Izborna skupština Dosta je bilo u subotu 21. aprila, u Sava Centru, bira novog predsednika, zamenika predsednika, potpredsednike, generalnog sekretara i članove Programskog saveta Dosta je bilo.
Kandidat za predsednika DJB je narodni poslanik DJB iz Bora dr Branislav Mihajlović. Za zamenicu predsednika DJB, Mihajlović je kandidovao narodnu poslanicu Branku Stamenković iz Beograda. Za potpredsednike stranke je kandidovao narodnu poslanicu dr Anu Stevanović i narodnog poslanika prof. dr Ratka Jankova iz Beograda i Aleksandra Bujića šefa odborničke grupe DJB iz Novog Sada. Za generalnog sekretara DJB je predložio Tijanu Šerbulu, odbornicu DJB sa Zvezdare. Kandidati za članove Programskog saveta su Saša Radulović, Dušan Pavlović, Jasmina Nikolić, Vojin Biljić i Dimitrije Majkić.
Predsednik DJB Saša Radulović i svi članovi predsedništva su 6. marta podneli ostavke kao lični čin preuzimanja odgovornosti za loš rezultat na beogradskim izborima. Uprkos svim naporima da se prvi unutarstranački izbori u DJB održe bez formiranja klanova, međusobnih napadanja i u interesu očuvanja organizacije, pripreme za izbore i kampanja su protekli burno. Nakon višestrukog grubog nepoštovanja statuta, pokušaja urušavanja organizacije i ometanja unutarstranačkih izbora, iz DJB su isključena 3 narodna poslanika, dok su dva poslanika napustila DJB. Samo jedan poslanik je vratio mandat.
Prvi unutarstranački izbori u DJB za predsednika stranke su raspisani 29. marta. Rok za podnošenje kandidatura je istekao 5. aprila u ponoć. Kandidaturu su podnela dva kandidata: Branislav Mihajlović iz Bora i Tatjana Macura iz Zemuna.
Kampanja za unutarstranačke izbore je počela formiranjem timova za kampanju, dogovaranjem obilaska odbora i predstavljanja kandidatura. Dogovoreni su ravnopravni uslovi obilaska i predstavljanja oba tima pred svim lokalnim odborima DJB i pravo prisustva oba tima na svakom zakazanom predstavljanju. Obilazak odbora i predstavljanje je započeto 10. aprila u Boru i Požarevcu i nastavljeno u Beogradu 11. aprila. Mihajlovićev tim je učestvovao u predstavljanju, dok je Tatjana Macura sa svojim timom odlučila da ne učestvuje, da bi se odmah potom, 12. aprila, pre 8 dana, povukla iz trke za predsednika, napustila DJB i sa isključenim poslanicima DJB formirala novu poslaničku grupu u skupštini.
Kampanja je završena u četvrtak popodne u Nišu, gde je Mihajlovićev tim članovima odbora iz južne Srbije predstavio svoj plan i svoj tim. Prethodnih 10 dana Mihajlovićev tim obišao je i odbore u Vojvodini, Beogradu, Šumadiji i Istočnoj Srbiji, gde je članovima odbora takođe predstavio svoj program i odgovarao na sva njihova pitanja u vezi sa njegovim viđenjem buduće politike i strategije Dosta je bilo.
Branislav Mihajlović je u DJB od samog početka 2014. godine. Doktor je tehničkih nauka zaposlen u RTB Bor, sa velikim iskustvom u vođenju velikih timova ljudi. Široj javnosti je poznat po doslednoj borbi za efikasno i profesionalno upravljanje Rudarsko-topioničarskim basenom Bor zbog čega je već duže od decenije u otvorenom sukoba sa lokalnim moćnikom, direktorom RTB – Blagojem Spaskovskim. Na lokalnim izborima u Boru održanim u martu ove godine, kao nosilac liste DJB i Dveri, Branislav Mihajlović je osvojio zajedno sa svojim timom 8,17% glasova građana Bora.
E, sad bi baš bio štos da jedina lista kandidata ne dobije apsolutnu većinu na unutarstranačkim izboorima…
Nije u našoj istoriji nepoznato da se glasa za jednu listu kandidata, ali kampanja i turneja po Srbiji jedne liste kandidata, to mislim da nikada nije bilo 🙂
Ajde vise da se oformi rukovodstvo i da se prekine dalji raspad djb. Promene su kozmeticke i pomalo potcenjivacke za djb glasace koji imaju malo vise u glavi od proseka u Srbiji, ali se slazem da treba nastaviti tamo gde ste stali sa nogama cvrsto na zemlji sto do sada nije bio slucaj. Ne smemo da sumnjamo u vrednosti djb jer onda ulazimo u politicku melanholiju. Napred djb!
Moja podrska pokretu !!!
DJB će biti još dugo godina marginalna stranka na političkoj sceni Srbije ako ne iznedri jakog LIDERA. Još realnija prognoza je da nikada neće biri relevantan faktor na političkoj sceni ako nema jakog lidera.
U politicni ne pobeđuje na izborima stranka ili njene političke ideje već jak harizmatičan lider, koji ume da se nametne biračkom telu. Koji zna šta hoće i odaje utisak da to i može da ostvari. Radulović nije želeo da bude lider i to je Njega i DJB koštalo političkog kraha na predsedničkim i gradskim izborima. To je jedan od glavnih razloga političke propasti pokreta. To nije jedini ali je najvažniji razlog političkog kraha. Neuspeh je normalan i sastavni deo svake ljudske delatnosti. I nije strašan ako se iz neuspeha izvuku pouke. Ali ako se ne prepoznaju greške, neuspeh postaje trajan i postaje pravilo u delatnosti pojedinca ili grupe.
