Изборна скупштина Доста је било у суботу 21. априла, у Сава Центру, бира новог председника, заменика председника, потпредседнике, генералног секретара и чланове Програмског савета Доста је било.
Кандидат за председника ДЈБ је народни посланик ДЈБ из Бора др Бранислав Михајловић. За заменицу председника ДЈБ, Михајловић је кандидовао народну посланицу Бранку Стаменковић из Београда. За потпредседнике странке је кандидовао народну посланицу др Ану Стевановић и народног посланика проф. др Ратка Јанкова из Београда и Александра Бујића шефа одборничке групе ДЈБ из Новог Сада. За генералног секретара ДЈБ је предложио Тијану Шербулу, одборницу ДЈБ са Звездаре. Кандидати за чланове Програмског савета су Саша Радуловић, Душан Павловић, Јасмина Николић, Војин Биљић и Димитрије Мајкић.
Председник ДЈБ Саша Радуловић и сви чланови председништва су 6. марта поднели оставке као лични чин преузимања одговорности за лош резултат на београдским изборима. Упркос свим напорима да се први унутарстраначки избори у ДЈБ одрже без формирања кланова, међусобних нападања и у интересу очувања организације, припреме за изборе и кампања су протекли бурно. Након вишеструког грубог непоштовања статута, покушаја урушавања организације и ометања унутарстраначких избора, из ДЈБ су искључена 3 народна посланика, док су два посланика напустила ДЈБ. Само један посланик је вратио мандат.
Први унутарстраначки избори у ДЈБ за председника странке су расписани 29. марта. Рок за подношење кандидатура је истекао 5. априла у поноћ. Кандидатуру су поднела два кандидата: Бранислав Михајловић из Бора и Татјана Мацура из Земуна.
Кампања за унутарстраначке изборе је почела формирањем тимова за кампању, договарањем обиласка одбора и представљања кандидатура. Договорени су равноправни услови обиласка и представљања оба тима пред свим локалним одборима ДЈБ и право присуства оба тима на сваком заказаном представљању. Обилазак одбора и представљање је започето 10. априла у Бору и Пожаревцу и настављено у Београду 11. априла. Михајловићев тим је учествовао у представљању, док је Татјанa Мацурa са својим тимом одлучила да не учествује, да би се одмах потом, 12. априла, пре 8 дана, повукла из трке за председника, напустила ДЈБ и са искљученим посланицима ДЈБ формирала нову посланичку групу у скупштини.
Кампања је завршена у четвртак поподне у Нишу, где је Михајловићев тим члановима одбора из јужне Србије представио свој план и свој тим. Претходних 10 дана Михајловићев тим обишао је и одборе у Војводини, Београду, Шумадији и Источној Србији, где је члановима одбора такође представио свој програм и одговарао на сва њихова питања у вези са његовим виђењем будуће политике и стратегије Доста је било.
Бранислав Михајловић је у ДЈБ од самог почетка 2014. године. Доктор је техничких наука запослен у РТБ Бор, са великим искуством у вођењу великих тимова људи. Широј јавности је познат по доследној борби за ефикасно и професионално управљање Рударско-топионичарским басеном Бор због чега је већ дуже од деценије у отвореном сукоба са локалним моћником, директором РТБ – Благојем Спасковским. На локалним изборима у Бору одржаним у марту ове године, као носилац листе ДЈБ и Двери, Бранислав Михајловић је освојио заједно са својим тимом 8,17% гласова грађана Бора.
E, sad bi baš bio štos da jedina lista kandidata ne dobije apsolutnu većinu na unutarstranačkim izboorima…
Nije u našoj istoriji nepoznato da se glasa za jednu listu kandidata, ali kampanja i turneja po Srbiji jedne liste kandidata, to mislim da nikada nije bilo 🙂
Ajde vise da se oformi rukovodstvo i da se prekine dalji raspad djb. Promene su kozmeticke i pomalo potcenjivacke za djb glasace koji imaju malo vise u glavi od proseka u Srbiji, ali se slazem da treba nastaviti tamo gde ste stali sa nogama cvrsto na zemlji sto do sada nije bio slucaj. Ne smemo da sumnjamo u vrednosti djb jer onda ulazimo u politicku melanholiju. Napred djb!
Moja podrska pokretu !!!
DJB će biti još dugo godina marginalna stranka na političkoj sceni Srbije ako ne iznedri jakog LIDERA. Još realnija prognoza je da nikada neće biri relevantan faktor na političkoj sceni ako nema jakog lidera.
U politicni ne pobeđuje na izborima stranka ili njene političke ideje već jak harizmatičan lider, koji ume da se nametne biračkom telu. Koji zna šta hoće i odaje utisak da to i može da ostvari. Radulović nije želeo da bude lider i to je Njega i DJB koštalo političkog kraha na predsedničkim i gradskim izborima. To je jedan od glavnih razloga političke propasti pokreta. To nije jedini ali je najvažniji razlog političkog kraha. Neuspeh je normalan i sastavni deo svake ljudske delatnosti. I nije strašan ako se iz neuspeha izvuku pouke. Ali ako se ne prepoznaju greške, neuspeh postaje trajan i postaje pravilo u delatnosti pojedinca ili grupe.
