Na sednici Skupštine Gradske opštine Rakovica 30. decembra zatekli smo situaciju koja više liči na operaciju pranja novca, nego na planiranje godišnjeg budžeta jedne opštine. Prilikom odlučivanja o Programu poslovanja JP „Poslovni centar Rakovica” u 2017. godini, koji je dostavljen odbornicima Skupštine istovremeno kada i Odluka o budžetu GO Rakovica, isplivalo je da javno preduzeće ima dva lokala koja se nisu vodila u knjigama, a čija je vrednost oko 4,47 miliona dinara.
Opštinske vlasti su, trudeći se da prikriju finansiranje JP Poslovni centar Rakovica, odbornicima skratili mogućnost analize materijala na svega par sati, jer su konačan materijal dostavili u četvrtak oko 16 časova za sednicu zakazanu u petak u 11 časova. Čisti računi nisu jača strana partijskom kadru. Ubrzo smo ustanovili grešku jer je Poslovni centar Rakovica prijavio u svom bilansu prihoda 20 miliona dinara kao „prihode po ugovoru sa osnivačem“, dok u Odluci o budžetu GO Rakovica na programu „Projekat JP Poslovni centar Rakovica“ stoji iznos od 28.954.251,00 dinara, raspoređenih na sledeći način:
1012
- „Usluge po ugovoru“ 18 MIL RSD
- „Specijalizovane usluge“ 3 MIL RSD
- „Tekuće opravke“ 1 MIL RSD
- „Subvencije javnim neprofitnim organizacijama“ 2,4 MIL RSD
- „Neraspoređena dobit iz prethodnih godina“ 4.554.251,00 RSD
Zbir stavki 1, 2, 3 i 5 ne daju zbir od tačno 20 miliona. Ali… to je tek početak.
Nadzorni odbor JP „Poslovni centar Rakovica“ dao je saglasnost za knjiženje vrednosti dva lokala na teret neraspoređene dobiti preduzeća. Ta dva lokala su na adresi ul. Miška Kranjca 18b i pošto Grad Beograd ima „posebna svojinska ovlašćenja“ ti lokali se sad rasknjižavaju jer ih je grad Beograd već preuzeo.
A čiji su ti lokali? Ko je vlasnik tih lokala? To se ne zna. I pored svih uveravanja kako su lokali zidani sa građevinskom dozvolom, da imaju upotrebnu dozvolu, „da je sve legalno“, nema podataka o tome ko je bio investitor, ko izvođač radova, na koga je izdata upotrebna dozvola.
Da li su lokali vlasništvo JP „Poslovni centar Rakovica“? Ako jesu, gde su bili prethodnih godina upisani? Kako je to moguće da su u vlasništvu JP ako je upisani osnovni kapital JP u Agenciji za privredne registre svega 299.983,66 dinara + 500 evra? Gde je onda vrednost tih lokala do današnjeg dana?
Da li je moguće da su svi finansijski izveštaji, od trenutka osnivanja pa do današnjeg dana lažni? Da li je poslednji izveštaj eksterne revizije iz juna 2016- te takođe lažan? I sad, procena vrednosti je nekako našticovana na potreban iznos od 4.475.886,78 dinara, iako nije poznato čak ni to da li govorimo o građevinskoj vrednosti ili tržišnoj vrednosti ta dva lokala, kao ni ko je u prethodne 4 godine koristio te lokale, evidentno bez nadoknade?
Eh da, nemojte zaboraviti na stav 5 iz budžeta GO Rakovica za „Projekat JP Poslovni centar Rakovica“: da im brže bolje od svoje, opštinske, neraspoređene dobiti prebaci 4.554.251,00 dinara. Valjda se vode logikom „da niko nije na šteti“?
Na šteti sigurno nije direktor JP Poslovni centar Rakovica, čija je bruto plata preko 215.000 dinara, što bi otprilike bilo neto preko 150.000 dinara mesečno? Na šteti nekim čudom nije ni samo javno preduzeće, koje nije uvažilo upozorenja revizorske kuće da ima milione potraživanja koja su starija od godinu dana, a ima i nekih 2,9 miliona avansa koje je uplatilo nekome pre više od godinu dana i taj avans i dalje „visi“. Jedina razumna pretpostavka je da je izgradnja lokala koštala 2,9 miliona dinara.
Ta činjenica je najednom vešto zabašurena knjigovodstvenom magijom, koja je odbornicima skupštine ponuđena pod kontnim grupama „Sporna i sumnjiva potraživanja“ i „Ostala dugoročna potraživanja“ saldo 0 uz konstataciju da će “verovatno to sve naplatiti, jer su ih predali sudu”. Pa kad ćeš, zemljače, ujuriti te dugove, kada ih 30. decembra 2016, još nisi naplatio? Hoćeš „kralju“ to koliko šjutra u 12.00 imati sve naplaćeno. Ili si ih sve već otpisao? Čijom odlukom, čijom saglasnošću si odlučio da ti dugovi zastare više od 2 godine?
Da se razumemo jedno: te lokale su finansirali građani Rakovice. Koliko su tačno koštali ovim i ovakvim odlukama nikada nećemo ni saznati precizno. Ali je sigurno je da su ih građani makar dva puta platili:
Prvi put, kada su građeni, i sada po drugi put kad opštinske vlasti višak para iz budžeta Rakovice u fiktivnoj vrednosti tih lokala ponovo prebacuju na račun Poslovnog centra Rakovica. A naravno, raja pojma nema ni ko, ni kada, ni zašto. Odbornici DJB u opštini Rakovica će pozvati revizora da pokuša da razmrsi enigmu sa volšebnim pojavljivanjem dva lokala koja je, iako su građeni opštinskim novcem, preuzeo Grad.
Ilija Aralica
odbornik u Skupštini GO Rakovica
član pokreta “Dosta je bilo”, Beograd
Komentariši