Saša Radulović je pre dve godine pisao da je Srbiji potrebna nova politička scena na kojoj bi Saša Janković bio levica, DJB centar a Vuk Jeremić desnica. Nakon uspeha DJB iz 2016. godine, to je praktično bila strategija za dalji uspon koju su Saša Radulović i Dušan Pavlović u jednom trenutku javno proklamovali.
Nakon toga, nisu uspeli pokušaji o kojima se dosta govorilo, da Janković, Radulović i Jeremić dogovore “paket” o tome ko će da bude kandidat za predsednika republike, ko za predsednika vlade a ko za gradonačelnika Beograda. Ja naravno ne mogu znati ko je pravi krivac što nije došlo do takvog “paket sporazuma”, ali činjenica je da je od tada Radulović lutao iz jedne u drugu lošu odluku (2017. trči kao kandidat za predsednika a istovremeno podržava kandidaturu Belog, 2018. pravi cenzus koaliciju u Beogradu sa opcijom krajnje desnice Dverima koja rezultuje poniženjem obe opcije).
Ukratko, Radulović je u poslednje dve godine sam sebe diskreditovao. Demonstrirao je da sa njim na čelu DJB može da bude u savezničkim odnosima samo sa marginalnim opcijama političkih amatera tipa Beli ili Dveri.
U prevodu, DJB nije imao kapacitet da bude liderska snaga opozicije, opozicioni glasovi su uvek odlazili opozicionim “herojima za jednu sezonu”, Jankoviću ili Đilasu. Onda je DJB za beogradske izbore pokušao da vodi kampanju protiv opozicije sa tvrdnjom da je gro opozicije lažna opozicija. I došao je hladan tuš, opoziciono nastrojeni Beograđani jednostavno nisu mogli da razumeju zašto bi, pre nego Đilasu i Šapiću, na gradskim izborima trebali da veruju nekakvim studentima anonimusima iz unutrašnjosti, koji su prethodne jeseni završili političku školu javnih politika kod Dušana Pavlovića. Pa još u koaliciji sa Dverima!
Eto, to je ključ propasti DJB u Beogradu. Čelnici DJB su bili dovoljno odvojeni od realnosti da nisu naslućivali da niko živi u Beogradu neće biti zainteresovan da podrži listu sastavljenu od studenata iz unutrašnjosti i drugih mladih dođoša, dok su ljudi koji su imali potencijal da budu popularni u lokalnoj sredini (Ivan Kljajić, Ivan Ninić…) u tišini redom odlazili. Ovo važi i za kandidate DJB kao i Dveri. Boško Obradović, jedan od retkih političara koji nema prebivalište u Beogradu (što je zapravo jako pozitivno!) bio je poslednja osoba koju je trebalo pokazivati u beogradskoj kampanji. Nažalost to nikome ni u DJB ni u Dverima nije dolazilo do mozga, pa su završili kako su završili.
@Ѕ.Z.
Baš ste ga izvukli iz konteksta.
Uopšte nije bilo tako.
Sad mi pade na pamet jedna pomalo radikalna misao. Ne znam hoće li se DJB ikada oporaviti, ali ako se zapitamo šta je DJB za protekle četiri godine POSTIGAO, odnosno šta posle četiri godine u kojima DJB praktično nikada nije bio na vlasti ostaje kao nasleđe, rezultat rada DJB, padaju mi na pamet dve interesantne nuspojave:
1. Totalna marginalizacija Čedomira Jovanovića i LDP – LDP je ipak izbegavao da pravi grešku otvorene kolaboracije sa SNS sve do Vračara 2016. godine, kada ih je DJB isterao na čistac.
2. Totalna marginalizacija Dveri – Nakon što su ušli u parlament u koaliciji sa DSS, a onda probali sa DJB i to kao mlađi partner u DJB koaliciji, teško da će ih iko više hteti u cenzus koaliciju. Mislio sam da su preterani komentari pred izbore da se Saša Radulović nameće kao stečajni upravnik i u Dveri, kad ono – izbori pokazaše da se upravo to desilo (mada su jedni druge zakopali, nije sve do Saše…)
Možda bi logičan ishod svega ovoga na kraju bio da Aleksandar Stevanović sa pobunjenicima iz DJB napravi neku novu liberalno-demokratsku opciju, a Radulović sa Boškićem napravi stranku konzervativne desnice koja se zalaže za revitalizaciju i ravnomeran razvoj cele Srbije, ekonomski patriotizam itd.
@S.Z. Meni izgleda da je LDP dotukao Čeda jer to uvek tako biva u autokratskoj organizaciji. Tako je bilo i sa SPO i Vukom, sa DS i Tadićem, sada sa Dverima i Boškićem i DJB i Sašom.
Mi smo kao društvo još uvek većinski skloni autokratiji, diktaturi, “čvrstoj ruci”, idealizaciji vođe, idelopoklonstvu i odobravanju sile i nasilja u većoj i manjoj meri.
Zato smo društvo revolucije a ne prava, društvo diskontinuiteta a ne trajanja, tradicije u koju se kunu najveći revolucionari.
Po mom mišljenju najveći uspeh DJB je prva pobeda i uspeh “internet kampanje”. Još jedan dokaz da je uspeh moguć u svim uslovima.
Drugi uspeh je stvaranje novih političara. Kakvi će političari biti i koliko će trajati, ostaje da se vidi.
Puna podrška!