Preko 3.300 mališana ostalo je neupisano u novosadske vrtiće, na listama čekanja za upis u vrtiće u Beogradu je oko 7.000 dece, a u Čačku je preko 600 mališana ostalo bez mesta. Ovo su neke od brojki u nekim sredinama i one su posledica decenija neulaganja u infrastrukturu predškolskih ustanova širom Srbije.
Situacija nije nova. Mesta u predškolskim ustanovama u svim većim sredinama u Srbiji nije bilo dovoljno ni pre 10 – 15 godina. Broj dece se vremenom povećavao, premalo je ulagano u održavanje postojećih, a skoro nimalo u izgradnju novih kapaciteta. Nedostatak kapaciteta javnih predškolskih ustanova dopunjava se iz privatnog sektora. Lokalne samouprave godinama unazad sufinansiraju boravak dece u privatnim vrtićima. Negde se sufinansira manji ili veći procenat, negde je propisan ukupan maksimalan iznos sufinansiranja, a negde se dešava da lokalna samouprava naprasno obustavi sufinansiranje tokom letnjih meseci. Neke lokalne samouprave su čak i propisale privatnim vrtićima maksimalne cene, kao preduslov za sufinansiranje. Od trenutka od kada su lokalne samouprave počele praktično da „kupuju“ usluge privatnih vrtića njihov broj se sa 33 u 2015. godini povećao na 127.
Pravila su ista i za javne i za privatne vrtiće i da biste dobili dozvolu za vrtić morate poštovati odgovarajući Pravilnik. To proverava prosvetna inspekcija. Međutim, ne morate obilaziti vrtiće i proveravati ih, dovoljno je da pročitate rešenja kojima im je dozvoljen rad. U samim rešenjima konstatovano je da uslove po mnogo osnova ne ispunjavaju, ali im je rad ipak dozvoljen. Pravilnik je poslednji put menjan 1996. godine i njega ne ispunjavaju ni mnogi državni vrtići.
Ovakav odnos države i lokalnih samouprava prema kvalitetu predškolskog sistema obrazovanja doveo je do toga da se deca smeštaju u adaptirane prodavnice, magacine i slične objekte, da te ustanove često ne predstavljaju ništa više od običnih igraonica i da je kvalitet vaspitno–obrazovnog rada sa decom neadekvatan. Bezbednost dece je takođe često dovedena u pitanje, jer se osnovano može posumnjati koje su još inspekcije progledale kroz prste kada je neki prostor adaptiran u predškolsku ustanovu.
Zašto nam je predškolsko obrazovanje dovedeno u ovakvo stanje? Odgovor se nameće, a to su politički prioriteti. Investirano je tamo gde su se dobijali jeftini i brzi politički poeni, a promišljanja o strateškim pitanjima odlagana su za kasnije.
Kako uspešna društva organizuju predškolsko obrazovanje? Lokalne samouprave u Švedskoj obavezne su da obezbede predškolsko obrazovanje za decu uzrasta od 1 godine, čak i roditeljima koji ne rade. Sva deca od treće godine života dobijaju 525 besplatnih sati predškolskog obrazovanja godišnje. Vrtići rade od 6.30 do 18.30 časova, jer radno vreme nije jednako svim roditeljima. Cena boravka ograničena je na 3 odsto porodičnog prihoda i ne sme biti veća od 196 dolara mesečno. Sistemom je obuhvaćeno 94 odsto dece uzrasta 3 do 5 godina. Švedska ima najveću stopu zaposlenosti majki i najnižu stopu dečijeg siromaštva u Evropi. Nastavni program švedskog predškolskog obrazovanja propisuje da se deca uče socijalizaciji, individualnim slobodama, jednakosti svih ljudi, rodnoj ravnopravnosti i solidarnosti sa ugroženim društvenim grupama. Osnovni cilj je podstaći decu da se aktivno uključe u društvo. U praksi, to na primer znači da deca glasaju kojom će se od ponuđenih aktivnosti baviti.
Kako postići ovakav nivo? Najpre ispraviti greške. Moramo odrediti prioritete, a deca nam svakako moraju biti najvažnija. Obrazovanje i zdravstvo moraju dobiti prioritet u svim budžetima. Ne možete ulagati u obrazovnu infrastrukturu i istovremeno slupati preko 800 miliona evra u netransparentno subvencionisanje privilegovanih privatnih investitora u čijim fabrikama roditelji rade 12 sati dnevno, za platu iz koje ne mogu finansirati vrtiće, dok deca provode vreme sa bakom i dekom i ne socijalizuju se.
Ako vam se dopada ideja da na Slaviji trešti preplaćena fontana, da grad pola godine blješti od preskupih novogodišnjih ukrasa ili da na gradskom trgu imate besplatan koncert za koji je lokalna samouprava uzela kredit, onda budite spremni da vam dete bude prekobrojno pri upisu ili da na molbu vaspitačice date novac za renoviranje toaleta u vrtiću. Ne možete imati novu crkvu u svakom stambenom kvartu, a da istovremeno i vrtić i ambulanta budu dovoljnog kapaciteta i renovirani. Tako ne postupaju odgovorni ljudi. Ni porodični budžet nema takve naopake prioritete.
Pogrešni izbori imaju svoju cenu. Nije fer da je deca plaćaju kada posledice dođu na naplatu. Mislite o tome na predstojećim izborima.
Vladimir Đurić
narodni poslanik
član pokreta Dosta je bilo – Novi Sad
Povezani tekstovi:
Fontana u koju je odmah bačeno dva miliona evra
Komentariši