Да, наслов је провокативан. И намерно је такав. Преузет је из кампање „П(Б)раво за маме“.
Пре три године била сам једна од 250 мама у Србији које су учествовале у кампањи „П(Б)раво за маме“ која је имала само један циљ: да се промени члан 13 Закона о финансијској подршци породицама са децом и тиме омогући директну исплату накнаде током породиљског одсуства самим породиљама, уместо преко послодавца.
Кампању су организовала три удружења грађана – „Центар за маме“, „Србија у покрету“ и мрежа удружења „Родитељ“. Кампање је окупила 250 мама из целе Србије које су добиле подршку 159 посланика/ца у Парламенту, као и обећање тадашњег министра рада, запошљавања, борачких и социјалних питања Александра Вулина и тадашњег министра финансија Лазара Крстића, да ће Закон бити промењен до краја 2014. године.
У највећем броју случајева узрок кашњења породиљске надокнаде је начин исплате: послодавци су обавезани да истовремено са исплатом плате особи која замењује породиљу исплати и породиљску накнаду, а након тога покрећу поступак рефундације код надлежног министарства (у преводу: послодавци финансирају државу). У зависности од капацитета финансијских служби послодаваца (читај: ако је фирма блокирана нема исплате), ажурности државних службеника (а често и њиховог расположења), понекад прође и 4-5 месеци до добијања прве рефундације.
Поступак надзора над применом закона врши Инспекторат за рад и то искључиво по пријави породиље. Да ли ће оштећене жене поднети пријаву зависи пре свега од нивоа њиховог личног самопоуздања и страха од егзистенције након окончања породиљског одсуства. На овај начин је држава двоструко опрала руке. Одговорност за исплату накнада пребацила је на послодавце, а одговорност за осигурање тог процеса на жене.
Послодавци су такође поздравили предложене измене које би њима олакшале администрацију око породиља. Измена није захтевала додатан новац из буџета, те тако ни државу не би додатно оптеретила – с обзиром на чињеницу да се новац за породиљске и трудничке надокнаде унапред планира у свакој буџетској години.
Упркос огромним напорима које су маме уложиле у овој кампањи, упркос томе што се је радна група за измену закона састала чак 10 пута у току 2015, упркос томе што је у јануару 2017. предлог прошао кроз јавну расправу, нема никаквих назнаки да ће се захтевана промена Закона и десити.
Тиме је послата јасна порука мамама и бебама у Србији: сналазите се како знате. Новцем који сте зарадиле ми ћемо управљати онако како нађемо за сходно. Бебе ћемо миловати у кампањи, али ћемо се зато у реалном животу трудити да им сва стечена права и обавезе одузмемо или умањимо.
Невероватна је лакоћа којом власт у Србији одбија да олакша животе људи тамо где је то могуће и где нема никаквих изговора. У земљи у којој је наталитет у драстичном паду, у земљи у којој се људи боре за голи опстанак, у земљи у којој је више од половине одраслог становништва незапослено, одговорна власт би учинила све да олакша родитељима долазак бебе на свет. Почев од тога да имају бар за пелене и одећу.
Нажалост, власт у Србији је све само не одговорна према својим грађанкама и грађанима. А најнеодговорнија је према најмлађима и најрањивијима. Урушене су све темељне вредности на којима почива уређено друштво – брига о најслабијима, солидарност, хуманост. Популациона политика постоји само пред камерама, у стварности се своди на стратегије на папиру и некакве „Савете“ .
А нама пролази време. До 2040. велики број општина на југу Србије остаће без становништва. Према проценама Републичког завода за статистику, за само 80 година у Србији ће живети мање од три милона Срба, углавном старих и немоћних. Крајње је време да се замислимо над својом будућношћу и да схватимо да са овом и оваквом влашћу – будућности нема.
Оливера Јовић
Чланица Главног одбора
Прилози уз текст:
Спот кампање:
Текст једне од покретачица иницијативе
Демографска анализа:
Mislim da sa ovakvom stopom odliva stanovništva, propašćemo kao društvo mnogo pre 2040.U mnogim selima nema nikog sem staraca i misaona je imenica da vide dete. Opština kruševca prema nekim mojim procenama zasnovanim na podacima RZS i podacima o iseljavanju koje daju zemlje OECD već je pala ispod 120 000. Sada se već veliki broj privrednika suočava sa kako kažu, nedostatkom kvalitetne radne snage upravo zbog iseljavanja.Iseljavanje pominjem jer mnogi neće zasnovati porodicu ovde, upravo zbog ovog o čemu vi pišete u tekstu gore kao da ovoj zemlji ne trebaju ljudi. A poslodavce pominjem jer će od njih morati da krene da shvate da su prvo grđani ove zemlje a onda tek GAZDE.
