Према подацима Републичког завода за статистику Србије, број ђака на крају школске 2016/2017. године био је укупно 543.028 у основним, односно 58.948 у средњим школама. Ако се просечна цена уџбеничких пакета креће од око 10.000 динара за ђаке основних школа, па до оквирно 15.000 за ученике средњих школа, долази се до цифре према којој тржиште уџбеника у Србији вреди око седам и по милијарди динара односно око 63 милиона евра, мада се према незваничним проценама тај износ креће између 80 и чак 150 милиона евра. Међутим, и поред огромне количине новца и два закона у три године, квалитет уџбеника и наставе све више назадује. Начин на који се предају предмети у основној школи се нимало не разликује од наставних метода од пре тридесет или четрдесет година. Математика је и даље баук, из природе и друштва се напамет уче дефиниције географских појмова која деци сазнајно нису ни блиска ни јасна, градиво из српског језика је несистематизовано и фрагментирано без било каквих заокружених целина.
Клет, Фреска и Нови Логос – сви у крајњем власништву немачког издавача Klett – освојили су највећи део српског тржишта уџбеника. За већину предмета, посебно за ниже разреде, Klett издања су у врху листе. Немачки издавач делује на српском тржишту преко ове три издавачке куће чија се седишта у Београду налазе на истој адреси (Маршала Бирјузова 3-5) и са истим законским заступницима (Гордана Кнежевић Орлић и Небојша Орлић). Klett издавачка кућа д.о.о. је у 100% власништву словеначке “Založba Rokus Klett” из Љубљане, издавачка кућа Фреска доо у 100% власништву Klett издавачке куће доо из Београда, док је Нови Логос доо са 100% уделом хрватске “Profil Klett doo” из Загреба на чијем је челу бизнисмен Данијел Ждерић.
Усвајањем Закона о уџбеницима крајем 2009. године Завод за уџбенике и наставна средства је престао да буде једини издавач. Веровало се, наиме, да ће се отварањем тржишта за друге издаваче доћи до бољег квалитета наставних средстава. Овим законом је била уведена и обавеза лиценцирања издавача, али уместо ригорозне провере њихове подобности, лиценцирање се претворило у пуку формалност. Олако добијање лиценци је довело до хиперпродукције уџбеника за основце и до преплављености тржишта – од преко 80 наслова, колико се нашло на располагању првацима школске 2014/2015, ове године се дошло до невероватних 286 уџбеника и то само за ђаке првог и петог разреда који ће школске 2018/2019. радити по измењеном наставном плану и програму.
По законском решењу из 2009. формирање цене уџбеника је било потпуно слободно, а издавачке куће су се довијале да свака разради неки свој начин лобирања, преко донирања рачунара, таблета, ситних поклона, плаћања семинара и путовања, а све како би школа, директор или наставник одабрали баш њихове уџбенике. Такође, већина нових издавача који су ушли на српско тржиште нису имали стално запослене који би радили на квалитету уџбеника. Аутори, уредници и лектори су бивали ангажовани по уговору, што према оцени Министарства просвете 2015. није одговарало захтевима наставног материјала. Истовремено је Агенција за борбу против корупције тада упозорила да недостатак регулативе води до нетранспарентности и корупције.
Решавање ових проблема Министарство просвете исте године поверава радној групи која је паралелно радила на писању новог текста закона којим је, између осталог, требало да буде регулисана максимална цена уџбеника. Међутим, чланови радне групе (представници Министарства просвете, Националног просветног савета, Завода за унапређење образовања и васпитања, представници јавног и приватних издавача) нису успели да усагласе ставове.
Исте године Агенције за борбу против корупције и Министарство просвете јавно излазе са ставом да је уплитање државе приликом формирања цене у овом случају оправдано с обзиром да родитељи као крајњи купци не бирају прозвод (уџбенике) који плаћају, тако да се они не могу продавати по принципима слободног тржишта.
Међутим, издавачи су истог тренутка схватили да им нови закон умањује шансе за зараду, што је покренуло праву лавину притисака како би се спречило његово изгласавање. У априлу 2015. Филип Хаусман, генерални директор немачког издавача “Klett”, упућује писмо тадашњем премијеру Александру Вучићу у којем истиче своје незадовољство предлогом новог Закона о уџбеницима који се, према његовом мишљењу, коси са европским стандардима и правилима ЕУ у погледу слободне конкуренције на тржишту и заштите инвеститора, с обзиром да предвиђа постојање државне комисије која би ограничавала цене уџбенике и самим тим смањивала приходе издавача.
Паралелно креће притисак немачког амбасадора на тадашњег министра трговине Расима Љајића, као и немачког паралментарца Дејвида Мекалистера на Александру Јерков, тада председницу Одбора за образовање, који се у својем писму такође осврнуо на примедбе издавачке куће Klett.
Тадашњи министар просвете Срђан Вербић у фебруару 2016. писмено обавештава Агенцију за борбу против корупције да је током израде новог Закона био изложен притисцима, претњама и покушајима застрашивања од стране одређених издавачких кућа, као и других лица која су била повезана са тим издавачима. Агенција прослеђује Вербићеву пријаву Вишем јавном тужилаштву које је у јулу 2016. године утврдило да у конкретном случају издавачке куће нису починиле кривично дело и донело одлуку да нема разлога за покретање кривичног поступка.
