“Расправљамо о два закона из области образовања. Један се колоквијално назива кровни, тиче се основа образовања и васпитања, други је закон о високом образовању.
Ја сам очекивао да нам ови закони реше проблеме које смо имали, како ми у образовном систему, тако и сви грађани које су многе од тих проблема пратили на телевизији. Закони се доносе у два случаја, или кад је нека област потпуно неуређана, или кад је област уређена, а закон треба да поправи, реши проблеме који се појаве у тој области.
Нажалост, за многе ствари у овом закону ми није јасно зашто сy презентоване као нове кад су многе ствари остале исте. Оне за које сам очекивао решења, нисам нашао, а много тога ће бити погоршано овим законом.
Вршњачко насиље се препознаје у овом закону, али постоје многи менахизми који нису укључени у овај закон. Две године постоји верзија Алексиног закона који садржи темељну анализу, али многа решења нису усвојена. На пример, привремена суспензија ученика, споразум са учеником насилником, обавештавање родитеља што је огроман пропуст баш у Алексином случају, да родитељи насилника нису били обавештени шта се дешава у школи.
Проблем који ће бити продубљен је решење да ће министар да именује директоре школе, што је недопустиво. Именовање директора којег не жели колектив или родитељи је супротно разуму. И шта може да се деси у оваквим случајевима можемо да видимо у Београду.
Функција министарства је да види да ли се директори бирају на законит начин.
Стварате нови проблем са стварањем јединственог информационог система за школе. Поред личних података ученика, уносиће се подаци о социјалном, образовном и функционалном статусу ученика. То ће бити обимна база о свим активним ученицима која ће остати и након што они заврше школу.
Високо образовање
И ту има више проблема за које сам очекивао да ће бити решени. Један од важнијих су плагијати, углавном докторских теза.
Очекивао сам да видим детaљнију разраду шта је плагијат у високом образовању и како високообразвне институције према њему треба да се поставе, и како министарство треба да се постави ако се то не деси. Знамо да је један министар оптужен да има плагиран докторат, један градоначелник, има председника општина са плагираним докторатима. Ми ћемо предложити да се уведе принцип академске честитости који ће обавезати запослене у високошколских установа да реагују на плагијат. Свака врста интелектуалне крађе, чак и од саме себе, требало би да буде потпуно неприхватљива.
Посебан проблем који се често јавља односи се на избор звања на факултетима. Дешавало се да људи губе посао, иако су испуњавали услове, а требало је чак да буду бирани у више звање.”
Остатак говора погледајте на клипу на почетку текста.
20.9.2017.
Коментариши