Postoji nekoliko trenutnih zabluda oko značaja predsedničkih izbora i ovlašćenja predsednika republike.
1. Ovo su izbori za najboljeg kandidata. Netačno. Ovo su izbori za promenu sistema. Uopšte nije važno ko će pobediti, već da Vučić izgubi ove izbore. Ako ih izgubi, sistem se ne može održati, jer će se ubrzo posle izbora raspasti vladajuća koalicija, i tako steći uslovi za vanredne parlamentarne izbore na kojima će koalicija oko SNS izgubiti. Tek tada se otvara prostor da se biraju najbolji.
2. Šta nam garantuje da će, ako Vučić izgubi, zaista doći do promene sistema? (Predsednik nema ingerencije da menja sistem.) Predsednik zaista ne može da menja sistem, jer nema policy ovlašćenja, niti će imati većinu u Skupštini. Ali promena se uopšte neće desiti kroz promenu javne politike ili donošenje novih zakona, već kroz faktičku promenu koja će biti posledica činjenice da je Aleksandar Vučić izgubio izbore. To se dešavalo već dva puta u novijoj istoriji Srbije (2000. i 2012. godine). Predsednik koji izgubi izbore više nema legitimitet da kontroliše vladu, jer ga koalicioni partneri vide kao gubitnika. Zbog novostečenog gubitničkog pedigrea glavnog čoveka u koaliciji, vladajuća koalicija će se raspasti, nakon čega slede vanredni parlamentarni izbori.
3. Zašto neki kandidati pričaju o svom programu kad predsednik ne može da sprovodi nikakvu politiku? Tačno je—predsednik ne može da sprovodi politiku, ali može da utiče na nju. Uticaj je moguć kroz ustavno pravo da vraća zakone skupštini i da ih ne potpiše. Razlozi za vraćanje mogu biti višestruki—ako su u neskladu sa ustavom, ako su suprotni principima međunarodnog poretka, ako nisu doneseni u skladu s procedurom ili ako su suprotni predsednikovom shvatanju neke javne politike (recimo, stambene ili socijane politike). (Pogledajte član 19. Zakona o predsedniku republike.)
Predsednik, za razliku od vlade, ne može nikome naložiti da sprovede neku politiku u delo, ali činjenicom da može da vrati bilo koji zakon ako nije u skladu sa njegovim shvatanjem politike može da pojača njegov uticaj na zakonodavnu oblast. Ako predsednik ne želi da proglasi neki zakon, njega mora da proglasi predsednica skupštine ukazom. Ako bude previše takvih zakona, legitimitet takve skupštine dolazi u pitanje. Ako želi da izbegnu nelegitiman status, vlada i skupština moraju da sarađuju s predsednikom i prihvataju neke njegove policy predloge.
4. Predsednik je nemoćan; on mora da sprovodi politiku vlade Srbije. Iz prethodnog se vidi da ne mora. On može da uđe u sukob s vladom po svakom policy pitanju na osnovu prava da vraća skupštini zakone na doradu. Drugo je pitanje da li mu se to politički isplati. Za takvu svoju odluku, predsednik odgovara građanima na narednim izborima.
Vjerujem u demokratsku snagu srpskog naroda i svih građana Srbije. Vjerujem u pobjedu kandidata opozicije. Vjerujem da su Saša Radulović, Boško Obradović, Vuk Jeremić i Saša Janković budućnost Srbije. Ova dvojica zadnjih trebaju da se riješe repova iz prošlosti: Tadić, Šutanovac, Živković, Velja Ilić, Žuti i slično oko sebe, te DJB treba na tome da istraje do kraja. Ovi ljudi su budućnost Srbije ili budućnosti neće biti, ostala bi samo jad, bijeda, strah i mrak.
Pozdrav srdačan svima…….
Najbitnija stvar je što predsednik ujedinjuje građane koji glasaju za njega, iz čega direktno sledi nagli skok popularnosti političke opcije koju on predstavlja. Pobeda na predsednikim izborima je verovatno nedostižna prednost u odnosu na sve ostale na narednim parlamentarnim. Već viđeno 2000. i 2012. godine. A imajući u vidu da će parlamentarni izbori biti brzo, bitno je bitno izaći kao pobednik.
Dodatno, ovih dana mi se sve više čini da će parlamentarni izbori svakako biti vrlo brzo, čak i da Vučić nekako izmuze pobedu na ovim izborima. Sve ozbiljno klizi nizbrdo, vlast jedva uspeva da iskontroliše krizu i obuzda socijalne nemire. Šuplje je na sve strane, uskoro će im ponenstati prstiju da drže zapušene sve rupe na čamcu. Doduše, ta opcija je mnogo gora nego da ga sad lepo ispratimo sa vlasti, pa da dobije mesto zatvorskog bibliotekara jer to mnogo voli i verujem da bi se odlično snašao.
Ovo ste potpuno u pravu.Recimo pred parlamentarne izbore mi smo dobili dugo cekani asfaltirani put. Sad nema ama bas nista. Recimo u Barajnici ne mogu da saniraju raskrsnicu u centru a izgleda kao oranica. Izgleda da je para ponestalo osim za bilborde i reklame.
“Predsednik zaista ne može da menja sistem, jer nema policy ovlašćenja..”
Valjda se mislilo na, recimo, izvršna ovlašćenja, ili izvršnu vlast. Polisi ovlašćenja nema smisla.
…ko mnogo puta do sada, on sanja, kako beskrajno pada, bilo je rano jutro kada je ostavio sve….