Svet se odavno druži s konopljom. U okivirima dokumentovane poljoprivredne proizvodnje, konoplja se nalazi rame uz rame sa prosom, sirkom, pirinčem i ječmom. Sitnica, nekih 4.000 godina.
Zašto je stavljena stigma na ovu biljku? Zašto se svake godine sužava zakonski okvir gajenja u Srbiji, i pored činjenice da recimo Hrva
tska u istoj sezoni udvostručava površine pod ovom biljkom? Samo region Baranje zabeležio je sedam puta veće površine pod industrijskom konopljom u 2015. u odnosu na prethodnu godinu.
U vreme nakon Drugog svetskog rata, konoplja se nalazila na listi „obaveze“ za skoro svako seosko domaćinstvo u tadašnjoj FNRJ. Zavisno od regiona, svaka porodica je imala obavezu od makar 13 ari za uzgoj. Tada je uzgoj konoplje bila jedna od postavki održivog razvoja seoskog domaćinstva, i takva ekstezivna proizvodnja bez ikakvih zakonskih ograničenja održala se do šezdesetih godina prošlog veka. Tek sedamdesetih su donele promenu i pooštrenu regulativu.
Šta se danas dobija od konoplje?
Seme
Verovatno nikada niste razmišljali na tu temu, ali seme konoplje je izuzetno blagorodno sa nutritivnog stanovišta. Sa preko 30% svarljivog proteina u sebi, predviđa joj se blistava budućnost. Neki naučnici predviđaju da će u dogledno vreme zameniti soju. Naravno kada površine pod ovom kulturu dosegnu makar 20% površina koje su danas pod sojom.
Izuzetno važna sirovina za dobijanje jestivog hladno-ceđenog ulja, vrhunskih nutritivnih vrednosti. Nus proizvod ceđenja – pogača, i dalje sa visokim sadržajem proteina u sebi kao izvor hraniva za ishranu domaćih životinja, a možda u perspektivi i ishranu ljudi. Mikro investicije koje se za prese kreću već od 2.500 EUR, a taložni sudovi i pumpe za pretakanje sa filtracionim elementom još dodatnih 1000 EUR.
Nerazumnom izmenom pravilnika od strane Ministarstva poljoprivrede dodatno je snižena zakonski dozvoljena koncentracija THC u jestivom ulju ispod 0,3% !? Posle gotovo 4 decenije, koliko je važio stari Pravilnik, administrativnom odlukom jednog uskog kruga ljudi, Srbija se čak odrekla i svoje sopstvene semenske proizvodnje.
Stabljika
- Izvor celulozne mase – Da je Srbiji neophodan još jedan ozbiljan pogon za preradu starog papira, dovoljno svedoči sl
edeći primer: Srbija izvozi staru hartiju u fabriku u Krškom, iz koje opet pa uvozi roto i beljeni papir, od svoje sopstvene sirovine. Srbija danas uvozi 55.000 tona novinske hartije. Ukupno papira i kartona svakog meseca Srbija uveze i za 22 miliona evra. - Osnovna sirovina za proizvodnju kudelje – Srbija kudelju uvozi već decenijama iz Ukrajine i od skora iz Indije. Zašto iz Indije? Zato jer je većina ukrajinske proizvodnje kudelje i veziva od kudelje unapred rezervisana za potrošače iz Francuske, Španije, Italije i Portugala kao jedino dozvoljeno vezivo za vinogradarske zasade u EU.
- Izvor sirovine za proizvodnju etanola – Proces koji je danas bitno unapređen u smislu razbijanja lignina a samim tim i pospešivanja vrenja. Procena cene koštanja je da će etanol iz konoplje biti dva puta jeftiniji od etanola dobijenog od kukuruza.
- Sirovina u proizvodnji bio peleta i briketa – Ostatak sirove mase posle destilacije koristi se kao sirovina u proizvodnji bio peleta I briketa.
- Sirovina za proizvodnju bio-razgradive plastike – Kako je već najavljeno, očekuje se do kraja godine da će i Lego uskoro napraviti prve kocke od hemp-plastike.
- Sirovina za industriju gradjevinskog materijala – Opekarske i izolacione proizvode tipa cigle, punog bloka ili izolacionih ploča.
Medicinska primena
Danas, na prvom mestu u novinskim člancima o konoplji pričamo sa medicinskog stanovišta. Terapija raka konopljinim uljem sa visokim sadržajem THC je tema koja predstavlja „tabu“ u Srbiji i pored činjenice da i lekari i javne ličnosti danas već hrabrije ističu da u borbi protiv raka koriste ovo „nelegalno“ sredstvo.
