Државна управа Људска права Преносимо

Дуг унукин, деди пописују имовину

Имовину нашег читаоца пописаће извршитељи јер нема да плати 77.000 динара за неплаћен телефонски рачун унуке која је пријављена на његовој адреси.

Извршитељ ће пописати имовину власнику стана, иако дуг није његов. Довољно је да је дужник пријављен на његовој адреси било као сродник или подстанар. Овакво право јавним извршитељима дају важећи прописи који подразумевају да имовина може да се плени и такозваном трећем лицу.

Овако нешто може да очекује и читалац „Политике”, пензионер чија је унука због неплаћеног дуга за мобилни телефон добила решење о извршењу у износу од 77.000 динара. Она нема своју имовину а пријављена је на дединој адреси. Док чека да му на врата закуцају извршитељи, једино што му преостаје је или да плати дуг или да поднесе приговор, али то неће одложити пописивање његове имовине. Исто би прошао и станодавац чији је подстанар направио дуг. Чак и пет година пошто се одселио – уколико га власник стана није на време одјавио.

Закон о извршењу је јасан – ако не буде задовољан одлуком извршитеља, може да поднесе приговор суду, покрене парнични поступак и накнадно доказује да је имовина његова а не дужникова. Међутим, само покретање парничног поступка, како је наш саговорник сазнао од адвоката, кошта око 10.000 динара. И док су се правници спорили око тога да ли се на овај начин крши устав повредом личне имовине „трећих лица”, законодавац истиче да су правом на приговор и тужбу они заштићени од тога „да им се наплати нешто на шта имају право власништва”.

У Комори извршитеља кажу за наш лист да према Закону о извршењу и обезбеђењу јавни извршитељ пописује ствари које су у државини извршног дужника, као и ствари које су у својини извршног дужника, али у државини извршног повериоца или другог лица. Кажу да ће извршитељ пописати и ствари на које је треће лице ставило примедбу да на њима има неко право које спречава извршење. Пописаним стварима не може се располагати ни правно ни фактички. Истичу да власништво на кући или стану у којој се налазе покретне ствари није од значаја за спровођење на покретним стварима, јер непокретна имовина није предмет извршења.

– Треће лице које тврди да на пописаним стварима има неко право које спречава извршење може изјавити приговор којим захтева да се извршење прогласи недозвољеним на тим стварима. Уколико не буде задовољан правоснажном одлуком може да покрене парницу пред судом – наводе у Комори извршитеља. Према њиховим подацима, за прошлу годину, само око пет одсто од укупних средстава извршења ради намирења новчаног потраживања остварено је продајом покретних ствари у својини или државини извршних дужника. Адвокат Војин Биљић сматра да овакво законско решење није у складу ни са Уставом РС ни са Европском конвенцијом. Истиче да је свака држава чланица Савета Европе, па и Србија, дужна да осигура мирно уживање имовине сваком грађанину, без било какве његове обавезе, па тако и обавезе да исправља грешке суда или извршитеља.

– Невероватно је да је овај закон зарад олакшавања поступања извршитеља ограничио право на имовину савесних грађана, терајући их у судски поступак како би заштитили своју имовину и пребацујући на њих несразмеран терет – истиче наш саговорник. Сигуран је, додаје, да ће ово и те како представљати актуелно питање пред Европским судом за људска права кад пристигну прве представке против Србије због оваквог закона. Биљић каже да се тешко може бранити став да је овакво законско решење усвојено због потенцијалних злоупотреба несавесних дужника.

– Ту постоје многа друга смислена решења, укључујући и лични банкрот, али ово свакако није легитимни начин, ни у једном правном систему у свету. Нико не може бити одговоран за туђи дуг, нити кажњен због тога што је са дужником ступио у неку врсту правног односа, попут закупа стана, заједничког домаћинства или на неки други начин. Нажалост, закон је на супротном становишту – каже Биљић и истиче да се нада се да ће Уставни суд ове одредбе огласити неуставним.

