Медији Преносимо

Репортери без граница: Погоршано стање медија у Србији

Према Индексу медијских слобода, Србија је у последњих годину дана пала за седам места и сада се налази на 66. месту у свету. 

Од тренутка када је Александар Вучић, бивши министар информисања Слободана Милошевића, постао председник Владе у мају 2014. године, слобода медија у Србији све више опада. Медији раде под оштим финансијским и уређивачким притисцима, а они који су критиковали рад владе су били јавно нападнути. На мети њихових напада често се налазе истраживачке новинарске групе као што су БИРН и ЦИНС, дневне новине Данас, и недељник Време. Медији означени као „непријатељски“ често су изложени арбитрарним инспекцијама.

У циљу уласка Србије у ЕУ, Скупштина је изгласала три закона који се тичу слободе медија, али ниједан од њих никада није спроведен.

Извор: Репортери без граница

ДЈБ Млади

ДЈБ Млади

Коментари

Кликни овде да поставиш коментар

  • Nije problem u Vučiću. On, Vučić, „ima pravo“ da bude autokrata. Ima pravo i da ode korak dalje – da bude diktator. Uostalom, na ovaj ili onaj način, tek činjenica je da je on lik kome je pojedinačno nesporna većina gradjana – dala za pravo. Najznačajni deo tog prava on nije izborio (čistom)medijskom manipulacijom, već prevashodno – potkupljivanjima na terenu, pa tek onda značajnim, ali ne i presudnim medijskim drilom. Ovo može opoziciji zazvučati neprihvatljivo, da mediji nisu „krunski“ uslov njegove pobede. Oni i njihova dirigovana uredjivačka politika jesu „dobacili“ Vučića na preko 50%, ali – do tih 50 i kusur posto je dobacilo nešto drugo – potkupljivanje gradjana i – trgovina uticajem. Fenomenalan primer za buduću stručnu literaturu i naučno istraživanje ljudske socijalne i društvene svesti, ali i rekompozicija i inače relativističke definicije morala, jeste – Trgovište, u kome je Vučić dobacio gotovo pa 100% (tačnije, 91,5%). Slučaj Trgovišta predstavlja kolosalnu naučnu riznicu za ceo svet u izučavanju ove materije i udružen rad više naučnih disciplina. Kako sam to na starom sajtu već izjavio, uspeh Vučića u Trgovištu je – poraz za dinastiju Kim I, II, i III. Jer, Trgovište ipak nije Severna Koreja, ali je njegov uspeh u njemu – zasenio dobijene procente „grupacije“ Kim u – Pjongjangu. Opoziciji je za buduće delovanje – krucijalno izučavanje „slučaja“ Trgovište. Mnogi odgovori se uočavaju već na „prvu loptu“. A Trgovište je paradigma Vučićevog uspeha i u velikoj većini ostalih sredina.

    • Nije baš tako. U svakoj demokratiji su mediji veoma bitni. Ako do građana ne može da dopre glas opozicije (a to je sad slučaj) onda ni oni ne mogu da donesu ispravnu odluku na izborima. Ako pogledamo medije sa nacionalnom frekvencijom, za 3 godine postojanja DJB-a, oni su imali smešnu minutažu. Sa druge strane, Vučić i ekipa su na TV-u svaki dan po ceo dan. Kad se izađe iz Beograda, ljudi se čude kako u Srbiji uopšte postoji opozicija. Dakle postoji, samo se ne prikazuje. Medijska represija uz druge metode kvarne borbe je i rezultovala da Vučić pobedi na izborima. On na poštenim i fer izborima nikada ne bi mogao da pobedi.

    • Ja već duže vreme zagovaram ideju da bi opozicija mogla da pokuša da napravi novi medij, sa nacionalnom frekvencijom.
      Verujem da bi građani vrlo rado donirali za tako nešto i da bi to bilo daleko svrsishodnije nego spucavati milione na klasičnu kampanju.
      U vreme Slobe su postojali Studio B i B92 i mislim da je vreme da se naprave novi takvi mediji.

    • Tačno. Postoji urgentna potreba za novim, slobodnim medijem koga će moći da prati cela Srbija. kako će on nastati i odakle će emitovati program nije važno.

    • Problem je baš u Vučiću. I to toliko veliki da ću vam to objasniti na 1 primeru. Recimo da on naprasno odluči da napusti politiku i da prepusti stranku, vladu i funkciju predsednika svojim partijskim kolegama. (Naravno njemu to ne pada na pamet, ali zamislimo za trenutak takav potez). Samim činom njegovog odlaska sve institucije, mediji, sudovi, tužilaštva itd će početi da rade bar za 30% bolje, samostalnije i smelije. Zašto? Pa jednostavno. Da li Vam pada na pamet bilo ko drugi iz SNS-a i koalicije koga iko uzima za ozbiljno i smatra autoritetom?