Prenosimo vam tekst Dejana Anastasijevića iz Vremena.
Zakon kruženja balege u prirodi
Taman sam se bio zarekao da se premijerovim ekspozeom neću baviti ni mišlju, ni rečju, ni delom, kada me je jedna njegova gotovo uzgredna opaska naterala da prekršim zavet. „Znate li vi šta je to čeri paradajz?”. pitao je Aleksandar Vućić poslanike u Skupštini. „To je modifikacija gena jedne odvratne životinje i jedne biljke i to sad jedemo i uživamo u tome i pričamo kako jedemo genetski nemodifikovanu hranu i mnogo smo pametni”. Dan kasnije, pojasnio je da pod „odvratnom životinjom” podrazumeva ribu-list i ponovio da je čeri paradajz nastao „mutacijom” ove dve vrste.
Verovatno nikada nećemo saznati odakle premijeru ova neverovatna „informacija”. U svakom priručniku za povrtare lepo piše da je čeri paradajz sorta nastala ukrštanjem običnog domaćeg paradajza sa divljom južnoameričkom varijantom koja daje plodove nalik na bobice, da su ga gajili i stari Acteci i da je u Evropu donesen u 17. veku, mada je postao popularan mnogo kasnije. Genetski inžinjering, dakle, nema ništa s tim, mada riba list i sos od čeri paradajza daju veoma ukusnu kombinaciju u tanjiru (ko hoće recept neka piše redakciji).
Meni je, kao nesvršenom biologu, Vučićeva teza o ukrštanju ribe i voćke zanimljiva jer me je podsetila na Ivana Vladimiroviča Mičurina (1855-1935), ruskog botaničara-amatera koji je verovao da se genetski udaljene vrste mogu ukrštati ako im se obezbede odgovarajući uslovi i da su Mendelovi zakoni nasleđivanja obična glupost. „Na darove prirode ne treba čekati, nego ih od nje otimati”, govorio je on. To se jako svidelo Lenjinu, a još više Staljinu, jer je podupiralo tezu da je u socijalizmu sve moguće, pa su Mičurinu dali veliko poljoprivredno dobro, na kome je on pokušavao da kalemi kruške i pomorandže, grožđe i trešnje, a dugo se trudio i da ukrsti paradjz i krompir, kako bi dobio biljku koja pod zemljom daje krtole, a nad zemljom ukusne plodove. Ovo poslednje je, inače, sjajno opisano u romanu „Život i priključenija vojnika Ivana Čonkina” Vladimira Vojnoviča, izdatom i kod nas.
Mičurinovi eksperimenti bili bi smešni da njegova teza o „ambijetalnom determinizmu” za vreme Staljina nije bila dignuta na nivo zvanične doktrine, dok je klasična genetika proglašena za buržoasku izmišljotinu. Tako su deca u sovjetskim školama umesto o Gregoru Mendelu učili o Mičurinu, a na poljoprivrednim izložbama su postavljane gipsane makete čudesnih Mičurinovih hibrida, koji u stvarnosti nikada nisu postojali. Računa se da je u to vreme oko 3000 sovjetskih genetičara koji su gajili skepsu prema Mičurinovoj teoriji završilo u logorima. Mičurinova teorija je bila toliko privlačna sovjetskim vlastima da je ostala na snazi dugo nakon njegove i Staljinove smrti, pa su je u školama i na fakultetima predavali sve do kraja šezdesetih godina prošlog veka, što je imalo teške posledice na razvoj biologije u celom sovjetskom bloku. Ovaj „gigant sovjetske nauke” je danas gotovo zaboravljen, mada ulice u mnogim gradovima Srbije, uključujući Beograd, Novi Sad, Suboticu i Kragujevac, i danas nose njegovo ime.
