Народна посланица Ана Стевановић данас је у Скупштини говорила о закону о образовању и квалитету уџбеника и наставе у целини у нашој земљи.
– У Србији се нико озбиљно не бави образовањем, па су и наставници и ученици незадовољни. Школски програми су застарели, не прате трендове, услови рада су лоши, о кабинетској настави може само да се сања. На све то, поједини наставници метод рада не мењају 20 година. Најбољи програм против сиромаштва је образовање. Зато сва деца треба да имају бесплатне уџбенике. Добро је што ће ученици имати дигиталне уџбенике, али нажалост, папирни су и даље будућност, објашњава Ана Стевановић.
Држава је дужна да омогући бесплатне уџбенике и прибор сваком ученику без обзира на матријално стање породице из које долази. Та обавеза лежи у Уставу, али држава обавезује родитеље да школују своју децу и може их кривично теретити ако то не учине док нико не поставља питање да ли то могу.
– Тржиште уџбеника је делатност вредна сто милиона евра. Толико коштају уџбеници за основце и средњошколце. Међутим, неки уџбеници су стари и по 20 година, за неке образовне профиле где су тиражи мањи, па нико нема интерес да их осавремени. Неки уџбеници имају преко 50 страна што, како кажу стручњаци, прваке може да уплаши. Реченице су често предуге, пуне туђица, архаизама и грешака – Азију запљускују четири океана иако је запљускују три, аутизам је повлачење у свет маште, лавови живе у прашумама.., додаје посланица Стевановић.
– Предлог закона не поклања пажњу квалитету уџбеника и није потпуно јасно како ће се то контролисати. Лекције треба да буде дечију машту, историјске личности морају да се оживе креативним графичким решењима што би ђаке мотивисало да стичу што више знања. Можемо да се угледамо на Финску и тамошњи систем образовања јер је топла вода већ измишљена, закључује Ана Стевановић.
I kakav je na to bio komentar nepismenog lopuže Rističevića?