Ауторски текст Војводина Образовање

Србија на технолошком дну, а узроци тог стања и даље на врху

Блиц од 07.10.2016. пише – Председник САНУ изјавио је и да се осећа „као хуља“ јер не може да утиче на то да се најбољи студенти запошљавају на факултетима. Даље  каже да је садашњи „систем регрутације“ академских првака, зрео је за промену и истиче да му је жао што није реаговао у неким ситуацијама у којима је можда могао. Док он тугује, млади стручњаци беже из земље, а власт одржава стање таквим. Није довољно само указати на проблем. Треба га решавати.


За инжењере је често једино решење за питање запослења иселење, а узрок оваквој ситуацији је стање у индустрији која је током последњих 30-ак година значајно заостала и запуштена. Готово да немамо више домаће индустријске производе конкурентне на тржишту. И док потреба за унапређењем наставног процеса и оспособљавањем високостручних креативних кадрова одавно расте, Србија се по иновативној способности својих предузећа од 138 националних економија срозала на 130. место. Ко је дозволио да тако дубоко потонемо, питате се? А, ко то и даље дозвољава?

Један једини логичан излаз из технолошке дубиозе у којој смо лежи у интензивном технолошком развоју и развоју људског капитала кроз образовање. У Зрењанину постоји факултет на којем је, веровали или не, неко мислио и радио на томе. Изненађујуће, или не, тај неко је за своју иновативност, амбицију за борбу за боље сутра и огромну дату енергију кажњен прекидом радног односа. Сарадницу Аниту Милосављевић, руководство Факултета је избацило са посла, а она се борила за куповину нове опреме за Факултет кроз ИПА пројекат као и за унапређење нивоа оспособљавања студената за будуће привредне подухвате и успела да се Катедра за текстил Техничког факултета „Михајло Пупин“ из Зрењанинам опреми савременом индустријском CAM/CАM опремом у вредности од око 150.000евра и индустријским софтверима у вредности од око милион евра. Ушли су у групу од 850 факултета и института у свету са даљим циљем освајања подручја иновативног развоја производа не само у текстилној већ и целокупној индустрији меких материјала. И поред залагања Катедре да јој се Уговор продужи и омогући даље напредовање у каријери кроз звање асистента, ново руководство Факултета је то одбило.

Анита, која је радила на Факултету као сарадник у настави, завршила је основне студије са просечном оценом 9,30. До сада је објавила 12 радова, била на размени студената у институту у Марибору и у већем броју компанија на стручној пракси. Свој дипломски рад је радила у немачкој компанији Pirin tex у којој сада ради и своја истраживања за докторски рад. Активно је учествовала у организацији 2 међународне конференције на Факултету, као и у активностима ИПА пројекта прекограничне сарадње са Румунијом у којима је завршила обуку за рад на већем броју индустријских софтвера француске компаније Lectra и јапанске Mimaki. Два пута је бирана за председника Студентског парламента на факултету и била је члан Савета и Факултета и Универзитета у Новом Саду. У међувремену је завршила један мастер програм са просечном оценом 9,92 и уписала докорске студије као и још један мастер програм.

Иако је из пројекта на којем је Анита радила Факултет добио преко 130.000 евра вредну опрему финансирану из ЕУ фондова, менаџмент Факултета је био изричит да се прекине овај пројекат и опрема не купи. У Покрајинском секретаријату за високо образовање и научноистраживачку делатност је срећом пред крај прошле године превладао разум па је менаџмент Факултета натеран да купи опрему и заврши пројекат. Међутим, освета пониженог менаџмента Факултета према професорима који су водили пројекат је страшна. А, растурена је и катедра за текстил која је достигла најбоље резултате у сарадњи са привредом и која је можда могла да нас бар на пољу текстила подигне са срамотног 130. места по конкурентности домаће привреде.

Бајке о светлој будућности, технолошком развоју, дуалном образовању и сл. су прича за пред камере. Министар привреде Горан Кнежевић и министар просвете Горан Шарчевић мирно посматрају овај крајње чудан рад СНС партијских кадрова. Деканка Техничког факултета др Драгица Радосав, члан је Одбора за капиталне инвестиције Савета Универзитета у Новом Саду, била је на локалној листи напредњака за последње изборе и потпредседница је њиховог садашњег градског одбора. Ово наводимо само да би се знало колико далеко сеже њен утицај и колику за свој рад добија подршку. Њен најближи сарадник др Бранко Маркоски, председник је градског одбора за науку Града Зрењанина.

Због оклевања факултета да до краја реализује пројекат одбијено је свих 11 пријава пројеката за нови позив које је Факултет доставио, а ништа боље нису прошле ни пријаве из Средњег Баната чији партијски руководиоци здушно подржавају менаџмент Факултета. На тај начин онемогућен је приступ прекограничном фонду од 90 милиона евра.

Јако би било добро када би високо позиционирани партијски челници СНС-а зауздали своје партијске другове Драгицу Радосав и Бранка Маркоског, а из страха за будућност науке, али и своју сопствену, академска јавност Зрењанина би сада требала да проговори о овоме јавно.

Залажемо се да Србију воде најбољи на свим местима, а нарочито на факултетима. Ово бисмо остварили конкурсима, увођењем одговорности и мерења резултата јавних службеника. Неко мора да полаже рачуне за оно што је урадио, оно што није урадио и оно што није омогућио, а могао је. А, по највише за оно што је спречио, а није требао.

Светлана Вукобратовић
Портпарол Градског одбора Доста је било у Зрењанину

ДЈБ Војводина

ДЈБ Војводина

2
Оставите коментар

avatar
2500
2 Comment threads
0 Thread replies
0 Followers
 
Most reacted comment
Hottest comment thread
2 Comment authors
fashionBbil Recent comment authors
најновији најстарији
Bbil
Гост
Bbil

Obradite i slican slucaj zrenjaninke Maje Bjelic, kojoj je nepravedno prekinut radni odnos na FTN u Novom Sadu, gde je bila asistent na molekularnoj biologiji.
DJB mora sto pre da otvori siroku javnu raspravu o obrazovanju…

fashion
Гост
fashion

Сјајан текст и храбра намера ДЈБ да се коначно изнесе у јавност негативна селекција кадрова у високом школству. Нажалост, Анита је изгледа само један од многобројних примера где се у корену данас сасецају млади који једини у овој земљи могу створити нормално окружење за живот. Одговорни у овој земљи мирно гледају како десетине хиљада младих, сваке године беже из земље и у најбољем случају појави се понеки ту и тамо коментар на тему „Остадосмо без памети“. Подршка ДЈБ да и даље износи у јавност детаље око случаја Аните, који је изгледа школски пример неодговорног понашања, и да коначно именом и презименом прозове за овај и сличне случајеве одговорне, којима је будућност студената задња рупа на свирали.