DJB danas raspravlja o Nacrtu zakona o visokom obrazovanju

Danas će članovi Dosta je bilo održati raspravu o Nacrtu zakona o visokom obrazovanju i time zvanično obeležiti početak rada Kluba za obrazovanje.

Predlagač Nacrta zakona obrazložio je donošenje novog Zakona o visokom obrazovanju između ostalog i potrebom da se važeći zakon usaglasi sa Strategijom razvoja visokog obrazovanja u Srbiji donetom 2012. godine za period do 2020.

Nacrt novog zakona, međutim, i pre svega, donosi veći broj štetnih izmena i dopuna važećeg zakona i u potpunosti izostavlja ili odlaže regulisanje ključnih strateških tema kao što su:

• Modeli finansiranja. Iako je finansiranje trebalo rešiti novim zakonom, Nacrt novog zakona to ne čini, već preinačuje odredbe o “finansiranju” u “osnove finansiranja”, ne uvodeći nijednu novinu. Finansiranje će se očigledno rešavati u odvojenom propisu.
• Rangiranje visokoškolskih ustanova, koje se ne spominje, verovatno će se rešavati u odvojenom propisu.
• Nacionalni okvir kvalifikacija, u prelaznim odredbama se kaže da će se rešavati u zasebnom zakonu.
• Preduzetništvo se ne spominje ni jedan jedini put. Nije definisana studentska praksa.
• Nacionalno akreditaciono telo se uspostavlja kao Vladina agencija, iako u Strategiji eksplicitno piše da bi trebalo da bude nezavisno od Ministarstva. O to se predlagač, prilično sramno, oglušio ne samo u Nacrtu zakona, već i u tekstu obrazloženja.
• Nacrt zakona ne poznaje princip „otvorenog pristupa“ (Open Access).

Nacrt zakona donosi čitav niz izmena koje bi bilo teško objasniti da se zakon ne tretira kao nov. Među njima su:

• Narodna skupština više nema nikakve nadležnosti u izboru nezavisnih tela koja sada postaju Vladina tela. Vlada bira Nacionalni savet, Vlada bira Upravni odbor Nacionalnog akreditacionog tela. UO imenuje Komisiju za akreditaciju.
• Ukidanje autonomije u pogledu poništavanja diploma. Može da ih poništi ministar.
• Ukidanje akademske slobode izbora studijskog programa.
• Potpuno neshvatljivo i neodrživo ukidanje odredbe da policija ne sme da uđe na fakultet/univerzitet bez dozvole dekana/rektora.
• ukidanje atributa “anonimizirani” podaci kojima upravlja ministarstvo i među kojima se po Nacrtu zakona nalazi i registar studenata s podacima koji više nisu anonimizirani. U važećem zakonu ne postoji registar studenata i svi podaci osim podataka o zaposlenima, ANONIMIZIRANI SU.
• Dodavanje nadležnosti Ministarstvu za koje ono nije stručno: za davanje saglasnosti na sve standarde i postupke, za utvrđivanje postupka spoljašnje provere (pre je to radio Nacionalni savet)
• Povećan broj emeritusa sa 3% na 5% ukupnog broja nastavnika.
• Smanjen je uslov za budžet sa 60 ESPB na 48 ESPB, a ostalo je da student koji se finansira iz budžeta mora da izabere najmanje 60 ESPB, čime je doveden u privilegovan položaj u odnosu na studenta koji se finansira sam i koji ako želi da sluša 60 ESPB mora i da ih plati. Student koji se finansira iz budžeta, a ne položi 60 ESPB koje je mora da izabere, ne snosi nikakve posledice.
• Uveden je princip nesmenjivosti. Broj mandata više nigde nije ograničen. Ni za dekane/rektore, ni za redovne profesore koji produžavaju rad nakon sticanja uslova za starosnu penziju, ni za članove nacionalnih tela, ni za asistente s doktoratom, što je novo saradničko zvanje u kom se može ostati neograničeno.
• Dodata prevelika, nejasna ovlašćenja ministru. Uvedeno da ministar može da razreši nesavesnog dekana na predlog inspektora. Ministar može da poništi diplomu.

Nacrt Zakona zadrži i izmene koje unazađuju sistem visokog obrazovanja i suprotne su bolonjskim principima:

• vraćanje u upotrebu koncepta “godine studija” i “uslova za upis godine”, što je u potpunoj suprotnosti sa konceptom prenosa bodova. Termini se nedosledno koriste: godina studiranja, godina studijskog programa, godina studija, školska godina. Ne zna se šta tačno student upisuje
• zabrana prenošenje ESPB između različitih vrsta i stepena studija
• rad na drugoj visokoškolskoj ustanovi u inostranstvu tretira se kao sukob interesa
• ukinuta obaveza izdavanja diplome i dodatka diplomi i na engleskom jeziku

Dodat je čitav niz termina, principa i koncepata koji su ostali bez pojašnjenja i napravljen je niz propusta:

• Akademski integritet nije definisan.
• Nisu definisane nadležnosti Nacionalnog akreditacionog tela.
• Nije definisano ko predlaže standarde.
• Uvodi se vođenje evidencije o godini studija ali se negde izgubilo vođenje evidencije o položenim ispitima.
• Ukinut je prijemni ispit, ali ostaje ispit provere znanja, sposobnosti i veština.
• Mnogi rokovi i pravni, žalbeni postupci nisu definisani. Mnogi rokovi su značajno skraćeni.
• Ukida se Akt upozorenja prilikom akreditacije, ali se ne utvrđuje postupak uklanjanja manjih ili tehničkih nedostataka.
• Uvodi se “menadžer univerziteta” koji nigde nije definisan, i čije nadležnosti utvrđuje opšti akt univerziteta.
• Registar akreditovanih ustanova sadrži podatke o sopstvenim prihodima koji nisu javni, a ne sadrži podatke o sredstvima koje obezbeđuje osnivač koji bi bili javni da se prikupljaju, tako da podaci o prihodima, sve u svemu, nisu javni.
• Dodat razlog za poništavanje diplome koji je neprihvatljiv: “ako imalac diplome nije ispunjavao uslove za upis na studije, odnosno uslove za sticanje odgovarajućeg akademskog ili stručnog naziva. Na osnovu njega, ministar može da poništi diplomu i to nakon što formira stručnu i naučnu komisiju. Nije jasno zašto bi uopšte formirao takvu komisuju kad su u pitanju krajnje formalni razlozi za poništavanje diplome. Nije jasna intencija.

Dobre strane Nacrta zakona:

• Uveden kratki ciklus.
• Prepoznato studiranje uz rad.
• Omogućeno predstavnicima privrede da učestvuju u nastavi. Uvedena mogućnost angažovanja “predavača van radnog odnosa.”
• Visokoškolska ustanova može da osnuje privredno društvo i komercijalizuje rezultate.
• Uvodi se inovaciona delatnost rame uz rame sa stručnom, naučnoistraživačkom, obrazovnom i umetničkom.
• Produžen je mandat članu studentskog parlamenta sa godinu dana na dve godine.

Prelazne odredbe su takve da se stiče utisak da je primena zakona odložena u mnogim stvarima i da se on donosi radi nekih kratkoročnih ciljeva koji nisu sasvim eksplicitni.  

Nakon rasprave o Nacrtu zakona o visokom obrazovanju, uslediće rasprave o Nacrtima zakona o dualnom obrazovanju i osnovama obrazovanja i vaspitanja. Iduće sedmice počinje s radom i Klub za ljudska prava i Klub za zaštitu životne sredine.

Jasmina Nikolić
narodna poslanica
potpredesdnica pokreta „Dosta je bilo“