Premijerov neobični izlet u polje genetike ostavio me je u ubeđenju da je Vučić ideološki sledbenik Mičurina, mada možda i nije čuo za njega. On Srbiju doživljava kao svoje ogledno dobro i u toj čudesnoj bašti pokušava da nakalemi Maksa Vebera na Miloša Obrenovića, protestantsku etiku na despotiju, tržišnu privredu na državni diktat i evropske vrednosti na primitivni nacionalizam, sve verujući da će ti hibridi kad-tad uroditi plodom. Tu ne treba boljeg komentara od monologa koji u gore pomenutom Vojnovičevom romanu izgovara Mičurinov sledbenik Gladišev: „Vidiš Vanja, mi smo navikli da se prema izmetu odnosimo sa takvom gadljivošću, kao da je to nešto rđavo. Ali, ako se bolje pogleda, to je možda najdragocenija materija na zemlji, jer ceo naš život proizilazi iz govana i opet odlazi u govna. Prosudi sam : za dobar prinos, zemlja mora da se nađubri balegom. Od balege niče trava, korov i povrće, koje jedemo mi i stoka. Stoka nam daje mleko, meso, vunu i ostalo. Mi sve to upotrebljavamo i prerađujemo u govna. Eto, tako da kažem, nastaje cirkulisanje govana u prirodi. Postavlja se logično pitanje, zašto bi smo ta govna upotrebljavali u vidu mesa, mleka, pa čak i hleba, odnosno, prerađena. Zar nije bolje da odbacimo predubeđenje i lažnu gadljivost, i da govno upotrebljavamo u čistom vidu kao vitamin. U početku, naravno, možemo da otklonimo prirodni zadah, a zatim kad se čovek navikne, da ostavimo onakvo kakvo je. Ali to je već stvar daleke budućnosti i uspešnih dostignuća nauke.”
Odličan tekst! I da se čovek zamisli i da se nasmeje.
Kakvo crno smejanje kad smo mi zamorci na njegovom oglednom dobru zahvaljujući budalama koji glasaju za njega.
HA HA HAAA HA HA, evo jednog ekstra teksta , nažalost, bez autorskog udela Djb. Ali, Ekstra tekst , sa veeelikim E! Nisam čuo za tu budalaštinu u ekspozeu, kao što nisam ni mogao ni želeo da pratim ekspoze u celini. Ali – ovaj tekst lista Vreme – nije samo običan tekst. Ovo je pravi, ozbiljan, jedinstven, onaj koji se nikako ne sme propustiti – ZICER! Zicer koji pokazuje fascinantnu neukost onoga koji je tako nešto izgovorio! Pokazuje nešto što se kosi sa dosadašnjim Vučićem – odsustvo pameti, promišljanja, obrazovanja. NEVEROVATNO ! Ma, ne verujem da je to izgovorio !? Zaista, teško je poverovati. Da li postoji snimak?
Odličan tekst 🙂
Iz samo jedne Vučićeve budalaste izjave izvučena je suština cele njegove vladavine.
Ništa više ne treba. Svi ostali tekstovi su suvišni.
Neka ovo bude primer autorima DJB koji pišu za ovaj sajt.
A priču sa čeri paradjzom zapamtite dobro, pa mu trljajte na nos kad god imate priliku.
Poslednje što on može da podnese je da ispadne smešan.
Gore stvari je on rekao u Skupstini,
Da ne moze da sredi stanje u fudbalu,rezultati su poznati,i juce je nastrado mlad covek.
Zato sto se ne resava taj problem,njegovo mesto ce zauzeti neki novi zavedeni mlad covek.
Svaki dan je sve manje stanovnika,jedni se ubijaju,drugi ginu na cestama koje nisu adekvatno obelezene,porodice zive u stracarama sa decom bez dovoljno hrane,cetvriti pakuju kofere.
To su rezultati njegovog vladanja Srbijom i milion Nesa iz Beograda.
Bitno je sta je napisao ovaj jajara od novinara Natase Kandic.
nn@ Odakle Vam ova poslednja recenica?
Dejan Anastasijevic ne samo da je jedan od najboljih novinara u Srbiji vec je i najhrabriji.
Zaboravili smo da je 2007.godine bomba bacena na prozor stana u kome je Dejan Anastasijevic bio sa svojom porodicom u vreme kad su spavali.