 

Аутор: Јелица Антељ / Ивана Албуновић

Текст преузет са www.politika.rs.

http://www.politika.rs/scc/clanak/392869/Dug-unukin-dedi-popisuju-imovinu

Доста је било

Коментари

Кликни овде да поставиш коментар

    • Jos kada je pocela prica o izvrsiteljima, rekao sam da dolazi pakao. Ko ne zna gde to ide, nek cita mao ili gledao snimke kako je to u USA. Svakako, onaj pokret koji garantuje ukidanje ove bolesne i represivne tj kriminalne institucije,ima moj glas.

  • Ne treba ukidati izvrsitelje, vec treba ispraviti zakon i procedure gde je to potrebno. Brzo i efikasno izvrsenje presuda je u interesu svih nas. Jos kada bi sud radio kako treba….
    Meni je ovde interesantnije kako je neko dobio post-paid opciju na mobilni bez redovnih prihoda, bez svojine, bez ziranta/garanta, sa mogucnoscu da napravi veliki racun. Kompanija se ocigledno nije zastitila od ove mogucnosti znajuci da ce preko nakaradnog zakona o izvrsenju dobiti svoj novac. U ovom slucaju je kompanija trebala da snosi gubitak bez prava naplate prodajom pokretnih stvari duznika… Kao da ste nekom dali kreditnu liniju a da niste obezbedili mehanizam zastite i naplate…

  • Zakon treba promeniti. Po meni deda je II koleno. Gde su roditelji ? Prvo treba ići u naplatu od :
    1. Bračni drug – deca (ako su punoletna)
    2. Roditelji
    3. Braća i sestre
    4. Pa tek onda : Babe i dede
    Nikada nisam razumeo : Ja kradem i sada dođu meni na naplatu a sva mi imovina na ženu i decu !! Njih ne diraju a onaj kome sam ukrao može da se obesi . Zar nisu moji članovi porodice isto uživali u novcu (kapitalu) koji sam ukrao.
    Samo po krvnoj liniji naplata.
    PS : 77000 za telefonski račun . Radim privatno, ne “silazim” sa telefona i ne mogu da nakucam veći račun od 2500 – 3000 din !!!

    • Zvuči kao roaming + internet.

      Verovatno je pametna glavica otišla nekako u nešto tipa Mađarsku i htela svima da odma okači na Instagram sa par sepia fotki nje ispred parlamenta.

  • Izvršitelji su ok, ali su Zakoni prilagođeni kriminalu ili su kreirani da se sprovode kako prema kome i kako kad kao i kazne koje idu od do što stvara mogućnost mita kako bi se nekome naplatila najmanja kazna itd. Ono što je ovde zanimljivo meni to je da vlasnik stana ne može odjaviti prijavljeno lice na svojoj adresi, a još zanimljivije je to da vlasnik stana ne može ni videti ko je sve prijavljen na njegovojadresi. Meni je dolazila pošta za čoveka koji je poslednji put u mom stanu živeo 1986. godine i od tada se vodi kod mene na adresi. Jedini način da ga odjavim je bio taj da odjavim sva lica osim mene i moje porodice.
    Dakle pitanje je zašto ja ne mogu dobiti listing ko je sve prijavljen ne mojoj adresi i iste odjaviti sa moje adrese, jer to otvara mogućnosti državi za manipulacije.

  • Poštujem sve ovde navedeno ali zbog malog broja realno bezobraznih građana koji nemerno ne plaćaju svoje dugove – neka vrsta prinudne naplate je neophodna pa sa time i neko ko će time da se bavi. Prljav je to posao.
    Ipak, stiče se utisak da je ovaj zakon prosto nenormalan. Daje izvršiteljima prava da plene po sopstvenom nahođenju.
    Nekako ima više logike da unuka ide u zatvor na 6 meseci pa će se naučiti da ne uzima skupe telefone koje ne može da plati.