Narodna poslanica Ana Stevanović uputila je pitanja ministru omladine i sporta Vanji Udovičiću i premijerki Ani Brnabić povodom dodele stipendije Dositeja. Poznato je i o tome su poslanici DJB već govorili u Skupštini, da isplata stipendije kasni, a mladi njudi koji je očekuju pitali su da li planiraju da im isplate za letovanje ili će ih dobiti za školovanje.
Tek nedavno su dodeljene stipendije za april, pa je poslanica Stevanović pitala ko je odgovoran za to kašnjenje.
– Zašto toliko kasni isplata stipendije Dositeja? Prvo su studenti čekali da se formira rang-lista, a tek nedavno im je isplaćena stipendija za april. Ovu stipendiju dobijaju najbolji studenti koji su blago najvrednije koje imamo. Ima li ministarstvo omladine ikakav plan za stipendiste? Da ne bi vraćali novac, moraju 5 godina da rade u Srbiji po završetku studija ili 3 godine na birou. Zašto najbolji studenti- bivši stipendisti nemaju prednost pri zapošljavanju u odnosu na članove stranke, rekla je poslanica Stevanović.
Stipendisti su u obavezi da po završetku studija rade minimum pet godina ili da tri provedu na birou. Ovo drugo je, čini se, realnija opcija, s obzirom da prednost pri zapošljavanju imaju partijski kadrovi, nestručni i često neobrazovani sa, kao po receptu, kupljenom diplomom.
– Ovakav vid zanemarivanja studenata karakteristika je svih dosadašnjih vlasti. To je pogubno za društvo, a posledica toga je masovni odlazak mladih i obrazovanih u inostranstvo. Premijerka poziva mlade da ostanu u zemlji, a da li Vlada ima plan za njihov ostanak? Predlažem premijerki da napravi takav plan da ova deca, stipendisti, imaju prednost pri zapošljavanju. Ogorčeni su jer gledaju kako polupismeni kadrovi imaju prednost u odnosu na njih. Zašto da oni nemaju prioritet? Imate li nekakav plan za ove mlade ljude, pitala je Stevanović.
– Vidim da se već prebacuje odgovornost za kašnjenje isplate stipendije Dositeja, pa se pominje i ministarstvo finansija kao odgovorno. Zato pitam ministra Sinišu Malog koliko će stipendista dobiti novac do kraja godine, završava Stevanović.
Duboko podeljeno srpsko društvo, čak i oko očiglednih i normalnih stvari ne može da se postigne koncenzus (ako mladi i vredni nemaju prednost ko treba da ima), ako se ovako nastavi nema budućnosti.
Samo isečak iz konkurencije koja vlada u Silicijumskoj dolini na primer (tekst preuzet kao komentar sa jednog domaćeg sajta):
Ovde vam je svakodnevna tipicna konkurencija jedan Kinez ili Iranac ili Izraelac koji ima dva doktorata (jedan iz domovine i jedan sa Berklija ili Stanforda)
cesto sa dodatnom specijalizacijom (placeni semestri)
za “hot skills” tako da ujednoj osobi imate strucnjaka za kombinovane naucne i inzinjerske discipline
npr. data scienece (AI/machine/deep learning, Sklearn, Tensorflow, R-Shiny, Jump, Spotfire) , distributed/accelerated computing (
MPI,HPC, FPGA, CUDA/GPU, TBB), Bioinzenjering/Genetika, MEMS/Nanotech, Mikrobiologija, Solid state physics , itd i
svi su uz to ako ne vrhunski programeri onda veoma solidni. I da ne zaboravim matematika,
vecina barata statistckom analizom i algoritmima iz te oblasti izuzetno dobro.