Ауторски текст Политика Правосуђе

Министарство правде против независног правосуђа

Независно и ефикасно правосуђе један је од циљева које би Србија требало да оствари према поглављу 23 у приступу Европској унији. Међутим, све говори да Министарство правде уопште нема жељу да уреди област правосуђа, што је темељ сваке успешне државе.

Последице реформе правосуђа из 2009. године у режији Демократске странке, када су спискови судија и тужилаца састављани по кафанама, се осећају и данас. Многе добре судије су тада разрешене без икаквог образложења, много лоших судија изабрано, а један број судова је угашен. На концу свега, све судије које су тада остале без посла враћене су на исти уз огромне одштете које смо платили сви ми.

Најновија „реформа правосуђа“ кроз уставне промене, а коју је иницирало Министарство правде, делују забрињавајуће. Министарство правде жели да правосуђе, које заиста јесте у проблемима, “поправи” тако што ће га учинити још зависнијим од утицаја политике. На то недвосмислено указује изјава државног секретара Министарства правде да је независно правосуђе “идеолошки мит”. Ово је јасан сигнал да Српска напредна странка уопште нема намеру да ојача правосудни систем већ да га потпуно стави под своју контролу.

Поменути државни секретар је такође изјавио да “судије желе да буде власт”!? Ово питање је и нашим Уставом јасно дефинисано, те заиста није јасно какву поруку државни секретар шаље. Још се у средњој школи учи, а нарочито на Правном факултету, да постоје три гране власти, а то су, да подсетимо државног секретара, законодавна, извршна и судска.

Такође, председник Србије, Александар Вучић индиректно се меша у рад правосудних органа тако што јавно износи ставове о нечијој кривици или нечијој невиности, што се може окарактерисати као притисак на тужиоце и судије. Кампању даље настављају њихови медији, а предњаче Пинк и Информер.

То је веома забрињавајуће, јер је велики број нерешених случајева. Сведоци смо да нису решене 24 спорне приватизације, није решено рушење у Савамали, станови Синише Малог, порекло новца министра Вулина, сумњиве донације СНС-у.

И поред тога постоји велики број судија који не подлежу притисцима и који се индивидуално опиру. Међутим, њих би требало да штити систем који је заказао, а не да буду препуштени сами себи.

Избор судија би требало да је у искључивој надлежности Високог савета судства, а избор тужилаца у надлежности Државног већа тужилаца. Међутим, да би заобишли критике Венецијанске комисије, СНС жели да Правосудну академију убаци у Устав и тако је успостави за званични “филтер” приликом избора носиоца правосудних органа. Јасно је да би на Правосудну академију извршна власт могла да има утицај. На тај начин би Високи савет судства и Државног већа тужилаца могли да изаберу само кадрове који су прошли Правосудну академију. На успостављању оваквог система већ увелико ради тзв  Алумни клуб Правосудне академије, чији представници причају оно што Министарство правде мисли.

Тренутна власт изгледа мисли да нису сазрели услови да ВСС и ДВТ самостално бирају судије и тужиоце, те им је због тога потребан “тутор” у виду потпуно објективних и зрелих представника СНС-а. Судећи по зрелости и објективности коју показују народни посланици владајуће већине у Народној скупштини, јасно је у ком смеру СНС жели да иде правосуђе.

Такође, прилично забрињава изјава професора и судије Уставног суда др Милана Шкулића који је независно правосуђе упоредио са самоуправљањем, као и адвоката Душана Братића који је изјавио да би судије и тужиоце требало да бира Народна скупштина „јер се пресуде доносе у име народа“. Ова “дебата” истомишљеника је објављена у дневном листу Политика и то на насловној страни, те не можемо да се отмемо утиску да је Министарство правде кренуло у кампању, по свему судећи, за зависност судства од политике.

У српским судовима ради хиљаде судијских и тужилачких сарадника који годинама стичу потребна знања и искуство, који би оваквим потезом били онемогућени да икада буду изабрани за судије односно тужиоце. Тако реално долазимо у опасност да на та одговорна места буду изабрани искључиво  људи подложни утицају владајуће странке.

Због свега горе наведеног, Друштво судија, Удружење тужилаца и тужилачких помоћника, Удружење судијских и тужилачких помоћника, као и разна струковна удружења која се баве том материјом, су напустили округли сто које је организовало Министарство правде, не желећи да им дају легитимитет. Сви они су увидели да су разговори о промени Устава у делу који се односи на правосуђе обична фарса.

У светлу свега наведеног, нарочито лицемерно звучи памфлет који је објавило горепоменуто Министарство, у коме говоре о “потреби да правосуђе буде независно од политике”, док у пракси раде супротно.

ЦИТАТ

„Независност и непристрасност правосуђа су уско повезани и тешко раздвојиви појмови. Једно је тешко замислити без другог. Наиме, судија који зависи било од политике или од неке интересне групације, тешко може бити непристрастан. Због тога би се могло рећи да је независност судства претпоставка његове непристрасности. Но, да би судија био независан од кључне је важности на који је начин дошао до своје позиције, односно на који је начин именован. Да ли је именован искључиво захваљујући властитим способностима или он за своје именовање дугује захвалност онима који су га на ту позицију поставили.“

Доста је било даје пуну подршку судијама и тужиоцима, као и судијским и тужилачким сарадницима у борби за њихову независност од политике, јер је независност предуслов ефикасног правосуђа.

Ми никада нећемо правити спискове подобних и неподобних судија и тужилаца, јер је искључиво посао ВСС и ДВТ без икаквог утицаја политике. Само независно правосуђе даје преко потребну правну сигурност свим грађанима Републике Србије, и Доста је било се снажно залаже за потпуну деполитизацију правосуђа.

Дејан Бачић

ДЈБ Апатин

Извор

https://www.mpravde.gov.rs/files/GIZ_Vodic%20za%20novinare_za%20web%20(1).pdf

 

Доста је било

Коментариши

Кликни овде да поставиш коментар