Kada je javno najavljena štednja, koja će nas navodno spasiti i posle koje će naša privreda procvetati, bilo je i građana koji su poverovali u te šarene laže. Čak i smanjenje penzija je kod nekih nekako ipak prošlo. Evo praktičnih primera koje smo svi u poslednje vreme preživeli i čije smo posledice osetili, a koji ovih dana razuveravaju i poslednje lakoverne i tako se poverenje građana u stranku na vlasti smanjuje, a ona sama nižući „ideju“ za „idejom“ ubrzava svoj pad.
Zamena ličnih dokumenata
Da je sve štednja u cilju oporavka samo marketing, moglo se naslutiti kada je vlast naterala građane da menjaju svoje važeće dokumente i tu njenu samovolju plaćaju svojim novcem. Normalno je da kad država zahteva promenu važećih dokumenata da ona to i finansira, a ne da zavlači ruku u džep svojih građana. A da je vlast potpuno neinventivna i da je ne interesuje da olakša život građanima, bilo je jasno kada nije iskoristila taj jedinstveni trenutak pa da objedini ličnu kartu, vožačku i zdravstvenu u jednu karticu i čip. Ako za vozačku i ima malih nedoumica, lična karta i zdravstvena su potpuno iste, samo je zadnja pomenuta bez slike. Zaista neshvatljiv propust vladajuće garniture da pojednostavi procedure i uštedi građanima pare. Mnogo je povoljnije i praktičnije imati jednu karticu umesto tri! Ipak triput naplaćene takse su veći prihod za državu, pa je interes partokratije nadvladao interes građana, kao i nebrojeno puta do sada. Pojednostavljivanje administracije i smanjenje troškova koje ona izaziva su ciljevi čijim dostizanjem bi se značajno olakšao život građanima, ali i privredi.
Ideja o uvođenju pomoćne policije
Drugi primer, koji je i opasniji jer preti demokratiji i slobodi građana, je pokušaj uvođenja tzv. pomoćne policije na mala vrata. Podatak da bi se takva jedinica formirala neposredno pred izbore i da bi ministar imao prava da zapošljava ljude po sopstvenom izboru, bez ikakvog konkursa i javne mere, govori da to nisu slučajnosti. Posle usaglašenih izjava zvaničnika da nema para za opremanje redovne policije neophodnom opremom i za povećanje više nego bednih plata plata policajaca i vojnika, u isto vreme se planira uvođenje još jedne formacije koja bi bila direktno pod nazorom stranke, a koji bi finansirali svi građani i koja bi zapošljavala po SNS prioritetima, a dobro znamo da njihov kriterijum često nema vezu sa kompetentnošću kandidata! I tako dolazimo do veoma neprijatnog saznanja da para ima, ali samo za one koji će održavati partiju na vlasti. Redovna vojsko i policijo, džabe ste se podržavali u najsvežijim protestima. Za vas nema. Štednja!
Led na Dunavu u sred zime
Zadnji primer lošeg ekonomisanja vlasti i još gorim upravljanjem stanjem bezbednosti je zaleđenost Dunava. “Kultura” partijske države tu dolazi do izražaja. Posao koji bi trebali da rade stručni ljudi sa velikim iskustvom dat je zaslužnim stranačkim vojnicima. I šta se događa, gde su ledolomci? Događa se to da adekvatne ledolomce nemamo jer se neko još pre desetak godina potrudio da nas toga “oslobodi“. I kada dođe, gle čuda, led u januaru država nema potrebnu opremu, već se po rekama mota samo jedan brod koji pokušava da spase situaciju. I onda nastaju veliki problemi, mole se druge države da nam pomognu i stavljamo svoju bezbednost i ekonomiju u ruke drugih. Najjednostavnije rečeno, propustom u ranijem periodu napravljena je velika šteta. Gde je odgovornost javnih službenika? Čije to rezultate dosadašnjeg rada na polju bezbednosti merimo neprolaznom ocenom, a da mu se ime ni ne spominje? Mi iz Dosta je bilo opet bismo mogli da viknemo “dajte biografije odgovornih na sunce!”