Naravno, kao u vecini takvih napada u Srbiji nije otkrivano ko je to uradio.
Nesrecna Srbija.
Ako je to neki drugi Atanasijevic ja se izvinjavam,jedan slicnog prezimena je jedini sa dnevnim listom Danas priznao da su Srbi genocidan narod(Srebrenica),ja bi sacekao,da vidimo sta ce istorija pokazati.
Zbog bombi treba ove oterati u istoriju,mislim da nije slucajnost sto su zadnji zapisnici verifikovali na izborima iz zarvora,na sledecim izborima mnogi ce u njima glasati.
Da su “Srbi genocidan narod” to Dejan Anastasijević NIKAD NIJE NAPISAO, NITI BI IKADA NAPISAO. Da je u Srebrenici počinjen genocid to je činjenica. Činjenica je i da su za taj genocid odgovorni Radovan Karadžič, Ratko Mladić…, a saučesnici u tom genocidu su: S. Milošević, Šešelj, Arkan, Legija, Nikolić, Vučić, Dačić, Vulin…, kao i njihove pljačkaške horde i njihovi šupljoglavi sledbenici.
Dejanu Anastasijeviću želim SVE NAJBOLJE u životu i da nam još dugo piše za dnevni list “Danas” i nedeljnik “Vreme”. Kad bi više ljudi čitalo te novine bilo bi manje zločina i zla na ovim prostorima.
U Srebrenici NIJE počinjen genocid, NE LUPETAJTE GLUPOSTI!! Sigurno je da su streljana 484 ratna zarobljenika i to je ratni zločin!
SVEDOK sigurno zna sve o genocidu, jer ja svemu – svedok. Ne znači, naravno, da je bio u družini neposrednih izvršilaca, pa kaje greha na ovim stranicama. Medjutim, čim svedoči nečemu, to znači da je , makar na neki način – tome prisustvovao. Sudeći po svim njegovim dosadašnjim komentarima, nazire se forma njegovog permanentnog načina prisustvovanja – tzv, crevno prisustvo. Crevno prisustvo omogućava procesno prisustvo dogadjaju, a da nisi neposredni učesnik, ali jesi svedok – prisutan si. Tako je bio prisutan i u Srebrenici, kod jednog od neposrednih učesnika, odakle je činom – povlačenja vode – pušten u svet da ispliva na površinu – te posvedoči svojim svedočanstvom – o svedočenom. Tako se on – izmet nuo i postao – svedok.
nn,
g. Dejan Anastasijević je jedan od retkih novinara koji ima hrabrosti da, “bez dlake na jeziku”, javno kaže i napiše ono što misli.
Za mene, on je jedan od onih ljudi od pera, za koga sam spreman da kažem: “Kapa dole”!
P.S. Bavim se proizvodnjom jaja i baš bih voleo da mi pojasnite šta na srpskom jeziku znači “JAJARA” ???
Svako dobro Vam želim!
Iskreno,
mali paor Sopček Đura
Poštovani g. Sopček,
Jajara je sitan lopov. Krade jaja iz kokošarnika.
U DNAP (DNA Plant Technology of Oakland, California) su pre 20 godina istrazivali mogucnost ubacivanja gena ribe u, ocigledno vec postojeci, cherry paradajz da bi mu se povecala otpornost na mraz. Od projekta su odustali (oni kazu jer nije radilo, organicari kazu jer je javnost odlepila), a ovaj mukica zapamtio (ili mu je neki njegov bolid ovo doturio) da je bilo nesto oko cerija i riba, pa sto da ne i da je ta sorta tako i nastala. Ko da ce pa neki njegov glasac da gugla bilo sta ikada.
According to Scott Thenell, director of regulatory affairs for DNAP, there was an experiment, begun and finished four years ago, that involved an attempt to insert a flounder gene into a tomato to increase the fruit’s frost-tolerance. But the results were so pitiful, the experiment was scrapped in the earliest phases. “The initial experiments showed insufficient technical effect to proceed with further experimentation and development,” says Thenell.
