Ауторски текст Образовање

Шта студент уписује?

Нов закон враћа напуштен концепт године студија и спречава студенте да узму више од 60ЕСПБ у једној школској години.

Нов закон се доноси да би решио уочене проблеме. Један од проблема који закон покушава да реши не постоји. Наиме, ради се о проблему утврђивања одговарајућег броја ЕСПБ бодова потребног за упис наредне године студија на терет буџета. Важећи закон не познаје “годину студија”, не спомиње се ни један једини пут. С разлогом.

Међутим, Министарство о упису године студија говори као да она постоји, што значи да не познаје високо образовање: “Од доношења Закона о високом образовању 1. септембра 2005. године као услов за упис у наредну годину студија на терет буџета постављен је праг од 60 ЕСПБ бодова које студент мора да оствари.” Ово никада није био услов, и ово не постоји у закону из 2005. године нити у било којој измени и допуни закона.

Студенти и високошколске установе имаће грдних проблема приликом уписа зато што је у нови закон о високом образовању враћен концепт и термин “година студија”. Враћен је или простим додавањем, или наместо термина “школска година”.

Не могу ни да замислим колика ће збрка настати у студентским службама када се на упису појави студент који у једној школској години уписује две године студија, или студент који плаћа једну школарину за годину студија коју студира неколико школских година. Не могу да замислим ни очај студента који ће стећи 48 ЕСПБ али неће моћи да упише наредну годину студија јер није стекао услов за упис наредне године студија, а можда ни да се рангира за буџет за претходну – због броја година студирања исте године студија. Студентским службама ће бити права мистерија да установе колико школарина треба да плати студент који у једној школској години студира две године студија (јер је узео више од 60 ЕСПБ), или студент који једну годину студија студира неколико школских година.

Зашто то кажем? Зато што се у новом закону у два става члана 71 прописује школарина за школску годину и школарина за годину студија, тј. (мада пише односно, што би, још горе, значило “или”) за 60 ЕСПБ:

  1. Високошколска установа утврђује висину школарине за школску годину. (Члан 71, став 3)
  2. Школарином се утврђују трошкови студија за једну годину студија, односно за стицање 60 ЕСПБ бодова. (Члан 71, став 4) и: Школарина обухвата накнаде за редовне услуге које високошколска установа пружа студенту у оквиру остваривања студијског програма за једну годину студија. (Члан 71, став 5)

Школска година, година студија и 60 ЕСПБ једно су те исто. Ако студент плати годину студија, то је исто као да је платио 60 ЕСПБ, односно исто што и новац који треба да издвоји за једну школску годину. Овога нема у важећем закону.

Високошколске установе ће потенцијално морати да промене број бодова предметима којима је условљен упис комплекснијих предмета (јер студент се уписује на предмет или групу предмета, по закону) како би они предмети које ће прогласити обавезним за упис наредне године студија у збиру имали минимум 48 ЕСПБ да се студенти не би нашли у горе описаној ситуацији. Такво мењање бодова наравно неће бити легитимно јер ЕСПБ изражава оптерећење студента (број сати потребних да студент савлада исходе учења за тај предмет).

Шта све студент уписује након што се упише на високошколску установу, студије и студијски програм:

