На послeдњој седници Одбора за рад, у једном од својих изузетно ретких обраћања члановима Одбора, министар Зоран Ђорђевић казао је следеће: “Нећу да образлажем више стручно, образлагаћу више пластично.” Ова реченица је најпластичнији приказ односа врха државе према социјалној политици годинама, па и деценијама уназад.
Наиме, један од закона који долази у обједињеној расправи уз буџет за 2018. и још 30 других тачака на дневном реду је и Предлог закона о финансијској подршци породици са децом.
У образложењу предлога закона описане су наводне злоупотребе мајки које продужавају породиљско боловање ради посебне неге детета, а што је довело до наводног оштећења буџета у периоду од 2010. до 2017. године за око 10,6 милијарди динара (тј. око 88 милиона евра) на годишњем нивоу или укупно за период од само 7 година за 616 милиона евра. Уз ово образложење не постоји анализа која потврђује све ове наводе.
Ако су у питању злоупотребе и ако Министарство за рад зна за то већ седам година, зашто нису реаговали до сад? Да ли су се министар Ђорђевић данас, а пре њега министар Вулин, икад запитали зашто су жене уопште принуђене на продужетак породиљског боловања, ако је, понављам, уопште у питању злоупотреба? Да ли намерно штете буџет и да ли је то неки “женски хир”? Како делује ова организована “мафијашка група”?
Не, поштовани министре, нису у питању злоупотребе, није у питању никакав женски хир и не постоји никаква организована мафијашка група породиља. Ако су жене и биле принуђене да ово уопште ураде, одговор зашто то раде је једноставан да једноставнији не може бити – оне немају коме да оставе своју децу на чување како би се вратиле на посао јер нема довољно места у јаслама и вртићима за сву децу.
Поставља се следеће питање – зашто су седам година ћутали о наводној злоупотреби и да ли то значи да лекари исто тако не раде добро свој посао јер су управо они ти који дају потврду да је потребна посебна нега детета након истека редовног породиљског боловања?
Имајући у виду да је представљена детаљна рачуница о наводној злоупотреби за коју су наводно знали последњих седам година, зашто овако нешто нису спречили дугорочним решењем – зашто нису изградили вртиће за сву децу како би жене могле збринути своју децу након завршетка породиљског одсуства са посла? За 88 милиона евра могли су да изграде вртиће за сву децу, а за укупан износ од 616 милиона евра су могли да реновирају све старе, да изграде нове и да упосле мање-више све васпитачице које чекају на бироу.
Министар Ђорђевић и Влада Републике Србије не смеју да признају да једине мере штедње иду преко леђа породиља, пензионера и запослених у јавном сектору, а да сви остали осим ових угрожених категорија троше као пијани морнари.
Да ли је мера штедње предвиђена за 2018. годину поклањање 30 милијарди динара (око 250 милиона евра) неспособним партијским директорима јавних предузећа која бележе огромне губитке? Потребно је увести ред и сколонити политичке странке из управљања неуспешним државним фирмама је неопходно извршити смену партијски постављеног руководства и поставити на та места стручне и квалификоване кадрове који ће се одговорно и професионално бавити својим послом. И наравно, нико не тражи отпуштање људи.
Партијски кадрови на највишим руководећим местима и врхови странака као њихови налогодавци су они који овим фирмама наносе највећу штету, а подршку Министарства за рад и Владе Републике Србије оваквом руковођењу можемо назвати само де лукс социјалном помоћи и то управо није коректно према свим раније наведеним угроженим категоријама који у ствари једини подносе терет “мера штедње”.
Уз ову срамну претпоставку да постоји нека организована група жена којој је једини циљ да оштети буџет Републике Србије, у Предлогу закона постоје још две одредбе које ће отежати пут будућима мајкама да остваре право на надоканду за време породиљског одсуства.
Прва се односи на то колико су жене у обавези да буду пријављене код послодавца. Закон који је сада на снази говори о томе да су у обавези да буду пријављене 12 месеци. Усвајањем овог закона ова лествица ће бити подигнута на 18 месеци, док ће за пољопривредне осигуранице ова лествица бити постављена на чак 24 месеца.
Да ли министар Ђорђевић уопште зна како изгледају разговори за посао жена које се налазе у најрепродуктивнијем периоду живота и да се оне често срећу са следећим питањима потенцијалних послодаваца – да ли имате партнера, да ли сте удати, да ли планирате да се удате, да ли имате дете, да ли планирате дете, када планирате друго / треће дете…?
Када сам на ово указала у расправи, добила сам одговор министра Ђорђевића да је ово питање решено Законом о забрани дискриминације. Толико о примени овог, али и мање-више свих осталих закона у Србији, имајући у виду да су ова питања неизоставни део готово сваког интервјуа за посао у којем се интервујишу жене.
Друга спорна одредба се тиче износа максималне исплате накнаде плате за време породиљског одсуства. Данас је законом уређено да је максимална исплата пет просечних месечних зарада, али ако се усвоји овај и овакав предлог, максимална исплата ће се ограничити на три просечне месечне зараде. Какву поруку шаљемо свим оним женама које су вредно радиле на себи и које успешно послују у суровом пословном окружењу у Србији?
Лицемерно је говорити о породичној и популационој политици и у исто време сав терет тзв. мера штедње пребацити на жене у најрепродуктивнијем периоду живота, на запослене у јавном сектору од којих се многи налазе на веома одговорним местима – лекаре, полицајце, војнике, просветне раднике итд., као и на најстарију популацију. Лицемерно је говорити о свему овоме и у исто време кажњавати успешне, вредне и посвећене жене. Лицемерно је говорити о подстицајним мерама, а лествице подићи до нивоа недостижности.
Министре Ђорђевићу, заиста верујем да ни немате капацитет да се овим питањима бавите стручно и зато сте принуђени да се овим и сличним питањима бавите пластично.
Татјана Мацура
народна посланица Доста је било
председница Форума жена
Bravo gospođo Macura.
Ministar Djordjevic se vec ”proslavio” svojim nastupom i idejama o kontroli bolovanja u Zelezari Smederevo, ponasajuci se kao PR kineskog vlasnika. Nista cudno, on je nesposoban i njegov jedini zadatak je da radi sta mu se kaze. Naravno da je najlakse obracunavati se sa onim delom populacije, koji se smatra bezopasnim – zene, majke, buduce majke. Verovatno je procena da je njima najlakse manipulisati, po samoj prirodi stvari . Za sad, tako i jeste. Arogancija sa kojom nastupaju, Vulin pre njega, a sada i on, postaje nepodnosljiva, jer nikakve prepreke , niti ozbiljniji otpor tome – ne postoje. Iskreno verujem da to nece jos dugo trajati, stanje je postalo zbilja nepodnosljivo.
U svetlu ovakvog odnosa prema pravima porodilja i trudnica, licemerno je istovremeno objavljivati u medijima intervju sa Tamarom Vucic, koja, u funkciji prve dame, objasnjava ono sto svaka majka, po intuiciji vec zna. Upravo politika njenog supruga onemogucava vecini majki u Srbiji da to svojoj deci pruzi , a buducim majkama salje nedvosmislen signal – da ce radjanje, vaspitavanje i skolovanje deteta biti nemoguca misija u ovakvoj drzavi.