Pre dve godine Vlada Republike Srbije rešila je da „podvuče crtu“ među zaposlenima u javnom sektoru, tako što će do kraja 2017. godine maksimalan broj zaposlenih smanjiti, odnosno racionalizovati. Tada su razmatrane mogućnosti izmene Zakona o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u republičkoj administraciji, Zakona o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u lokalnoj administraciji i Odluke o maksimalnom broju zaposlenih u organima državne uprave, javnim agencijama i organizacijama za obavezno socijalno osiguranje iz 2009. godine. Kako izmena tada važećih zakona i odluka nije bila moguća, jer se radilo o suštinskim izmenama, zaključeno je da je najefikasnije i najekonomičnije donošenje novog zakona.
Shodno navedenom, 2016. godine donet je Zakon o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru. Primena ovog Zakona prestaje 31. decembra 2018. godine, kada bi javni sektor trebalo da ima tačno onoliko zaposlenih koliko je potrebno da se obezbedi fiskalna održivost i očuvanje javnih finansija, odnosno, smanjenje rashoda za plate na održivom nivou, uz efikasno, stručno i uspešno obavljanje poslova sa što manje troškova, ostvarivanje pune zaposlenosti svih izvršilaca i efikasno zadovoljavanje potreba građana i drugih subjekata.
Jedina prepreka u ostvarivanju ovog plana bila je: kako zadovoljiti lojalne, pokorne članove SNS-a i kako se odužiti koalicionim partnerima koji su vladajućoj partiji pružali podršku uglavnom zbog interesa i prikrivanja prljavih biografija.
Zbog toga je „domišljata vlast“ pokušala da nas ubedi da se racionalizacijom u određenim sistemima javne uprave može povećati broj zaposlenih, tako što će se partijski kadrovi, bez konkursa, „udomiti“ u vd stanju, a kao opravdanje za to navodi se njihova “stručnost“ i „neophodnost“ njihovog angažovanja te da se tako može ostvariti efikasnost i ušteda.
Drugi način povećanja zaposlenih u javnoj upravi koji, takođe, omogućava udomljavanja ljudi bliskih vlasti (ponovo u vd stanju) je raspisivanje konkursa koji su otvoreni i po godinu-dve, i koji se ne okončavaju, jer roka za okončanje nema. Ovakav propust u zakonskoj regulativi, gde se ne predviđa rok trajanja konkursa, vlast dobro zna da iskoristi.
Prema podacima Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja, u javnom sektoru na kraju 2015. godine bilo je 491.510 zaposlenih na neodređeno vreme, a plan koji je trebalo ispuniti bio je da maksimalni broj zaposlenih bude 462.674. Dakle, na kraju 2015. godine bilo je 29.000 zaposlenih više nego što je predviđeno Vladinom Odlukom o maksimalnom broju zaposlenih za 2015. godinu.
Tokom 2016. godine broj zaposlenih u javnom sektoru na neodređeno vreme iznosio je 477.377, oko 15.000 više nego što je predviđeno. Što znači da ni 2016. godine nije dostignuto smanjenje zaposlenih predviđeno Odlukom iz 2015. godine.
Krajem 2016. godine, tadašnja ministarka državne uprave i lokalne samouprave, na novinarsko pitanje da li zna koliko je zapravo ljudi zaposleno u državnoj upravi je izjavila: „Izbrojali smo ih. Ima ih tačno, 478.683.“ Takođe je izjavila da je u prethodne dve godine, 2015. i 2016. godine državna uprava smanjena za 23.600 ljudi.
Čudno. Očigledno da se podaci iz različitih izvora menjaju na dnevnom nivou u zavisnosti od toga da li brojevi treba da imaju populistički karakter. Svaka polemika oko toga koliko je ljudi zaposleno u javnoj upravi vlast je okarakterisala kao političko pitanje. A na takva pitanja vlast ne odgovara.
Ovakvu “racionalizaciju”, razliku u određenom maksimalnom broju zaposlenih i višku koji se pojavio, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave objasnilo je tako što Odluka ne obuhvata sve zaposlene u takozvanoj „opštoj državi“. Navodno, Odlukom o maksimalnom broju zaposlenih nisu obuhvaćeni svi zaposleni, za koje se smatra da su deo „opšte države“, poput profesionalnih vojnika u Ministarstvu odbrane i još nekih organa. Ovo je bilo jedino objašnjenje Ministarstva i trebalo je da nas ubedi da, eto, postoji skriveni deo javnog sektora, koji ne ulazi u predviđene kvote maksimalnog broja zaposlenih.