  • Школску годину. Ако је не упише, губи право на статус студента (члан 109, став 1, тачка 4).
  • Предмете. Да, студент уписује предмете из студијског програма или групу предмета (члан 38, став 1, тачка 10) и то приликом уписа школске године, под условом да испуњава услове за упис предмета дефинисане студијским програмом. Пошто постоји услов за упис предмета или групе предмета, услов за упис године студија био је и остао редундантан, а постао проблематичан.
  • Годину студија. Дакле, осим што уписује школску годину и предмете, стдуент ће од сада уписивати и “годину студија”, мада то нигде није експлицитно прописано. Министарство употребљава термин као да је ту одувек. А није. Како знамо да ће морати? Члан 102, став 3: “Студент који се финансира из буџета, при упису одговарајуће године студија, опредељује се за онолико предмета колико је потребно да се оствари најмање 60 ЕСПБ бодова.” Да би се уписао у наредну годину студија мора да испуни услове (то није исто што и услов за буџет) јер: “Високошколска установа општим актом утврђује услове за упис наредне године студија.” (члан 102, став 6). Да се студент истовремено уписује у школску годину на предмете и у годину студија видимо и у другим члановима новог закона (члан 135, став 3, тачка 1). Студенти се више неће рангирати према школској години уписа, да кажемо, према старту, већ према годинама студија (члан 102, став 2), па ако су стекли услов за рангирање на буџет, а нису за упис године студија, рангираће се на упису претходне године студија из које ће онда бирати 12 ЕСПБ (јер су 48 ЕСПБ већ стекли), а осталих 48 ЕСПБ потребних ако желе да наставе да студирају на буџету, из наредне године студија у коју неће бити уписани.  
  • Годину студијског програма. Студент уписује и годину студијског програма (члан 99 став 3).

Студијски програм је прецизно дефинисан појам: “Студијски програм је скуп обавезних и изборних студијских подручја, односно предмета, са оквирним садржајем, чијим се савладавањем обезбеђују неопходна знања и вештине за стицање дипломе одговарајућег степена и врсте студија.”

Година студија и година студијског програма нису део студијског програма и нису дефинисани појмови. Студијским пограмом утврђују се услови за упис студијског програма и услови за упис предмета. Нема године студија ни услова за упис године студија.

Министарство je увело “услов за упис године студија” у нов закон као посебну одредбу: “Високошколска установа општим актом утврђује услове за упис наредне године студија.” Што значи да ће се услов за упис разликовати од факултета до факултета. Јер није ни ближе одређено шта све може чинити услов: одређени предмети, број предмета, број бодова? Студијски програм не познаје годину студија, годину студирања, годину студијског програма. Познаје исходе учења и ЕСПБ бодове.

  1. Ако је студент уписао студијски програм као буџетски студент, има обавезу да изабере 60 ЕСПБ.
    1. ако је на крају школске године остварио 48 ЕСПБ и услов за упис наредне године студија, и рангирао се тако да остане на буџету мора да изабере 60 ЕСПБ да би остао на буџету. Практично може да узме 12 из претходне и 48 из наредне.
    2. ако је током школске године остварио 48 ЕСПБ, али није стекао услов за упис наредне године студија јер је остварио свега 36ЕСПБ из актуелне године студија и даље може да остане на буџету ако се рангира тако са претходном годином студија. Разлику од 24 ЕСПБ плаћа држава свакако.
    3. ако је изабрао више од 70 ЕСПБ, што значи и предмете из неке наредне године студија који нису условљени претходно положеним испитима (а има их много таквих) практично уписује две године студија. Ако се притом финансира сам плаћа више од једне школарине?
  2. Ако је студент уписао студијски програм као самофинансирајући студент има обавезу да изабере 37 ЕСПБ. Не мора да плати целу школарину. Зашто се онда не одреди цена бода?

Како ће се рангирати студенти који су стекли више од 60ЕСПБ положивши предмете из две године студија кад се рангирају на упису у годину студија, а не у школску годину према години уписа?

“Година студија, ехо некадашње године студија, која је с болоњом требало да престане да постоји и које нема ни у једном закону од 2005. године. Наиме, било је тешко разумети да студент може да се креће кроз студијски програм уз помоћ три болоњска механизма:

  1. исход студијског програма
  2. ЕСПБ бодови
  3. исходи учења којима предмети могу бити условљени односно да се не морају прописивати путање тако што ће се предмети везивати за године, јер су већ везани исходима учења.

Пошто студијски програм садржи листу обавeзних и изборних студијских подручја, односно предмета (међусобно условљених исходима учења) за 240 ЕСПБ (=6720 сати рада), има смисла да се студенту предочи најбоља путања, али никако да му се пропише шта је у којој години његовог студирања (које може трајати и дуже од 4 године) обавезно.

