Građani verovatno ne znaju da tokom rasprave o amandmanima, svaki poslanik koji je podneo amandman dobija po 2 minuta da ga obrazloži. Ukupno vreme je međutim organičeno na 600 minuta, tako da je dovoljno samo za oko 300 amandmana. Samo prvih 300 može da obrazlaže.
SNS je prvo protivzakonito objedinio raspravu o 31. zakonu. Zatim je najvažniji zakon o budžetu gurnuo na peto mesto po redu i podneo 320 amandmana na prva dva zakona. Ovo će verovatno biti prvi budžet koji će u Skupštini da prođe bez diskusije o amandmanima opozicije.
DJB je odlučio juče da ne učestvuje u ovom delu “rasprave” kako bi pustili SNS da održi svoj monolog, pročita građanima svoje amandmane za koje ni sami neće glasati i koji samo služe tome da potroše vreme kako ne bi raspravljali o amandmanima opozicije na budžet 2018.g.
Meni nije jasno zašto opozicija uopšte sedi u skupštini?
Sedenjem u klupama samo dajete legitimitet ovakvom iskrivljenom pogledu na parlamentarizam.
A i kad hoćete nešto da kažete bivate brutalno prekinuti.
U Slobino vreme opozicija je u odnosu na ovo danas imala mnogo veću slobodu govora pa je opet napuštala skupštinu.
Da li bi mi ko mogao objasniti kako je to dobra trampa – mrvica govora u zamenu za surovo gaženje i ovoliki stepen ponižavanja?
A šta bi dobili bojkotom? Samo bi ovi brže i neometanije usvajali zakone. Ovako su bar građani upoznati sa time koliko se štetni zakoni (i budžet) donose. Naravno ko želi da prati. Posle na izborima pamet u glavu i glasanje za DJB.
Pa koliko usporavaju donošenje zakona sad? 31 zakon plus budžet biće izglasani za manje od 5 dana.
O budžetu nisu takoreći ni pričali. Prosečan čovek koji gleda skupštinu će imati priliku da 90% vremena sluša hvalospeve o vlasti, 5% vremena će otići na kritiku 5% će otići na slušanje najgorih bljuvotina izašlih iz usta Rističevića i onog što sedi pored njega.
A evo i konkretno šta bi dobili izlaskom:
– Evropska Unija ne bi mogla više da se pravi da u Srbiji postoji demokratija i parlamentarni život.
Nije baš sve tako jednostavno. Da bi bojkot uspeo, moraju svi da bojkotuju a to zahteva slogu koja u opoziciji ne postoji. Drugo, postoji lažna opozicija koja sigurno neće bojkotovati, čak će i iskoristiti odsustvo prave da se rašire na prostor koji se oslobodi. Naime, pravi diktatori nikada neće ugušiti kompletnu opoziciju jer znaju da to neće prihvatiti ni građani ni međunarodna zajednica pa se onda ide na drugu taktiku: kupovinu. Tako postoji lažna opozicija koja je tu samo da bude podrška vlasti a povremeno se i rotiraju u krug i međusobno ne napadaju. To su SRS, LDP, DS, Đilas, Šapić, Čanak i drugi.
Ne mogu da ih svarim ni sa sodom bikarbonom. Ja ću ipak da pogledam neki aranžman umesto skupštine 😀