Zašto nam i pored ovakvog nemuštog, nedorečenog i nepreciznog objašnjenja ponovo nešto ne štima u računici?
Zbog toga što nisu poštovani utvrđeni standardi u pojedinim oblastima rada, primena načela fiskalnog upravljanja, racionalnost, funkcionalnost i efikasnost na kojima se zasniva Zakon. Ne postoji tačno utvrđeno početno stanje, ne postoji striktno poštovanje plana i ne postoji transparentna realizacija.
Početno stanje broja zaposlenih obuhvatilo bi i skriveni deo: „opštu državu“ i plan koji je obrazložen i usklađen sa cijevima, a nakon toga bi usledila transparentna realizacija.
Odlukom o maksimalnom broju zaposlenih u javnom sektoru za 2017. godinu predviđeno je da broj zaposlenih bude 451.433. U odnosu na Odluku o maksimalnom broju zaposlenih u javnom sektoru iz 2015. godine, broj zaposlenih smanjen je za 11.241. Ponovo se oglasilo Ministarstvo i dalo objašnjenje ovog umanjenja, koje glasi: “Cifra od 11.241 predstavlja već dostignuto smanjenje od oko 6.500 zaposlenih za 2016. godinu, u kojoj nije bilo Odluke o maksimalnom broju zaposlenih i dodatno smanjenje za 2017. godinu od oko 5.000 zaposlenih“.
Dakle, sabrano je ono što je već postignuto u 2016. godini sa onim što treba sprovesti do kraja 2017. godine i sve to u zbiru predstavljeno kao plan za smanjenje i racionalizaciju javnog sektora za 2017. godinu.
Pokušajte na osnovu svih podatka koje su izneli državni organi i bivša ministarka da izračunate pravo stanje zaposlenih i pravo stanje smanjenja broja zaposlenih. Prilično je teško. Izgleda da i treba da nam je teško, jer politizacija uprave i mogućnosti manipulisanja brojkama otvara vrata za bezbedno “ubacivanje” partijskih kadrova.
Iako deklarativno, država pokušava da nas ubedi u racionalnost svojih poteza. A evo, kako zaista funkcioniše mehanizam zapošljavanja podobnih, poslušnih, korisnih i strogo kontrolisanih kadrova.
Prema zvaničnim podacima, od 346 radnih mesta, službenika na položaju u državnoj upravi, samo 91 mesto Vlada RS je popunila nakon sprovedenog konkursa. Dakle, 255 službenika na položaju je u vd stanju. Od početka 2016. godine raspisano je 49 internih i javnih konkursa, a od toga je samo 12 okončano. U vezi sa ostalim konkursima Vlada se ne oglašava.
Partijske kadrove je lako zaposliti, ali ih je lako i otpustiti. Priča o racionalizaciji, akcionom planu, strategiji reforme javne uprave koja definiše mere, rezultate i aktivnosti za sprovođenje reforme, samo su mrtva slova na papiru.
Zakulisne radnje koje se kriju iza zakona i podzakonskih akata je manipulisanje partijskim poslušnicima. Pravi smisao je iskoristiti “svoje kadrove”, uglavnom nekvalifikovane i neiskusne. Držati ih u neizvesnosti i pokornosti, najčešće u vd stanju, protivzakonito, godinama. U trenutku, kada pokažu malu nepokornost, od onih koji su ih postavili dobijaju “svilen gajtan” i zatvorena vrata da se bilo gde u javnom sektoru zaposle.
Naravno, sve ove igre neodgovorne vlasti i nesposobnih kadrova plaćaju građani koje je ta ista vlast uvukla u drugu igru, igru “štapa i šargarepe”.
Pokret Dosta je bilo je odlučan u svojoj nameri da se manipulacija i politizacija javne uprave zaustavi. Da se izradi program optimizacije koji bi rezultirao neophodnom racionalizacijom. Da svi interni i javni konkursi u javnoj upravi budu raspisani sa jasnim rokom prijavljivanja kandidata, kao i da se odluke po raspisanim konkursima donose u kratkim rokovima. I konačno, da se vd stanje zaposlenih izbegava jer ona nemaju svrhu ako se donese trajno i odgovarajuće kadrovsko rešenje za važne pozicije u javnoj upravi.
Zorica Damjanović
Poslanik u Skupštini AP Vojvodine
Komentariši