Ово ће збунити студенте и високошколске установе:

  1. Услов за буџет: да се у текућој школској години стекне 48 ЕСПБ
  2. Услов за упис наредне године студија: одредиће високошколске установе.
  3. Следи, могу да се разликују. Факултети могу прописати као услов предмете који у збиру немају 48 ЕСПБ, или имају више од 48 ЕСПБ јер је број изборних предмета на студијском програму минимум 20% – на студијском програму, не по години студија.
  4. Следи, студент ће у школској години остварити 48 ЕСПБ, што је услов за буџет, али се у тих 48 ЕСПБ неће нпр. наћи сви обавезни предмети јер је студент можда положио изборни, на шта има право и што му се мора рачунати у ЕСПБ.
  5. Следи, неће моћи да се упише у наредну годину студија, тј. мораће да се рангира са претходном годином студија. Практично, да обнови годину.
  6. А онда, ако хоће да настави да студира на буџету, на шта има право, иако је обновио годину, јер је стекао 48 ЕСПБ у текућој школској години, мора да изабере 60 ЕСПБ (од тога рецимо 12 ЕСПБ које није положио и нових 48 ЕСПБ из наредне године студија коју не може да упише).

 

Јасмина Николић
народна посланица
потпредседница покрета „Доста је било“

 

О аутору

4
Оставите коментар

avatar
2500
1 Comment threads
3 Thread replies
0 Followers
 
Most reacted comment
Hottest comment thread
3 Comment authors
VasilijeandrejЈасмина Николић Recent comment authors
најновији најстарији
Vasilije
Гост
Vasilije

Poštovani, hteo bih da pitam da li postoji neka komunikacija DJB-a sa studentima, jer ovi naši delegati i parlament (studentski) ne služe ničemu.
Jedino što bih ja tražio je normalan udžbenik za svaki predmet, da profesor/docent mora da ga napiše. Slajdovi u najboljem slučaju služe kao podsetnik, a u opštem kao podmetač za kafu. Ne tražim da bude besplatan, neka košta i 3000, jer će i tako biti bar duplo jeftiniji od ponovnog slušanja predmeta, a ušteđena vrednost u živcima i vremenu bi bila nemerljiva.
Bilo bi lepo i da se osigura broj rokova, ali ništa bez ovog prvog.

Јасмина Николић
Гост
Јасмина Николић

Dobro veče Vasilije. Hvala što nam pišate. Ja sam u sporadičnomkontaktu sa predstavncima studentskog parlamenta. Poslali su predloge amandmana na zakon o visokom.

Što se udžbenika tiče, zavisi mnogo od predmeta i cilja. Svakako treba da postoji odgovarajuća i dostupna literatura, koja se može savladati u okviru predviđenih bodova.

Visoko obrazovanje boluje od toliko boljki da pravo da vam kažem ni sama ne znam odakle bih krenula.

Srdačan pozdrav!
Jasmina

andrej
Гост
andrej

Vasilije,
Za neki predmet predavac treba da vam ukaze na raspolozivu postojecu literaturu iz koje mozete da ucite. To najcesce nije jedna knjiga. Zasto da neko pise nesto novo ako reference vec postoje? Fakultet nije srednja skola da imate udzbenik za ‘predmet’ i da vam nista van toga ne treba. Skocentrisite se na ono sta ucite, pa koristite sve raspolozivo da to sto bolje naucite. Dobar udzbenik kosta daleko vise od pomenutih 3000 din, a vi mi iskreno kazite ko je lud da ulozi barem 2000 radnih sati da ga napise i da proda 10 primeraka koji se posle masovno fotokopiraju.

Vasilije
Гост
Vasilije

Evo da budem malo konkretniji: Ako se očekuje od nas da koristimo procesor dizajniran davne 78-e u simuliranom okruženju koje je štapom i kanapom sastavljeno, uz improvizacije kojim se zaobilaze bagovi okruženja, valjda bi bilo normalno da očekujemo normalan materijal sa svim potrebnim objašnjenjima, a ne šture slajdove.