Kad je Ustavni sud Hrvatske doneo konačnu odluku kojom je odbio zahtev za ocenu ustavnosti zakona kojim je izvršena konverzija svih kredita indeksiranih u CHF u valutu EUR, Narodna banka Srbije se nije oglasila. Nije se oglasio ni premijer Vučić, iako je bio prilično samouveren kada je tvrdio da je hrvatsko rešenje kredita u CHF neodrživo. Praksa je još jednom pokazala da su Vučićeve izjave ne samo posledica neodgovorne politike već i da se ta politika ne vodi u interesu države i njenih građana već interesnih grupacija. Srbija je jedina zemlja koja stranim bankama i dalje omogućava bogaćenje na račun sopstvenih građana.
Ima, naravno, građana koji su želeli da se zaduže baš u švajcarcima, jer su, na primer, primali penziju u francima ili su uspešno opljačkani novac pretvorili u franke i poverili ga sigurnim švajcarskim bankama. Ali šta sa onima koji su jednostavno verovali tadašnjem ministru Dinkiću i bili ubeđeni da to što im se u ugovorima pominje CHF nema nikakve veze sa visinom kredita koji su dobili da bi kupili stan. Da li je to što su poverovali vlasti i bankama da im se rata kredita i zaduženje neće menjati, dovoljno da ih proglasimo lakovernim kockarima i svu štetu svalimo na njih? Ili postoji odgovornost onih koji su ih naveli da se upuste u kockanje?
Da bismo odgovorili na to pitanje, najpre moramo definisati šta su to krediti u francima. Koliko mi je poznato, niti su banke imale franke, niti su ih građani dobijali. Na ovo pitanje veoma detaljno su odgovorili sudovi Španije, države koja je kao i sve ostale zapadne demokratije, zaštitila svoje građane tako što je primenila zakon. Po španskom sudu, krediti u bilo kojoj valuti koja nije evro nisu samo krediti već i veoma kompleksni i izvedeni finansijski derivati kojima se trguje na tržištu kapitala. A tu itekako postoji obaveza obaveštavanja klijenata i njihov izričit pristanak za tu vrstu trgovanja. I to pod pretpostavkom da je takva trgovina uopšte dozvoljena.
U Srbiji, međutim, to nije bio slučaj. Zakonom o deviznom poslovanju i Odlukom NBS koja je važila sve do 2011, takva vrsta derivata je bila zabranjena, što je ujedno bila i prepreka za banke da u kredite ugrađuju bilo koji derivat, pa i CHF. Ali njih za to nije bilo briga, jer je Dinkićeva podrška uvek bila jača od zakona. A da su banke i same svesne da ugovaranjem CHF-a u stvari trguju derivatima, najbolje dokazuju njihovi finansijki izveštaji. Prilikom njihovih sačinjavanja, banke su na ove ugovore primenjivale Međunarodni računovodstveni standard 39, koji se odnosi upravo na derivate. Banalizujući ovu komplikovanu priču, možemo reći da smo imali sreće što se u ponudi naših banaka nisu pojavili povoljni krediti obezbeđeni bubregom, ili nešto slično.
Dinkić je i dalje glavni kreator ekonomske misli, neosuđen i neopterećen zakonima. I nikom ne pada na pamet da ga makar pozove na razgovor ovim povodom. Doduše, dvadesetak hiljada unesrećenih je mala žrtva koja se očigledno morala podneti radi zaštite ugleda ovog modernog Robin Huda. Uzmi siromašnom da bi dao sebi, i pri tom ga ubedi da je glup i ne razume da ga pljačkaš. Na žalost svih nas, taj modus operandi je i dalje okosnica naše ekonomske politike.
Mađarska, Austrija, Hrvatska, Crna Gora, Španija, Italija i druge odgovorne države su svaka na svoj način rešile problem ovih kredita. Srbija to ne želi da učini. Podrška koju evropski prijatelji dali Vučiću u kampanji, mora biti plaćena. Nadajmo se samo da ceh ne bude veći od otvorenog favorizovanja stranog kapitala u koloniji Srbiji. A bojim se da će biti.
Vojin Biljić
advokat
odbornik DJB u Skupštini GO Vračar
Prilog
Presuda španskog suda
živa diskusija je već vodjena u komenzarima ovog teksta. šta se dogodilo sa njima? ad akta, sve ispočetka, ili su oni negde repozicionirani? ovo je, naravno, ptanje za djb. i još jedno – može li bez stalnog “kodiranja”?
Izgleda su komentari izgubljeni u “tranziciji” na novi sajt. Ako se neko seća šta je pisao, bilo bi lepo da napiše ponovo, ako ga ne mrzi.
Važno je voditi računa o sledećim elementima, kada se komentarišu krediti u CHF:
– u to vreme to je bila samo jedna od ponuda, bilo je i kredita u EUR;
– kamata za kredite u CHF je bila niža nego za kredite u EUR, pa su se mnogi zbog toga odlučili za taj kredit (računali su da će bolje proći);
– zvanična valuta kod nas je dinar, a ne EUR ili CHF, a svi računaju u EUR da li su u gubitku ili dobitku ( ako je neko uzeo kredit od 100.000 CHF, toliko, sa kamatom treba i da vrati banci, a ne da stalno preračunava koliko je to EUR)
– ti krediti su dugoročni (20, 30 godina) i za to vreme će se svašta izdešavati, nema razloga da se javnost upušta u privatne računice građana, svako ima neki svoj problem i sam ga rešava, a ne da zamara čitav svet sa svojim problemom ( da im je računica bila tačna i da su profitirali od kredita u CHF siguran sam da to ne bi objavili na sva zvona i ponudili da sa drugima podele tu svoju korist);
– tadašnji guverner NBS (Jelašić) je javno upozoravao na opasnost od promene kursa CHF, ali su to mnogi olako shvatali (pa i ja) kao obično odvraćanje građana od nečeg što izgleda kao korisna varijanta, da bi se izbegle više kamate u EUR.