Saša Radulović je pre dve godine pisao da je Srbiji potrebna nova politička scena na kojoj bi Saša Janković bio levica, DJB centar a Vuk Jeremić desnica. Nakon uspeha DJB iz 2016. godine, to je praktično bila strategija za dalji uspon koju su Saša Radulović i Dušan Pavlović u jednom trenutku javno proklamovali.
Nakon toga, nisu uspeli pokušaji o kojima se dosta govorilo, da Janković, Radulović i Jeremić dogovore “paket” o tome ko će da bude kandidat za predsednika republike, ko za predsednika vlade a ko za gradonačelnika Beograda. Ja naravno ne mogu znati ko je pravi krivac što nije došlo do takvog “paket sporazuma”, ali činjenica je da je od tada Radulović lutao iz jedne u drugu lošu odluku (2017. trči kao kandidat za predsednika a istovremeno podržava kandidaturu Belog, 2018. pravi cenzus koaliciju u Beogradu sa opcijom krajnje desnice Dverima koja rezultuje poniženjem obe opcije).
Ukratko, Radulović je u poslednje dve godine sam sebe diskreditovao. Demonstrirao je da sa njim na čelu DJB može da bude u savezničkim odnosima samo sa marginalnim opcijama političkih amatera tipa Beli ili Dveri.
U prevodu, DJB nije imao kapacitet da bude liderska snaga opozicije, opozicioni glasovi su uvek odlazili opozicionim “herojima za jednu sezonu”, Jankoviću ili Đilasu. Onda je DJB za beogradske izbore pokušao da vodi kampanju protiv opozicije sa tvrdnjom da je gro opozicije lažna opozicija. I došao je hladan tuš, opoziciono nastrojeni Beograđani jednostavno nisu mogli da razumeju zašto bi, pre nego Đilasu i Šapiću, na gradskim izborima trebali da veruju nekakvim studentima anonimusima iz unutrašnjosti, koji su prethodne jeseni završili političku školu javnih politika kod Dušana Pavlovića. Pa još u koaliciji sa Dverima!
Eto, to je ključ propasti DJB u Beogradu. Čelnici DJB su bili dovoljno odvojeni od realnosti da nisu naslućivali da niko živi u Beogradu neće biti zainteresovan da podrži listu sastavljenu od studenata iz unutrašnjosti i drugih mladih dođoša, dok su ljudi koji su imali potencijal da budu popularni u lokalnoj sredini (Ivan Kljajić, Ivan Ninić…) u tišini redom odlazili. Ovo važi i za kandidate DJB kao i Dveri. Boško Obradović, jedan od retkih političara koji nema prebivalište u Beogradu (što je zapravo jako pozitivno!) bio je poslednja osoba koju je trebalo pokazivati u beogradskoj kampanji. Nažalost to nikome ni u DJB ni u Dverima nije dolazilo do mozga, pa su završili kako su završili.
@Ѕ.Z.
Баш сте га извукли из контекста.
Уопште није било тако.
Sad mi pade na pamet jedna pomalo radikalna misao. Ne znam hoće li se DJB ikada oporaviti, ali ako se zapitamo šta je DJB za protekle četiri godine POSTIGAO, odnosno šta posle četiri godine u kojima DJB praktično nikada nije bio na vlasti ostaje kao nasleđe, rezultat rada DJB, padaju mi na pamet dve interesantne nuspojave:
1. Totalna marginalizacija Čedomira Jovanovića i LDP – LDP je ipak izbegavao da pravi grešku otvorene kolaboracije sa SNS sve do Vračara 2016. godine, kada ih je DJB isterao na čistac.
2. Totalna marginalizacija Dveri – Nakon što su ušli u parlament u koaliciji sa DSS, a onda probali sa DJB i to kao mlađi partner u DJB koaliciji, teško da će ih iko više hteti u cenzus koaliciju. Mislio sam da su preterani komentari pred izbore da se Saša Radulović nameće kao stečajni upravnik i u Dveri, kad ono – izbori pokazaše da se upravo to desilo (mada su jedni druge zakopali, nije sve do Saše…)
Možda bi logičan ishod svega ovoga na kraju bio da Aleksandar Stevanović sa pobunjenicima iz DJB napravi neku novu liberalno-demokratsku opciju, a Radulović sa Boškićem napravi stranku konzervativne desnice koja se zalaže za revitalizaciju i ravnomeran razvoj cele Srbije, ekonomski patriotizam itd.
@S.Z. Meni izgleda da je LDP dotukao Čeda jer to uvek tako biva u autokratskoj organizaciji. Tako je bilo i sa SPO i Vukom, sa DS i Tadićem, sada sa Dverima i Boškićem i DJB i Sašom.
Mi smo kao društvo još uvek većinski skloni autokratiji, diktaturi, “čvrstoj ruci”, idealizaciji vođe, idelopoklonstvu i odobravanju sile i nasilja u većoj i manjoj meri.
Zato smo društvo revolucije a ne prava, društvo diskontinuiteta a ne trajanja, tradicije u koju se kunu najveći revolucionari.
Po mom mišljenju najveći uspeh DJB je prva pobeda i uspeh “internet kampanje”. Još jedan dokaz da je uspeh moguć u svim uslovima.
Drugi uspeh je stvaranje novih političara. Kakvi će političari biti i koliko će trajati, ostaje da se vidi.
Пуна подршка!