Da li je Srbija dužna da svojim građanima obezbedi istinu o objektivnim dometima korišćenja ulja iz cvetova konoplje u lečenju raka, ukoliko već danas znamo:
- Da će u Srbiji oboleti ove godine opet preko 33.000 građana od raka, od kojih u istoj godini umre preko 21.000. Smisao ozbiljne i odgovorne države je da ispita i ustanovi istinu da li je moguće ovim lekom postići bolje rezultate u lečenju raka! Da Srbiju tek čeka enorman rast kancerogenih oboljenja kao posledica NATO bombardovanja Srbije u periodu posle 2019.
- Da nije normalan proces u kojem državna agencija za lekove ALIMS izdaje dozvole za promet već dva leka sa sintetičkim kanaboidima, dok su ti isti kanaboidi u izvornom obliku i dalje zabranjeni.
- Činjenicu koliko je do danas država izvršilo legalizaciju uzgoja i prometa. Uzgoj industrijske konoplje u SAD i Kanadi je potpuno legalan i osim dokaza o semenskom materijalu, niti jedan drugi dokaz vam nije potreban. To su doduše neke normalne države i neki obrazovani ljudi koji sede u njihovim ministarstvima, sasvim svesni da ne možete sakriti 10 biljaka Canabis Indica na površini od 1 hektara Canabis Sativa, i da pri tome očekujete da ženski cvetovi Canabis Indica budu sa visokim sadržajem THC, jer bi to značilo da sa makazicama idete od biljke do biljke i odsecate sve muške cvetove redom. Dok neke policijske uprave u Srbiji i dalje očekuju da brojite biljke i krivično odgovarate ukoliko nema te jedne biljke na broju.
- Medicinski su dokazani benefiti u lečenju multipleks skleroze, epilepsije, psorijaze, melanoma kože. Nije li dovoljan razlog da je od skora i Slovenija, odn. njihovo Ministarstvo zdravlja, naložilo formiranje protokola i test grupe za lečenje epilepsije kod dece?
- Legalizacija u svakom slučaju znači apsolutno ukidanje crnog tržišta. To crno tržište do sada je uzimalo ogromne profite, uzima ih i danas.
Da podsetim na reči Rika Simsona, izrečene neposredno pred njegovu posetu Beogradu: „Možda ne možemo izlečiti sve ljude od raka (mislivši na terapiju uljem cvetova konoplje sa visokim sadržajem THC), ali onima koje ne možemo izlečiti možemo dati bar šansu da umru kao ljudi“.
Ne smete imati kod sebe ulje Canabis Indica, ali možete kupiti ekstra skupi lek kod uvoznika koji je navodno sintetizovao neki od kanabinoida iz tog ulja. Ne možete gajiti konoplju za seme i cediti ulje iz njega, ali možete kupiti to ulje iz uvoza, I to čak iz Kanade, ili prepakovano u želatinozne kapsule, isto tako po paprenoj ceni.
Liberalizacija gajenja industrijske konoplje u Srbiji danas znači:
- Ratarska kultura za koju Srbija može obezbediti dovoljno semenskog materijala u narednih par godina.
- Stabilna cena na svetskom tržištu za konzumno seme i ulje koje nije imalo bitnih varijacija prethodnih godina, garantuje i stabilnu otkupni cenu za domaće poljoprivrednike.
- Potrebu za novim prerađivačkim pogonima, a samim tim i nova radna mesta, kroz liberizaciju tehnoloških preduslova za ratare, ali i domaće investitore koji žele da otvore pogone za preradu u proizvode više tehnološke faze.
- Proizvodnja za sopstvene potrebe, ali i za evropsko tržište koje će u budućnosti tražiti sve više i više proizvoda na bazi konoplje.
Svake godine ostane 600.000 hektara neobrađene zemlje u Srbiji, koja ne svrbi nikog. A da država ratarima da šansu da povećaju prihod? Na žalost, ništa od prethodno navedenog nije za imaginarnog „zakonodavca“ u Srbiji bilo do sada relevantno. Korumpirana partokratija očigledno nije našla način da se “ugradi” u ovaj posao, za razliku od recimo farma industrije gde su pronašli način. Zbog toga i ne postoji interes da se na ovom polju bilo šta desi. Jer njihov jedini interes je “ugradnja”.
Ilija Aralica
Odbornik u Skupštini opštine Rakovica i predsednik opštinskog odbora DJB u Rakovici
Dipl.ing.poljop.mehanizacije, Master
Potpuna dekriminalizacija kanabisa je jedino pravo resenje. Oporezovati i staviti pod kontrolisanu proizvodnju i distribuciju. Ogroman ekonomski potencijal. Problem je mafija koja se nece tako lako odreci prihoda koje ubira sa crnog trzista… A da ne pricamo o farmaceutima. Ponosan sam sto sam glasao za vas ….