Nameštanja prodaje državnih vila i stanova
Pokret Dosta je bilo je jedan od prvih koji je ukazivao na propuste vlasti i njen pokušaj da nagradi svoje stranačke vojnike povlašćenim otkupom državnih nekretnina. Najbolji primer je potrebama premijerovih ljudi prilagođena prodaja državnih stanova i vila. Prodaja je osmišljena tako da ih oni najlakše i najpovoljnije steknu.
Zalažemo se da konačno u našoj državi odgovornost postane prva stavka i da svako tokom svoje karijere prolazi u skladu sa činjenicom kako radi, a ne čiji je i koga poznaje. Insistiramo na merenju rezultata državnih službenika i njihovom odgovaranju za iste. Insistiramo da konkursi budu način da se za pozicije u javnom sektoru biraju najbolji, a ne strankama najpodobniji. Sistem mora da postoji i vrši nepristrasne korekcije i sistem ne sme da zavisi od samovolje nekoliko ljudi na vlasti. Vlast treba da bude promenjiva kategorija, a sistem snažniji i nezavisan od nje. Mi sada nemamo sistem, već vlast koja deluje mimo njega i mimo nas. Srbiji ne treba lider. Srbiji sve hitnije treba sistem.
Kikindski odbor pokreta “Dosta je bilo”
Moje je mišljenje da su, u Srbiji, glavni i najveći izvor lopovluka, javašluka, nekompetentnosti, korupcije, nepotizma, nebrige, nemara i bezmerne drčnosti – javna preduzeća.
JP nas, poreske obveznike, koštaju najviše. Godinama, decenijama se od svih nas, građana, beskrupulozno krade, te se ukradeno preliva u duboke džepove par desetina ili stotina mahom istih lopuža, koje se, nekom alhemijom, u foteljama održavaju od vlasti do vlasti. A sve i da novi partijski poslušnici njih smenjuju, “sistem” je ustoličen po principu “Sjaši Kurta da uzjaše Murta”.
Sa druge strane, građani za svoj novac, kao glavni izdržavaoci JP-a, nisu udostojeni niti kvalitetne usluge, niti pouzdanog proizvoda, niti bilo čega što iole “miriše” na kvalitet i izvesnost.
Naprotiv, posredi su listom gubitaši, na čijem su čelu zgubidani lepljivih prstiju, koji su tašnu, mašnu i fotelju otkupili članskom kartom partije.
Svaka opozicija je dosad, koliko ja pratim a pravo glasa sam stekla pre ravno 15 godina, obećavala upravo uvođenje reda u JP. I svaka je opozicija dosad, postavši vlašću, iz fotelja izvukla Kurte, da bi u iste posadila svoje Murte.
Tek kada svojim očima vidim i ušima čujem da je iko – aludirajući ponajpre na vas iz DJB-a, odista učinio kraj JP kakva poznajemo, tada ću ponovo početi da verujem da u ovoj zemlji još uvek ima nade za bolji život i sređeno društvo.
Krađu penzije mu neću oprostiti. Na poslu sam se razbolela za poslednjih 38 godina. Zdravstvena knjižica mi je pre 2 godine izdata i važi trajno. Važila je trajno nešto duže od 2 godine. Možda je procena bila da neću ni ja trajati duže. Na njihovu žalost trajem još i neću im dozvoliti da me se tek tako lako reše. Takva sam, uporna, odlučna i dosledna bila i na svom radnom mestu na jednom od fakulteta Univerziteta u NS. Međutim, sada sa svojom trajnom zdravstvenom knjižicom ne mogu da podignem svoju redovnu mesečnu terapiju a hroničar sam i uspela sam da preživim svinsjki grip, komu i kliničku smrt. Preživeću ja i njih, polupismene snagatore i kabadahije, ratne huškače a obične muljare i lopovi!