Na hitno zakazanoj sednici Skupštine grada Zrenjanina, a održanoj 16. novembra 2017. godine, glasovima koalicije oko SNS-a, grad Zrenjanin predao je svoju gasnu mrežu sa svim merno-regulacionim stanicama u svojinu JP „Srbijagasu“.
Gasna mreža, kojom je do sada upravljalo Javno preduzeće “Gradska toplana” i u čijoj su izgradnji decenijama učestvovali svi građani-potrošači na teriotoriji Opštine Zrenjanin, jednom odlukom je poklonjena.
Na sednici na kojoj su odbornici Dosta je bilo odbili da učestvuju i tako daju legitimitet ovoj skandaloznoj odluci, glasovima većine je odlučeno da Srbijagas može da, nakon završenog pravnog dela posla, uknjiži pravo svojine u katastru nepokretnosti nad celom gasnom mrežom grada Zrenjanina. U obrazloženju ove odluke je navedeno nekoliko besmislica: da se tako obezbeđuje bolje i trajno snabdevanje, da se izbegava posrednik JKP „Gradska toplana“ Zrenjanin, da će se tako mreža dovesti u funkcionalno i bezbedno stanje. Ovo su besmisleni “razlozi” jer je mreža i sada bezbedna i funkcionalna, a snabdevanje redovno. To može da potvrdi svaki od 22.000 potrošača na teritoriji opštine Zrenjanin.
Takođe, da bi se prikrila suština ove odluke, namerno se nije napravila razlika između vlasništva nad infrastrukturom (gasnom mrežom) i distribucijom gasa. To su dve potpuno odvojene stvari, te je kroz svoju gasnu mrežu Grad Zrenjanin mogao i do sada da zaključi ugovor o distribuciju gasa sa bilo kim, kao i sa Srbijagasom bez bilo kakvih ograničenja. Takođe, navedeno je da je gasna mreža predata Srbijagasu zbog duga koji se gomilao više od jedne decenije i koji je narastao do 700 miliona dinara. Iako su gradska vlast i rukovodstvo JKP „Gradske toplane“ Zrenjanin predstavili da je dug nasleđen, on je proizvod loše poslovne politike u kontinuitetu. Sadašnji direktor Ilija Svilar je bio direktor i za vreme najintenzivnijeg nastajanja duga 2001-2010. On je dug mogao da nasledi samo od sebe. Interesantno je da je JKP „Gradska toplana“ Zrenjanin u međuvremenu uzimalo kredite od nemačke banke KWF u nekoliko navrata, a ukupan iznos kredita je veći od duga Srbijagasu. Ova sredstva su se trošila za investicije. Stiče se utisak da niko o dugu prema Srbijagasu preterano nije vodio računa.
Gasna infastruktura grada se predaje po ceni koju je procenila firma „EXPER-TEAM“ februara meseca ove godine. Ovu procenu nikako nismo mogli da vidimo, a nisu je videli ni odbornici koji su odlučivali da se gasna mreža preda Srbijagasu. Grad će umesto jednog distributera gasa, JKP „Gradsku toplanu“ Zrenjanin, imati drugog – JP “Srbijagas“. Oba su javna preduzeća, pa to što vlasništvo nad gasnom mrežom više nije naše (gradsko) možda ne izgleda tako strašno. Međutim, u čemu leži velika opasnost od ovakve odluke. JP Srbijagas je takođe dužan ruskom partneru. Dakle, može da se dogodi u skorijoj budućnosti da taj ruski partner preuzmne Srbijagas, a tada će zrenjaninska distributivna gasna mreža biti u vlasništvu strane privatne firme koja će sa tom mrežom moći da radi šta god hoće. Moći će, na primer, da odluči da je neisplativo gas distribuirati ka selima jer su mali potrošači.
Aleksandar Korovljev
predsednik OO Dosta je bilo Zrenjanin
Komentariši