Gospodine Aralica, zar i vi kažete da je porast obolelih od raka posledica nato bombardovanja? Zar ćemo stvarno i na ovim stranicama da slušamo tu sumanutu priču. Samo mi onda objasnite kako te otrovne materije znaju šta je državna granica pa su se na njoj zaustavile da ne bi zagadile okolne zemlje u kojima nema takvog porasta ove bolesti. Amaterska naklapanja koja zaista ne želim da čitam na ovim stranicama! Malo samo pogledajte šta zapravo jedemo i šta udišemo i koliko stresno živimo i neće vam trebati ta nacionalističko-monstruozna priča o nato bombardovanju koja skida odgovornost sa svih vlasti koje se nisu pozabavile kontrolom hrane, vazduha, i, uopšte, ekologijom. Uostalom, ukoliko ste već nešto tako rekli – izvolite pa to argumentovano obrazložite. U suprotnom, nemojte da učestvujete u tom zaplašivanju građana i oslobađanju od krivice svih vlasti od tada koje dozvoljavaju da jedemo kojekakve konzervanse i ostale otrove koji su u Evropi odavno zabranjeni i puštaju poljoprivrendike da otrovima prskaju biljke onda kada više ne bi smeli da ih prskaju, odnosno pred branje.
Apsolutno se slazem Ana.
Slažem se sa Anom
i da dodam:
reč LEČENJE zavarava.
Ne radi se o lečenju ni jedne od pomenute bolesti, *samo* za ublažavanje tegoba.
To *samo* nije mala stvar, naprotiv, i ja se zalažem za legalizaciju u medicinske svrhe.
(čak zalažem se i za rekreativne)
Ali opasno je i neodgovorno ubacivati lečenje, bez skretanja pažnje da u pitanju nije IZlečenje- u ovu priču.
Za detlajnije obrazloženje o tome predlažem čitanje ovog, medicinski dobro potkovanog teksta: https://istinevszablude.wordpress.com/2015/12/04/marihuana-i-rak-sta-su-cinjenice-a-sta-samo-dim-2/
neke stvari leči, neke olakšava. Vrlo je argumentovano tvrditi da osiromašeni uranijum izaziva rak i povećava šansu za njegovo dobijanje. Takodje, ne znam podatke, kao pretpostavljam ni ostali, ali verujem da je povećana prisutnost kancerogenih bolesti i u zemljama u okruzenju
“Vrlo je argumentovano tvrditi da osiromašeni uranijum izaziva rak i povećava šansu za njegovo dobijanje.”
Argumenti treba da su i logični i faktički.
(ne pretpostavljate da drugi ne znaju ako vi ne znate)
Jednostavno, uzme se u obzir koliko teorijski može da šteti osiromašeni uranijum (koliko ja znam, nisam stručnjak prizanjem, no verujem stručnjacima; domet je toliki da utiče na neposredno okruženje, ali ne može na celu državu, i šire)
I kako time ne može da se objasni “opšti porast kancerogenih oboljenja”, odgovor za taj porast se traži negde drugde.
Recimo u činjenjci da smo dugo siromašni (loša ishrana), i pod stresom od ratova i bombardovanja i loše politike, a stres je visoko na listi za izazivača/pogoršavanja svih bolesti; i da nam je preventivno zdravstvo loše i uglavnom nam je zdravstvo na začelju liste u Evropi.
(http://svetmedicine.com/17-medicinske-vesti/98-srbija-na-dnu-liste-kvaliteta-zdravstva-u-evropi)
…Zatim uzmite u obzir da je životni vek produžen a stariji imaju veće šanse da obole, a medicina uznapredovala pa se kancer ranije i više otkriva (svuda u svetu)
Možda deluje privlačno okriviti jednu stvar za sve, ali stvarnost je mnogo kompleksnija….
Ekstrakt necega/ ulje necega je stvar koja nikad nema 2x isti sastav, jer nikad ne berete istu konoplju, isto uzgajanu, u isto vreme branu, isto ekstrakovanu…
Pa sad taj nestandardni magicni lek nekako magicno leci bolesti koje nikakvih dodirnih tacaka nemaju.
I znate sta, sastav tog ulja i svakog drugog ulja moze da se ispita za iljadu dinara ili besplatno ako imas drugara na istitutu. Nikakva to nije tajna i da postoji neka carobna supstanca, otkrio bi je student koji radi diplomski ovih dana. a kamoli pravi naucnik.
Aman za aman kako mislite da ova nebuloza radi? Magijom mozda?
I ne, nema medicinske magicne benefite, nego uglavnom radi in vitro, kao i svaka druga iscedjena biljka.
Konačno! Da li možemo da smatramo da je zvanični stav stranke potpuna dekriminalizacija biljke? Zabraniti proizvodnju konoplje (pa i one sa visokim sadržajem THC-a) je isto što i zabraniti proizvodnju noževa, jer može neko da se poseče.
Da, DJB se zalaže za legalizaciju ali samo u medicinske svrhe, to je bitno napomenuti.