Brzina isplate porodiljama trenutno zavisi od likvidnosti poslodavca.Ukoliko je poslodavac likvidan i redovno isplacuje plate i porodiljama i ostalim radnicima,moze da se desi da ce porodilja pre doci do isplate nego da joj drzava nadoknadu direktno isplacuje.
Naravno osnovni problem je sto svi poslodavci nemaju jednak tretman,tj.ovi sto se nisu pomucili oko osnivanja firme i njenog uspesnog poslovanja,nego su je dobili na tacni zahvaljujuci burazerskim vezama sa vlascu,obicno su i najgori poslodavci,ne znaju ni
da vode firmu, nego samo da love u mutnom,muljaju sa vise firmi od kojih je vecina u blokadi, itd.Oni i ne mogu da shvate da je svakom dobrom poslodavcu bitno da je i radnik zadovoljan,uspesnost preduzeca zavisi koliko od vlasnika toliko i od zaposlenih,
to je pre svega timski rad
Draga Tanja, imate poentu koju skoro niko u Srbiji ne razume: dobrom poslodavcu je ne samo bitno, već najvažnije, da je radnik zadovoljan. U firmi u kojoj radim, na svaka dva meseca se vrše ankete interno, a svake godine na nivou cele firme, o pogledima zaposlenih na situaciju u kojoj su, o tome koliko su zadovoljni (trivselsmåling – satisfaction measurement). Rezultati se objavljuju i firma najozbiljnije pristupa problemu ukoliko se pokaže da procenti nisu onakvi kakvi bi oni hteli da budu. To je ujedno stvar prestiža, ali i potrebe, nužde. Ako tu zaspite na času, firme koje rade drugačije će vam preuzeti ljude. U mom slučaju se ne radi o plati: ostaću u ovoj firmi čak iako mi druga ponudi malo više, jer mi se sve ostalo sviđa. Ono kad ne mrzite što morate na posao.
Ovo je za mnoge poslodavce u Srbiji samo “bespotrebno” trošenje vremena i resursa. Radnik je tu onaj na koga možeš da se izdireš, isključivo samo roba. Zato i ne mogu očekivati lojalnost. Ne samo da će ih prvom prilikom napustiti, već ih mrze. A takva kombinacija ne može biti dobitna. Kada tome dodam da u Srbiji ne postoje nikakva pravila, ili ako postoje, ne poštuju se. Možete radnika pozvati na posao kada vam se ćefne, prekovremeno se ne plaća, imaš taj bedni paušal, ćuti jer možeš i to malo izgubiti…
U Srbiji je sve drugačije. Nažalost. Kao da sve žele da urade u inat i naopako. E, baš hoću! Kao da niko nema oči, uši, kao da niko nikad nigde nije putovao i ponešto video. Čak i kad vide, čuju – ne registruju. Pred velikim ste iskušenjima DJB.
Baš lepo Betelgeuse,što možemo na ovom sajtu da pročitamo vaša iskustva iz Danske.
Što više dobrih primera i prakse iz Danske copypaste-irati u Srbiju,to bolje za Srbiju i sve njene građane.
No,kako ćemo se izboriti sa “mentalitetom”,uh, to me mnogo brine,taj “mentalitet” će izgleda da bude veliki problem:)
Citat iz teksta:
“Невероватна је лакоћа којом власт у Србији одбија да олакша животе људи тамо где је то могуће и где нема никаквих изговора. У земљи у којој је наталитет у драстичном паду, у земљи у којој се људи боре за голи опстанак, у земљи у којој је више од половине одраслог становништва незапослено, одговорна власт би учинила све да олакша родитељима долазак бебе на свет. Почев од тога да имају бар за пелене и одећу.”
Kada državu vode oni koji su tu isključivo da bi zadovoljili lične interese, onda se pitanje nataliteta za njih ne postavlja kao bitno. Narod je izgleda trošak, a situacija u kojoj se Srbija nalazi, izazvana ubrzanim iseljavanjem, belom kugom, je za takve nebitna. Oni uopšte to ne razumeju, jer nisu u stanju da razumeju, To su jednostavno radikali, nesposobni, niskog iq.
Kako to drugi rade? Što se bele kuge tiče, postoje i reklame: “do it for Denmark”. Naravno da se nakon toga vodi briga o deci i da je roditeljima maksimalno olakšano podizanje dece.
“Do it for Denmark”
https://www.youtube.com/watch?v=vrO3TfJc9Qw
https://www.youtube.com/watch?v=B00grl3K01g
“Тиме је послата јасна порука мамама и бебама у Србији: сналазите се како знате.”
Туга. 🙁