Када је јавно најављена штедња, која ће нас наводно спасити и после које ће наша привреда процветати, било је и грађана који су поверовали у те шарене лаже. Чак и смањење пензија је код неких некако ипак прошло. Ево практичних примера које смо сви у последње време преживели и чије смо последице осетили, а који ових дана разуверавају и последње лаковерне и тако се поверење грађана у странку на власти смањује, а она сама нижући „идеју“ за „идејом“ убрзава свој пад.
Замена личних докумената
Да је све штедња у циљу опоравка само маркетинг, могло се наслутити када је власт натерала грађане да мењају своје важеће документе и ту њену самовољу плаћају својим новцем. Нормално је да кад држава захтева промену важећих докумената да она то и финансира, а не да завлачи руку у џеп својих грађана. А да је власт потпуно неинвентивна и да је не интересује да олакша живот грађанима, било је јасно када није искористила тај јединствени тренутак па да обједини личну карту, вожачку и здравствену у једну картицу и чип. Ако за возачку и има малих недоумица, лична карта и здравствена су потпуно исте, само је задња поменута без слике. Заиста несхватљив пропуст владајуће гарнитуре да поједностави процедуре и уштеди грађанима паре. Много је повољније и практичније имати једну картицу уместо три! Ипак трипут наплаћене таксе су већи приход за државу, па је интерес партократије надвладао интерес грађана, као и небројено пута до сада. Поједностављивање администрације и смањење трошкова које она изазива су циљеви чијим достизањем би се значајно олакшао живот грађанима, али и привреди.
Идеја о увођењу помоћне полиције
Други пример, који је и опаснији јер прети демократији и слободи грађана, је покушај увођења тзв. помоћне полиције на мала врата. Податак да би се таква јединица формирала непосредно пред изборе и да би министар имао права да запошљава људе по сопственом избору, без икаквог конкурса и јавне мере, говори да то нису случајности. После усаглашених изјава званичника да нема пара за опремање редовне полиције неопходном опремом и за повећање више него бедних плата плата полицајаца и војника, у исто време се планира увођење још једне формације која би била директно под назором странке, а који би финансирали сви грађани и која би запошљавала по СНС приоритетима, а добро знамо да њихов критеријум често нема везу са компетентношћу кандидата! И тако долазимо до веома непријатног сазнања да пара има, али само за оне који ће одржавати партију на власти. Редовна војско и полицијо, џабе сте се подржавали у најсвежијим протестима. За вас нема. Штедња!
Лед на Дунаву у сред зиме
Задњи пример лошег економисања власти и још горим управљањем стањем безбедности је залеђеност Дунава. “Култура” партијске државе ту долази до изражаја. Посао који би требали да раде стручни људи са великим искуством дат је заслужним страначким војницима. И шта се догађа, где су ледоломци? Догађа се то да адекватне ледоломце немамо јер се неко још пре десетак година потрудио да нас тога “ослободи“. И када дође, гле чуда, лед у јануару држава нема потребну опрему, већ се по рекама мота само један брод који покушава да спасе ситуацију. И онда настају велики проблеми, моле се друге државе да нам помогну и стављамо своју безбедност и економију у руке других. Најједноставније речено, пропустом у ранијем периоду направљена је велика штета. Где је одговорност јавних службеника? Чије то резултате досадашњег рада на пољу безбедности меримо непролазном оценом, а да му се име ни не спомиње? Ми из Доста је било опет бисмо могли да викнемо “дајте биографије одговорних на сунце!”
Намештања продаје државних вила и станова
Покрет Доста је било је један од првих који је указивао на пропусте власти и њен покушај да награди своје страначке војнике повлашћеним откупом државних некретнина. Најбољи пример је потребама премијерових људи прилагођена продаја државних станова и вила. Продаја је осмишљена тако да их они најлакше и најповољније стекну.
Залажемо се да коначно у нашој држави одговорност постане прва ставка и да свако током своје каријере пролази у складу са чињеницом како ради, а не чији је и кога познаје. Инсистирамо на мерењу резултата државних службеника и њиховом одговарању за исте. Инсистирамо да конкурси буду начин да се за позиције у јавном сектору бирају најбољи, а не странкама најподобнији. Систем мора да постоји и врши непристрасне корекције и систем не сме да зависи од самовоље неколико људи на власти. Власт треба да буде промењива категорија, а систем снажнији и независан од ње. Ми сада немамо систем, већ власт која делује мимо њега и мимо нас. Србији не треба лидер. Србији све хитније треба систем.
Кикиндски одбор покрета “Доста је било”
Моје је мишљење да су, у Србији, главни и највећи извор лоповлука, јавашлука, некомпетентности, корупције, непотизма, небриге, немара и безмерне дрчности – јавна предузећа.
ЈП нас, пореске обвезнике, коштају највише. Годинама, деценијама се од свих нас, грађана, бескрупулозно краде, те се украдено прелива у дубоке џепове пар десетина или стотина махом истих лопужа, које се, неком алхемијом, у фотељама одржавају од власти до власти. А све и да нови партијски послушници њих смењују, “систем” је устоличен по принципу “Сјаши Курта да узјаше Мурта”.
Са друге стране, грађани за свој новац, као главни издржаваоци ЈП-а, нису удостојени нити квалитетне услуге, нити поузданог производа, нити било чега што иоле “мирише” на квалитет и извесност.
Напротив, посреди су листом губиташи, на чијем су челу згубидани лепљивих прстију, који су ташну, машну и фотељу откупили чланском картом партије.
Свака опозиција је досад, колико ја пратим а право гласа сам стекла пре равно 15 година, обећавала управо увођење реда у ЈП. И свака је опозиција досад, поставши влашћу, из фотеља извукла Курте, да би у исте посадила своје Мурте.
Тек када својим очима видим и ушима чујем да је ико – алудирајући понајпре на вас из ДЈБ-а, одиста учинио крај ЈП каква познајемо, тада ћу поново почети да верујем да у овој земљи још увек има наде за бољи живот и сређено друштво.
Krađu penzije mu neću oprostiti. Na poslu sam se razbolela za poslednjih 38 godina. Zdravstvena knjižica mi je pre 2 godine izdata i važi trajno. Važila je trajno nešto duže od 2 godine. Možda je procena bila da neću ni ja trajati duže. Na njihovu žalost trajem još i neću im dozvoliti da me se tek tako lako reše. Takva sam, uporna, odlučna i dosledna bila i na svom radnom mestu na jednom od fakulteta Univerziteta u NS. Međutim, sada sa svojom trajnom zdravstvenom knjižicom ne mogu da podignem svoju redovnu mesečnu terapiju a hroničar sam i uspela sam da preživim svinsjki grip, komu i kliničku smrt. Preživeću ja i njih, polupismene snagatore i kabadahije, ratne huškače a obične muljare i lopovi!