Meni ovde ništa nije jasno. Koju konoplju autor podrazumeva pod industrijska( sativa ili indica)?
Evo pravilnika iz Hrvatske i Srbije, pa vi procenite da li je ovaj iz Srbije nešto stroži?
U obe države je dozvoljen uzgoj samo Cannabis sativa L i spisak potrebne dokumentacije je sličan.
http://www.arri.rs/upload/dokumenta/2013/pravilnik%20konoplja.pdf
http://www.propisi.hr/print.php?id=6447
“Uzgoj industrijske konoplje u SAD i Kanadi je potpuno legalan i osim dokaza o semenskom materijalu, niti jedan drugi dokaz vam nije potreban”
A u Srbiji treba dokaz da lice nije krivično kažnjavano u vezi droge. Pa jel to ta muka?
“Medicinski su dokazani benefiti u lečenju multipleks skleroze, epilepsije, psorijaze, melanoma kože”
Koji su do dokazi? U kojim stručnim časopisima su objavljeni?
“ne možete sakriti 10 biljaka Canabis Indica na površini od 1 hektara Canabis Sativa”
Indica se koristi samo za drogu. Otkud poljoprivredniku indica na njivi?
Sporno u pravilniku je što je granica THC-a preniska – 0,3%. Može se dogoditi sušna godina i loš odabir uzorka (neki delovi biljke imaju veći procenat od drugih) i da industrijska konoplja ima veći procenat THC-a od 0,3%. Da su stavili granicu na recimo 5%, ne bi postojao rizik da vam spale usev jer je sušna godina ili vas inspektor ne voli, a i dalje ne biste mogli da gajite marihuanu. Takođe, sporna je proizvodnja semena. Da biste koristili seme od prošle godine (a ne postoji nikakav razlog da kupujete novo – konoplja ne mora da bude hibridna), morate biti registrovani kao proizvođač semena, što prosečnog zemljoradnika odvraća od celog posla jer mu je muka pri samoj pomisli da mora da se bakće sa birokratijom (sličan problem kao i sa Monsantovom GM sojom – firma postaje “vlasnik” cele biljne vrste).
Niko neće meriti na polju tu vrednost. Seme mora biti upisano u registar i to je sve. Ne postoji primer da je nekom uništen usev zbog toga.
Pročitajte:
“koje su upisane u Registar sorti poljoprivredenog bilja u
skladu sa zakonom kojim se uređuje priznavanje sorti poljoprivredenog bilja i
čiji je sadržaj supstanci iz grupe tetrahidrokanabinola manji od 0,3%”
Uostalom u tekstu se vrednost za 0,3% spominje u vezi ulja, a ne za biljke na njivi.
Što se tiče semena, ista je situacija i u Americi i Hrvatskoj, a tamo cveta proizvodnja.
Preporučujem:
http://www.novosti.rs/%D0%B4%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D1%82%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D1%98.524.html:536615-%D0%9F%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%B0-%D0%BA%D1%83%D0%B4%D0%B5%D1%99%D1%83
Poštovani,
Pozdravljam vaša nastojanja i želju da pacijentima u Srbiji bude dostupna savremena terapija, ali moram da skrenem pažnju na niz proizvoljnosti kojima ovaj tekst obiluje. Osvrnuću se samo na deo teksta koji se odnosi na medicinsku primenu konoplje:
– Navoditi podatke o broju obolelih i umrlih od malignih bolesti i iznositi špekulacije o posledicama NATO bombardovanja po zdravlje stanovništva bez citiranja relevantnih izvora je u najmanju ruku neozbiljno i liči na senzacionalizam ovdašnjih tabloida.
– U tekstu se navodi da je ALIMS odobrio registraciju dva LEKA koja sadrže sintetske kanabinoide. To nije tačno, a može se proveriti i pretragom na sajtu ALIMS gde se podaci ovog tipa redovno ažuriraju. FDA je u SAD odobrio upotrebu 3 leka koja sadrže sintetske kanabinoide dronabinol (Marinol i Syndros) i nabilon (Cesamet). ALIMS nije registrovala ni jedan lek koji kao aktivnu supstancu ima sintetske kanabinoide.
– Kanabinoidi nemaju nikakvo mesto u ”lečenju raka”, već se mogu primenjivati kao palijativna terapija (terapija mučnine i povraćanja, bolova i sl.)
– Ni u jednoj zemlji Zapadnog sveta država se ne bavi ispitivanjem efikasnosti i bezbednosti nekog potencijalnog leka, već je dužna da stvori regulatorne okvire da zainteresovane kompanije to sprovedu na odgovarajući način.
Ovu poruku vam pišem jer želim da skrenem pažnju da ne dajete prostor pseudo-nauci u svojim tekstovima – na taj način ugrožavate sopstveni kredibilitet i direktno štetite cilju za koji se borite.