Thenell acknowledges that the fish experiment is often raised by opponents of biotechnology in an attempt to shock consumers.
http://www.motherearthnews.com/real-food/adding-a-fish-gene-into-tomatoes-zmaz00amzgoe.aspx
A ja sam naisao na briljantan tekst Branka Dragasa na njegovom sajtu, Evo kako je on opisao premijerov “ekspoze” u jednoj, doduse podugackoj, recenici:
“To prenemaganje, foliranje, kukumavčenje, zajebavanje, podjebavanje, zakukavanje, protestansko masturbiranje pravoslavnih vernika u zdrav mozak, to žvalavljenje, mučenje, sprdanje, vređanje, ponižavanje i prekoravanje, to zapomaganje, osuđivanje, balavljenje i laganje, sve to je imalo za cilj da nam komedijat, zamlata, zgubidan i dokonjak, koji ništa ne radi osim što se slika, pozira i drži demagoške monologe, falsifikujući podatke o uspesima privrede, Železare, AIR SRBIJE, Fabrike automobila i budžetskim suficitom, zaduživši nas preko 11 milijardi evra, što je najveći dug u istoriji Srbije u vladavini jednog sumanutog Kralja Ibija, da nam taj ostrašćeni radikalni šovinista i naprednjački eurofanatik u ekspozeu objasni da u Centralnoj Srbiji ima mnogo manje Albanaca, nego što treba da ih bude, što je zaista nedopustivi promašaj države, pa je on odlučio da napravi auto-put Niš- Priština, kako bi Albancima omogućio da brže doputuju do ispražnjenog srca Srbije, kako bi nas osvojili, pokorili i zauzeli, jer, kako kaže izdajnik , Albanci su narod u narastanju, čije narastanje i napredovanje Aca Dramoser mora da potpomogne, prema dobijenim i preuzetim nalozima, oni imaju novac i sa njima mora da se razgovara, da se traže rešenja za njihovo narastanje, a najbolje je da se ta rešenja pronađu u njihovom naseljavaju Centralne Srbije, jer, naglašavamo, imaju novac, što je najvažnije za korumpiranu vlast, a ko ima novac može da nas kupi, uz uzete provizije, a kada nam pokupuje zemlju, onda to više nije naša zemlja, nego Albanaca i onda ta zemlja pripada samo njima i oni mogu da je, shodno evropskim zakonima o manjinskim pravima, nazovu kako njima odgovara i mogu da dobiju , prvo autonomiju, posle i republiku, sopstvenu državu, šta god budu poželeli, jer to je najbolje rešenje za budućnost da Albanci žive u jednoj Velikoj Albaniji, dok će Srbi, pošto nemaju protestansku etiku i pošto ne slušaju predloge za budućnost jednog poludelog demagoga, morati da se zadovolje uslovima života pod jednom malo većom šljivom, gde im je, kako misli pisac šestosatnog ekspozea, objektivno govoreći i pripadajuće mesto.”
Ako se nevaram,ovaj je bio direktor BK banke,jednom prilokom u to vreme odem ja kod tog gospodina,da vidim sta nude od kredita,zove on nekog,kaze, treba nam 5000 tona sira Edamer,1000 tona semenskog krompira Desire,10 tona lukavica lala(zutih)
Pitam ja kakve su garancije placanja,na casnu rec.
Onda vidim ima neku firmu,prestavnistva u citavom svetu na adresama pajsergastarbajtera,treba mu malina itd.
Svi imaju lepu pricu,da se on bavi istinski biznisom(nije on sam) pa ako zeli dobro Srbiji,baci koju kintu,kupi studio B,2 miliona satanovnika i okolina,pa kom obojci kom opanci.
Nemam pojma sta je bio ranije, on se nesto hvalise da je sada uspesan biznismen sa idejama i resenjima za sve nase sadasnje probleme. Na svom portalu kritikuje sve dosadsnje koji su bili na vlasti, a ovu aktuelnu otvoreno mrzi i ismeva sto mi je posebno zanimljivo. Otvoreni je rusofil sto mi se ne svidja, a veliki je protivnik EU sto mi se svidja. Prenaglaseni je patriota i pravoslavac da to nekad prelazi u nacionalizam tako da te delove njegovih tekstova jednostavno preskacem i citam selektivno .
