Aerodrom Rosulje: ni na nebu, ni na zemlji…

Saga o izgradnji aerodroma Rosulje nadomak Kruševca, po svemu sudeći trajaće još dugo…

Verovatno da nema Kruševljanina koji nije čuo za Rosulje, ali dobar deo njih ne zna gde se tačno nalazi. Mnogi ga, doduše, mešaju sa starim aerodromom na Košijskom polju, koji je u funkciji još od 1925. godine, a širenjem grada gotovo da je dospeo u njegov centar. Za neupućene, Aerodrom Rosulje nalazi se, ili još bolje, trebalo bi da se nalazi, na izlasku iz Parunovca (za Nekruševljane, Parunovac je predgrađe Kruševca). Trebalo bi, jer faktički, aerodroma još uvek nema. Formalno, ima ga. I to već pune 22 godine! Sa dvoje zaposlenih – direktorom i knjigovođom. Sa urednim platama i doprinosima. (A na trenutak zamislite armije jadnika u Srbiji koji neprekidno rade, a mesecima ne primaju plate.)

Da li je i ovde u pitanju jedinstvena optička varka svojstvena Srbiji? Jer ako jeste, mogla bi se iskorititi kao turistička atrakcija! Na papiru, Javno preduzeće „Aerodrom Rosulje“ godinama posluje. Dakle, postoji. Međutim, kada odeš na lokaciju, datu na prilično nemaštovitom sajtu, vidiš da aerodroma nema. Samo njive, na koje mogu da slete vrane, ali nikako i avioni, pa ni aviončići.

Više puta je postavljano pitanje šta se dešava sa fantomskim aerodromom i zašto se ne pristupa njegovoj izgradnji, kad je Javno preduzeće „Aerodrom Rosulje“ već osnovano. Odgovor je uvek bio isti – problemi sa otkupom zemljišta zbog spornog vlasništva. I tek nakon 12 godina od osnivanja preduzeća, dakle 2007. godine, počelo se za realizacijom eksproprijacije.

Međutim, republičke i gradske vlasti rešile su da ove godine reše ovu šizofrenu situaciju. Eksproprijacija je završena, izrađen je projekat u vrednosti od 250 miliona dinara, a iz budžeta grada Kruševca za 2017. godinu predviđeno je 101 milion dinara za završetak prve faze, koja podrazumeva izgradnju sletne staze, rulne staze i platforme i stajanke sa pristupnim saobraćajnicama. Ugovor o realizaciji prve faze potpisan je sa „Tehnogradnjom“. Rok za izgradnju – 70 radnih dana, a za početak radova označen je 15. maj 2017. To znači da bi radovi na izgradnji te prve faze aerodroma trebalo da budu gotovi do kraja avgusta 2017. Dakle, sportski avioni bi već trebalo da sleću i uzleću pored parunovačkih njiva!

Sastavljen od članova znatiželjnih po prirodi, opštinski odbor Dosta je bilo – Kruševac je Javnom preduzeću „Aerodrom Rosulje“ uputio pitanje da li je završena prva faza izgradnje Aerodroma, za koju je predviđen toliki novac poreskih obveznika. Odgovora nas nisu udostojili, što nas i nije iznenadilo, jer je već svima odavno poznato da vlast u gradu, kao i u državi, smatra da nije obavezna da građanima odgovara na pitanje kako se troši NJIHOV novac! Pa, kad ostasmo neudostojeni odgovora, sa neukroćenom znatiželjom, jer nas u DJB jako zanima kako se troši između ostalih i naš novac, odlučismo da budemo detektivi i da jednog prohladnog decembarskog jutra odemo do aerodroma i lično ispitamo situaciju.

Da bi na mestu gde smo se zaustavili trebalo da se nalazi aerodrom, zaključili smo po spuštenoj rampi i žičanoj ogradi dužine pedesetak metara. Oznake da je nekakav aerodrom u blizini nije bilo. Iza rampe sveže asfaltiran put. U trenutku nam je sinulo da je aerodrom ustvari gotov i da se čeka prezauzeti Predsednik Srbije i svih članova SNS-a da dođe i da preseče vrpcu. Kako je tu ideju u gotovo istom trenutku oduvao vetar koji nam je tog jutra ledio kosti, i kako je rampa bila spuštena, krenuli smo okolnim putem, pored njiva, da dođemo do aerodroma. Ono što smo tamo zatekli slikali smo. Stručnjaka za vazduhoplovstvo u našim redovima nema, ali smo poprilično sigurni da gomila utabane zemlje ne predstavlja sletnu ili rulnu stazu, platformu ili stajanku. Uostalom, pozivamo čitaoce ovih redova da na osnovu fotografija i sami prosude.

O razlozima izgradnje aerodroma Rosulje nećemo ovom prilikom detaljno. Da je iz bezbednosnih i drugih razloga neophodno izmestiti sportski aerodrom, niko ne spori. Ali, da li ima ekonomskih opravdanja da se u kasnijim fazama gradi aerodrom za čarter letove, kada takav već postoji u blizini, tj. u Kraljevu? E, to je već dobro pitanje, koje ćemo razmatrati drugom prilikom.

Šta je ovde poenta? Prvo, dvoje radnika već 22 godine prima platu nizašta! Bilo je valjda logično da se prvo makar krene sa izgradnjom aerodroma, pa da se onda neko tu zaposli! Jasno je da trenutna vlast nije izmislila ovo preduzeće, ali ga nije ni ukinula, a imala je prilike. A i zašto bi? Armiju neuhlebljenih članova valja negde „uposliti“! Drugo, ako se krenulo sa realizacijom projekta, bombastično najaljivanog i iskorišćenog u propagandne svrhe, zašto ga, vlastodršci, ne završiste? Gde je zapelo? Treće, šta je sa parama? Pa nije valjda da gomila zemlje, pa bila i onolika, košta 100 miliona dinara?!

A, da! Ima i četvrto. Udostojite nas sledeći put odgovora, o vi, moćnici iz vlasti! Možda mali jesmo, ali smo znatiželjni i istinu uvek iščačkamo! A budite sigurni da će biti i sledećeg pitanja.