Inače i sam ton teksta je neprijatan: govoriti o pljački (još je advokat u pitanju) kada su ljudi dobrovoljno preduzeli neki posao (pa za sada loše prošli, što je u svakom poslu moguće i što ne znači i da će do kraja posla tako biti), ni jedan zakon nije prekršen – a ako jeste, neka tuže banku sudu. Govori se o stranom kapitalu i stranim bankama kao o nekom zlu, što ne priliči ljudima koji žele zdravu privredu u svojoj državi, jer zdrava prtivreda podrazumeva slobodno preduzetništvo i što manje ometanje zakona tržišta. Da li je vlasnik banke (ili bilo čega) stranac ili domaći čovek, ne definiše unapred njegovu dobrotu i dobre namere. Unapred tvrditi da stranac ima loše namere, a domaći čovek dobre namere, je širenje predrasuda, koje onda utiču na donošenje mnogih odluka, koje se kasnije ispostave kao pogrešne.
I sad se očekuje da svi mi (odnosno “država”) nadoknadimo nekim ljudima trenutni gubitak u poslu koji su sami smislili! Hoće li to biti pravilo i ubuduće, pa kad se nešto zeznemo u računici, a mi izađemo na ulicu i optužimo državu za pljačku.
Koliko se meni čini, deluje kao da banke upravo i jesu prekršile zakon. Saša Radulović je o tome već prisao pre par godina, pogledajte ovaj tekst: http://dostajebilo.rs/resenje-za-kredite-u-svajcarcima/
Problematično je to što se pokušava pravno isterati nešto, a pritom se koriste argumenti iz sfere svakodnevice, ono što je prećutno prihvaćeno u svesti naroda, kao što je činjenica da je dinar platežno sredstvo u Srbiji, ali se stalno operiše eurom kao nekom konstantom vrednosti. Ne vidim pravni osnov da se tadašnji krediti u CHF preračunaju u EUR. Kao generali posle bitke, sada vidimo da bi to korisnicima kredita više odgovaralo, a nezgodno im je da insistiraju na obračunu u dinarima, kao jedinom legalnom sredstvu plaćanja. I CHF i EUR su strana sredstva plaćanja. Postoje i dolari i funte i rublje i juani. Zašto baš u eurima da se sada preračuna vrednost kredita. Korisnici kredita su se opredelili za CHF kao način iskazivanja realne vrednosti kredita, svesni da dinar jede devalvacija (u to vrema) i da on nije pokazatelj realne vrednosti kredita. Dakle, banke su građaninu dale vrednost za koju je on mogao da kupi stan, a kao sredstvo obezbeđenja te vrednosti kroz dugi niz godina upotrebljen je kurs CHF prema dinaru, uz saglasnost obe strane. Razmatranje pitanja kako su banke došle do te vrednosti koju su dale građaninu nema značaja, jer je vrednost CHF samo uzeta kao merilo vrednosti kredita u tom trenutku. Nisu banke rekle građanima: “evo došli smo do nekih švajcaraca, pa vam ih sada nudimo kao kredit”. Ceo problem je nastao zbog nepoverenja u dinar, pogotovo dugoročno, pa je tražen način da se ta vrednost nekako zaštiti.
Slazem se sa vama u nekim delovima, ali u kljucnim ne.
1) Banke jesu prekrsile zakon i ljudi ih tuze na sudovima i dobijaju presude, ali sudstvo je jako sporo (meni 3.5 godina nije donesena prvostepena presuda) i to ne sprecava banke da aktiviraju hipoteke i izbace gradjane na ulicu.
2) Banke i jesu ‘zlo’ obzirom da krse zakone i pljackaju gradjane
3) Niko, ali bas niko ne ocekuje da mi, odnosno drzava snosi bilo kakve gubitke, nego da se primene zakoni brze, a da NBS radi svoj posao i spreci dalje propadanje, mada je trebala i ranije
– takodje se ne ocekuje da mi, odnosno drzava spasava propale banke kao sto su agrobanka, beobanka, razvojna banka…
– takodje se ne ocekuje da mi, odnosno drzava spasava agrokor, zelezaru, bor….
@Nikola
– Da su banke klijentima isplatile CHF niko ni rec ne bi rekao. Isplatile su dinare. Duznici vracaju dinare. Uloga CHF je da obezbedi glavnicu od devalvacije – ne sme biti osnov za ekstra profit.
– Ljudi ne idu dobrovoljno u banke, vec drzava bankama poverava posao kreiranja novca (oligopol). Ako ga kreiram ja – uhapse me.
– Zasto svaki dan slusamo ‘NBS je prodala toliko EUR na trzistu da spreci preterane oscilacije kursa EUR’? Time drzava nasim parama, kroz devizne rezerve, pomaze EUR duznike, dok je CHF duznicima okrenula ledja.
– Narusen je osnovni postulat obligacionih odnosa – ekvivalencija davanja. Samo sto sudovi i sudije niti imaju pojma o bankarskim poslovima niti bilo sta o realnom zivotu pa to tegle godinama. Da ne kazem da se pojedinac bori protiv celog bankarskog kartela u svakom procesu…
Gospodine, uopšte niste u pravu.Ponuđeno je CHF kao povoljnije rešenje.Drugo, samo je kredit indeksiran u CHF, niko nije video franke, već je klijent dobio dinare, a da bi kao imao Franke, morao da plati proviziju za transakciju.Pljačka! Zatim je kupac stana dobio EUR!!! To je samo jedan deo priče!!!