Dragasa sam pratio jedno vreme, prakticno nekoliko godina pre DJB-a, bio je jedini lik koji je sa ekonomsko organizacionog aspekta kritikovao vlast. Vucica je isto brzo razotkrio i kritika mu je bila na mestu. Medjutim primetio sam da mu dosta tekstova vuce ka nekoj sopstvenoj egomaniji, kasnije sam ga i licno upoznao preko jednog seminara koji je organizovao i malo je reci da sam se razocarao. Uz to nije ispostovao rech koju je dao a vezano za taj seminar. Imao sam jaku zelju da podrzim svakoga ko je za dobrobit ovog drustva a bio sam razocaran u sve partije kao i svi mi ovde. Ali kao sto rekoh Dragas je na mene ostavio utisak dezorjentisanog coveka, zaljubljenog u sebe poput nekog tinejdzera, svetlosnim miljama daleko od drzavnickog kova. Bio sam uzasno razocaran jer su njegovi tekstovi godinama unazad imali i tu primesu revolucionarne snage i odlucnosti. Kad jos nije ispostovao rech, izgubio je kredibilitet sto se mene tiche zauvek. To je sve na mesijansko sarlatanskom nivou iako on dobro opise mnoge tuzne aspekte nase stvarnosti a pogotovo mandatara dramosera. Kad se pojavio program DJB-a opet sam prodisao, zato kazem najbitnije je da se drzi rech i da se ne posustaje u svom programu, to cini cuda.
Mičurin nije dobar primer za novinara. On jeste bio dobar naučnika. Onaj koji nije bio dobar i koji je iskoristio jegove radove posle njegove smrti 1935. da se obračuna sa genetičarima u Sovjetskom savezu je bio Lisenko.
Udaljeni hibridi postoje – triticale npr. i koriste se vrlo uspešno u poljoprivredi.
Neznanje sadašnjeg premijera ne bi trebalo da služi za primer i drugima. Neka se informišu provo pa makar to bili i dobri novinari to im je dužnost
Primer koje ste vi dali nije “udaljeni hibrid” već hibrid dve bliske vrste – pšenice (Triticum aestivum) i raži (Secale cereale), otuda i naziv tritikale. To sa genetičkim inženjeringom nema nikakve veze kao što ni čeri paradajz nije nastao na način koji je opisao premijer. Naša večita boljka je što mislimo da smo stručnjaci za sve pa je tako i mandatar upao u tu zamku. Pre nego što o nečemu progovorimo moramo dobro o tome da se informišemo.
Tekst Dejana Anastasijevića je odličan.
Poštovani g. Stankoviću,
Tekst je dobar, ali se ne slažem sa ocenom Mičurina. Novinar ga je očigledno zamenio sa Lisenkom. No i ja kao bivši stručnjak za genetiku ponekad zanovetam. Zanemarite moj komentar Nije bitan za politički sukob SNS:DJB.
Pšenica i raž nisu bliske vrste – to su vrste iz dva roda. Bliskim vrstama se u genetici smatraju vrste iz istog roda.
Slavoljube
Da kojim slučajem ne znate na koji način se proizvodi insulin I humulin?
Upravo tako. Proverio sam na wikipediji, i izgleda da je Micurin bio legitiman naucnik. Lisenko je tak koji je upropatsio biologiju i genetiku u sssr. Nije u redu da se napise ovako ostar tekst, a da faktografija nije kako treba! Pogotovu sto se Micurinu nanosi nepravda.
Najinteresantnije je što sa svim svojim veštinama pretrage nisam uspeo da nađem ništa na internetu o ovome osim ovoga i par rezultata na krstarici. Mrak
Odlican tekst,dobar novinar.Gorak ukus kukavicluka koji je pokazao u dijalogu sa Vucicem ipak jos uvijek traje.Mozda je utesno sto ni Natasa u tom dijalogu nije bila bolja.
