tako nešto prigovara, jer mi je Aleksandar preneo da njemu baš to veče najviše odgovara. Bio je prilično zapanjen pred tim otkrićem da je „namešten“ i da ga je namestio niko drugi nego Aca. Njegov „sin“ mu nije ni pomenuo da sam zvala za prethodnu nedelju! Dakle, ona rečenica „Evo, Toma je pored mene, sluša ovaj razgovor“, nije bila tačna!

Da vam prevedem: Aleksandar je tih dana izradio i mene i Tomu. Opsednut rejtinzima, izabrao je datum za Nikolića kad nema teoretske šanse da ga iko gleda, ne bi li mu još te 2012. demonstrirao koliko je popularniji.

Zašto je to radio? Zašto bi ovo uradio? To samo bebe znaju.

Izvor: Blic
Autorka: Olja Bećković