Ауторски текст Политика Социјална заштита

Вртићи, а не фонтане

Преко 3.300 малишана остало је неуписано у новосадске вртиће, на листама чекања за упис у вртиће у Београду је око 7.000 деце, а у Чачку је преко 600 малишана остало без места. Ово су неке од бројки у неким срединама и оне су последица деценија неулагања у инфраструктуру предшколских установа широм Србије.

Ситуација није нова. Места у предшколским установама у свим већим срединама у Србији није било довољно ни пре 10 – 15 година. Број деце се временом повећавао, премало је улагано у одржавање постојећих, а скоро нимало у изградњу нових капацитета. Недостатак капацитета јавних предшколских установа допуњава се из приватног сектора. Локалне самоуправе годинама уназад суфинансирају боравак деце у приватним вртићима. Негде се суфинансира мањи или већи проценат, негде је прописан укупан максималан износ суфинансирања, а негде се дешава да локална самоуправа напрасно обустави суфинансирање током летњих месеци. Неке локалне самоуправе су чак и прописале приватним вртићима максималне цене, као предуслов за суфинансирање. Од тренутка од када су локалне самоуправе почеле практично да „купују“ услуге приватних вртића њихов број се са 33 у 2015. години повећао на 127.

Правила су иста и за јавне и за приватне вртиће и да бисте добили дозволу за вртић морате поштовати одговарајући Правилник. То проверава просветна инспекција. Међутим, не морате обилазити вртиће и проверавати их, довољно је да прочитате решења којима им је дозвољен рад. У самим решењима констатовано је да услове по много основа не испуњавају, али им је рад ипак дозвољен. Правилник је последњи пут мењан 1996. године и њега не испуњавају ни многи државни вртићи.

Овакав однос државе и локалних самоуправа према квалитету предшколског система образовања довео је до тога да се деца смештају у адаптиране продавнице, магацине и сличне објекте, да те установе често не представљају ништа више од обичних играоница и да је квалитет васпитно–образовног рада са децом неадекватан. Безбедност деце је такође често доведена у питање, јер се основано може посумњати које су још инспекције прогледале кроз прсте када је неки простор адаптиран у предшколску установу.

Зашто нам је предшколско образовање доведено у овакво стање? Одговор се намеће, а то су политички приоритети. Инвестирано је тамо где су се добијали јефтини и брзи политички поени, а промишљања о стратешким питањима одлагана су за касније.

Како успешна друштва организују предшколско образовање? Локалне самоуправе у Шведској обавезне су да обезбеде предшколско образовање за децу узраста од 1 године, чак и родитељима који не раде. Сва деца од треће године живота добијају 525 бесплатних сати предшколског образовања годишње. Вртићи раде од 6.30 до 18.30 часова, јер радно време није једнако свим родитељима. Цена боравка ограничена је на 3 одсто породичног прихода и не сме бити већа од 196 долара месечно. Системом је обухваћено 94 одсто деце узраста 3 до 5 година. Шведска има највећу стопу запослености мајки и најнижу стопу дечијег сиромаштва у Европи. Наставни програм шведског предшколског образовања прописује да се деца уче социјализацији, индивидуалним слободама, једнакости свих људи, родној равноправности и солидарности са угроженим друштвеним групама. Основни циљ је подстаћи децу да се активно укључе у друштво. У пракси, то на пример значи да деца гласају којом ће се од понуђених активности бавити.

Како постићи овакав ниво? Најпре исправити грешке. Морамо одредити приоритете, а деца нам свакако морају бити најважнија. Образовање и здравство морају добити приоритет у свим буџетима. Не можете улагати у образовну инфраструктуру и истовремено слупати преко 800 милиона евра у нетранспарентно субвенционисање привилегованих приватних инвеститора у чијим фабрикама родитељи раде 12 сати дневно, за плату из које не могу финансирати вртиће, док деца проводе време са баком и деком и не социјализују се.

Ако вам се допада идеја да на Славији трешти преплаћена фонтана, да град пола године бљешти од прескупих новогодишњих украса или да на градском тргу имате бесплатан концерт за који је локална самоуправа узела кредит, онда будите спремни да вам дете буде прекобројно при упису или да на молбу васпитачице дате новац за реновирање тоалета у вртићу. Не можете имати нову цркву у сваком стамбеном кварту, а да истовремено и вртић и амбуланта буду довољног капацитета и реновирани. Тако не поступају одговорни људи. Ни породични буџет нема такве наопаке приоритете.

Погрешни избори имају своју цену. Није фер да је деца плаћају када последице дођу на наплату. Мислите о томе на предстојећим изборима.

Владимир Ђурић
народни посланик
члан покрета Доста је било – Нови Сад

Повезани текстови:
Фонтана у коју је одмах бачено два милиона евра

Доста је било

Доста је било

Коментариши

Кликни овде да поставиш коментар