Sjajan text! Ps. Nisam znala da na terasi uzgajam ribu list, I to na suvom, hahaha..Veliki Vođa mi otvori oči…
BORISLAV je u pravu, ali mimo toga (Mičurin, a ni njegovi potomci, pa ni Rusi u celini – ovo neće čitati, što je dobro, a i Saša, kako god da okreneš, ni krivi ni dužni – ne voli Ruse) – tekst je odlična zabava – jednaka “kvalitetu” onoga što je mandatar ispalio… I tu je lepota ovog tekstića, jer, zaista, ukoliko je to tačno preneto, pada u vodu kompletno osnovno i srednje obrazovanje onoga koji je to mogao da ustvrdi. Mičurin je tu samo kolateralna šteta, pokoj mu duši.
Radulović ne voli Ruse? Hm. Možda mu ovo da razlog da upozna i zavoli
https://www.youtube.com/watch?v=-5cjn0KHGeM
Možda da razlog i onima koji misle da je Srbija bedna, zaostala, balkanska,kasaba, istočna, primitivna,,,
Gazmanov peva sdelan v SSSR
Našlo bi se štotša otpevati i na temu NAPRAVLJEN U SRBIJI ili SFRJ
umestu Ruriki, Romanovi Lenjin i Staljin
Sasvim lepo ide Nemanjići, Obrenovići, Karađorđevići i Tito…A našlo bi se tu i Tesli i Pupina i Lazarevića i Aleksa, i Đura, i Paja i Lazara, Ivi, Meša, Đokovića…jednako bogat arsenal.
Pomenuta biljka (dole krtola gore paredajz) u prevodu romana, (u svoje vreme maestralno odigrali Petar Kralj Zoran Cvijanović u A212) zove se PUKS što je skraženica za PUt Ka Socijalizmu.
Posebno je interesantna scena kada naučnik na kolhozu objašnjava da radi na razvoju postupka dobijanja rakije od govana i da ima divan recept po kome na kilogram šećera treba dodati 3 do 4 kilograma goavana.
Kraj romana je tužan . . .
NE DOZVOLIMO DA ZAVRŠIMO KAO VOJNOVIČEVI JUNACI!!!
Fekalije zaista kruže ali ne u prirodi – nego u politici. Srbija je najbolji primer. Energija kruži, atomi kruže složeni molekuli poput onih koji čine fekalije ne kruže!. Riba i čeri može biti da nemaju ništa zajedničkoga ali genetički inženjering čini zanimljive stvari. Insulin I humulin je dobar primer za to.
Anastasijević je mogao napisati da se u Srbiji reckliraju fekalije iz devedesetih, da su nam fekalije isuviše često na trpezi. Nije morao biti prost niti lupati gluposti da fekalije kruže u prirodi. Uostalom ako bi zapitali muve, pa i pse oni se ne bi složili da je koprofagija neki problem. Priroda je čudo. Možda su se Srbi (bar jedan napredni deo njih) saživeli sa prirodom pa poput pasa često pribegavaju koprofagiji. Čak i kad gospodar viče na njih, cimne povodac pa i ćušne njih vuče nagon. Kada im gospodar servira poslasticu oni se prosto otimaju. Neki zatrube i u fanfare da fekalije treba dati svima da bi naučili da cene kvalitet, čak i bivšim (ne znam kako su to zamislili) i budućim generacijama.
Ako se hoće poniziti Vučić i njegov čopor koprofaga onda je bilo dovoljno umesto već izlizanog neuručivanja tužbe za klevetu uzeti fenjer i bez reči prošetati među predloženim kandidatima vlade i SNS zadriglom kamarilom. Dva nema minuta tišine koja rečitije grmi no ma kakve reči. Nema povrede poslovnika, nema prava na repliku. Samo tišina koja više govori od reči i slabašna svetlost fenjera koja osvetljava suštinu ljudske gluposti.