Право на копију контролне вежбе – ОДБИЈЕНО!

У Предлогу закона о основама система образовања и васпитања члан 82. мења се и гласи:

“Ученик основног и средњег образовања и васпитања, његов родитељ, односно други законски заступник има право да поднесе:

1) приговор на оцену из предмета добијену на усменом одговарању у току школске године;

2) приговор на оцену из предмета добијену на контролном или писменом задатку током школске године;

3) приговор на оцену из владања током школске године;

4) приговор на закључну оцену из предмета и владања на крају првог и другог полугодишта;

5) приговор на испит.

Наставник је дужан да у случају оцењивања из става 1. тачка 2) овог члана ученику омогући да приликом саопштења оцене добије копију контролног или писменог задатка.

Приговор на оцену из става 1. тач. 1)-3) овог члана подноси се директору школе у року од пет радних дана од дана саопштења оцене.

Приговор на оцену из става 1. тачка 4) овог члана подноси се директору школе у року од три дана од дана добијања ђачке књижице, односно сведочанства, осим за ученике завршних разреда у року од 24 сата.

Приговор на испит из става 1. тачка 5) овог члана подноси се директору школе, у року од 24 сата од саопштења оцене на испиту.

Директор школе, у сарадњи са стручним сарадником и одељенским старешином, одлучује о приговору из става 1. тач. 1)-3) овог члана у року од три дана, односно у року од 24 сата о приговору из става 1. тач. 4) и 5) овог члана, претходно прибављајући изјаву наставника.

Директор је дужан да предметном наставнику на чију оцену је уложен приговор и подносиоцу приговора, одлуку достави у року од три дана од дана њеног доношења.

Ако оцени да је приговор основан и да оцена није јавно саопштена, образложена, односно да оцењивање није у складу са прописима, директор поништава оцену, појачава педагошко-инструктивни рад са наставником у установи и решењем образује комисију за проверу знања ученика, преглед и поновно оцењивање писменог или другог рада ученика. Комисија има три члана, од којих су два стручна за предмет, односно област предмета.

Уколико се утврди да закључна оцена није изведена у складу са прописима, директор поништава и враћа оцену одељењском већу на разматрање и закључивање.

Наставник чија оцена је поништена упућује се и на стручно усавршавање за област оцењивања и комуникацијских вештина.

Уколико појачани педагошко-инструктивни рад у установи и стручно усавршавање наставника не дају позитиван резултат, директор је у обавези да захтева стручно педагошки надзор над радом наставника од стране просветног саветника.

Ако директор у сарадњи са стручним сарадником и одељењским старешином оцени да је приговор на оцену из владања основан и да оцењивање није у складу са прописима упућује захтев одељењском већу за разматрање и поновно одлучивање, уз учешће стручних сарадника.

Ако директор утврди да закључна оцена из предмета није изведена у складу са прописима или је приговор из других разлога основан, решењем поништава закључну оцену и упућује ученика на полагање испита.

Ако утврди да је оцена на испиту изведена противно прописима, поништиће испит и упутиће ученика на поновно полагање испита. Испит се организује у року од три дана од дана подношења приговора.

Уколико школа нема потребан број стручних лица за одговарајући предмет, ангажује стручно лице из друге школе.

Наставник чија оцена је оспорена или на чији је предлог утврђена закључна оцена, не може да буде члан комисије.

Када је поништен испит директор образује нову комисију у чијем саставу не могу да буду чланови комисије чији је испит поништен.

Оцена комисије је коначна.

Ако директор донесе одлуку да приговор није основан, подносилац приговора има право приговора на одлуку директора просветном саветнику.

Просветни саветник дужан је одлучити по приговору на одлуку директора у року од седам дана.

Просветни саветник доставља одлуку о приговору директору установе и подносиоцу приговора у року од три дана од дана доношења одлуке.”

О б р а з л о ж е њ е

Предложене измене имају за циљ да отклоне могуће препреке у остваривању права ученика, родитеља или другог законског заступника на приговор на оцену, пре свега током трајања школске године.

У пракси се највећи проблем јавља код оцена на контролним и писменим задацима чије копије наставници нерадо дају ученицима, па је једини начин да родитељ у њих има увид посета наставнику током Отворених врата. Отворена врата се, пак, организују једном до два пута месечно, и стога је немогуће добити увид у копију контролног или писменог задатка у року који је предвиђен за приговор. Такође, упркос чињеници да је копију контролног и писменог задатка врло лако могуће направити на лицу места простим фотографисањем уз помоћ мобилног телефона, наставници то често не дозвољавају уз неоправдани изговор да је то законом забрањено. Да би се родитељи и законски старатељи поштедели оваквих произвољних тумачења, предложено је раздвајање приговора на оцену добијену током усменог одговарања и на контролном или писменом задатку у току године, као и додавање посебног става којим се дефинише дужност наставника да ученику омогући прављење копије контролног или писменог задатка, како би родитељ или други законски старатељ могао правовремено уложити жалбу на оцену, у случају да сматра да она није заслужена.

Друга предложена измена односи се на продужетак рока за улагање приговора на оцену добијену током трајања школске године са три на пет дана од саопштења оцене. Рок од три дана је сувише кратак за родитеље и друге законске старатеље који су запослени.

Трећа предложена измена има за циљ да ученика, родитеља и другог законског старатеља заштити од евентуалне непожељне самовоље директора, тако што предвиђа могућност улагања приговора вишој инстанци у случајевима када директор својом одлуком одбије приговор родитеља или законског старатеља.