Законом о уџбеницима из 2015. који је Скупштина Србије усвојила 31.07.2015, требало је да се обезбеде квалитетни уџбеници који ће бити доступни свим ученицима, као и да се заштити породични буџет. Законом је било предвиђено да Министарство просвете и Министарство трговине усагласе правилник по коме би се формирала цена уџбеника, али правилник никада није ступио на снагу. Нови закон из 2015. је такође изричито забранио посредовање школе и запослених у продаји уџбеника уз надокнаду, као и поклоне за наставнике и донације за школе јер је то препознато као један од главних коруптивних елемената приликом одабира уџбеника.
Исте године министар просвете Срђан Вербић у допису прослеђеном школама прописује да се уџбенички комплети које су школе изабрале за школску 2015/2016. могу користити само у тој школској години напомињући да је уговорно обавезивање школе да ће уџбенике користити и школске 2016/2017. противно закону. Истовремено је упозорио директоре школа да одмах затраже раскид уговора уколико су га закључили са „Новим Логосом“ (који је школама донирао таблет рачунаре с пакетом услуга мобилног оператера) и да о томе обавесте министарство. Вербић налаже и ванредни инспекцијски наџор у школама, а просветна инспекција долази до броја од око 500 школа којима су издавачи нудили новац и наставна средства за куповину њихових издања. Све ово је био повод да Агенција за борбу против корупције у априлу 2016. оснује специјалну радну групу која ће се бавити злоупотребама приликом набавки уџбеника, али доласком новог министра просвете Младена Шарчевића њен рад бива прекинут, а “Нови логос” подноси тужбу против бившег министра просвете Срђан Вербића због нарушавања пословног угледа.
Новим законом који је усвојен у априлу 2018. издавачима је омогућено да изнова крену са праксом награђивања наставника и школа уколико се определе за њихове уџбенике и избрисан је члан који регулише максималну цену уџбеника. Такође, једна од новина је и увођење дигиталних уџбеника, али ова тема је довела до раздора међу издавачима. Наиме, у фебруару 2018, само месец и по пре усвајања новог закона, министар Шарчевић и премијерка Ана Брнабић су јавно промовисали дигитални уџбеник издавачке куће Klett приликом посете једној београдској школи, на шта су остали издавачи изразили незадовољство и указали да је неприхватљиво да министар и премијерка фаворизују једног издавача и промовишу дигиталне уџбенике који у том тренутку још нису били законски дефинисани. Посланици опозиције су такође критиковали што се закон усваја по хитном поступку и посебно истакли да ђаци не могу да приуште себи таблете за електронске уџбенике, али министар Шарчевић је изјавио да ће се држава побринути за таблете.
Јалова либерализација и доминантан положај немачког издавача Klett довели су, дакле, до потпуног хаоса на тржишту школске књиге, а цех овог јавашлука плаћају ђаци и њихови родитељи. Ова ненормална пракса која опстаје у свеприсутном системском нереду у Србији иде на уштрб квалитетног образовања које мора бити један од главних националних интереса. Евидентно је да држава није успела у својој првобитној намери из 2009. да се увођењем конкуренције дође до подизања квалитета уџбеника, нити је успела да се одупре институционалним пристицима немачког издавача.
Тржиште ефикасно функционише онда када потрошач може да бира од кога ће купити робу или услугу. Тада се продавац и купац понашају рационално, па се непрекидно успоставља равнотежа између профитног интереса продавца и интереса купца. У Србији уџбенике купују родитељи, али они не могу да утичу на њихов избор нити на њихову цену. Доводе се пред свршен чин, а избор је препуштен дискрецији школа и наставника. Неретко се дешавало током протеклих година да се међу одељењима једног разреда у истој школи употребљавају различити уџбеници. Такође, када је тржиште монополисано или картелисано, када конкуренције нема или се конкуренција обесмишљава, предности приватног власништва престају да важе за потрошача.
Ситуација са уџбеницима је само још један у низу сликовитих примера ишчашене тржишне утакмице са корумпираним играчима где су најдебљи крај извукли ђаци и њихови родитељи, а просвета је још дубље гурнута у суноврат пропадања.
Образовање је јавно добро највишег интереса и управо због своје специфичности не сме бити препуштено на милост и немилост неолибералног тржишта. Приватизација у овом случају није дала резултат и држава би требало да размисли о повратку монопола над издавачком делатношћу уџбеника за обавезно образовање. У индустријски развијеном свету постоје веома ефикасна и успешна државна предузећа која разбијају уврежене неолибералне стереотипе и показују да државно власништво није препрека ефикасности. Једна од кључних предности државног монопола јесте у томе што се његове злоупотребе могу сузбити лакше него злоупотребе недодирљивих приватних монопола.
Доста је било се залаже како за бесплатне уџбенике тако и за повратак јединственог националног издавача школске књиге чиме би се стало на пут погубним тржишним махинацијама. Окупљањем професионалаца који би перманентно били ангажовани на унапређењу учила и образовања увео би се ред, подигао квалитет наставе и повратило поверење родитеља и ђака у школство, а држава би могла да преко посебног фонда црпи средства из буџета за бесплатне књиге за сву децу.
Јасмина Стојановић
ОО ДЈБ Звездара
- У писању текста су коришћени подаци Републичког завода за статистику, Агенције за привредне регистре, као и материјал из истраживања која су спровели Крик.рс и Јавно.рс.
Tema o kojoj se retko govori je svakako skolstvo I skolski program. Koleginica Stojanovic je otvorila veoma interesantnu temu I skrenula paznju na segment koji treba da bude I te kako neprofitan i da se bavi iskljucivo kvalitetom, je u stvari pozadina takodje za zakulisne radnje.
Bravo, Jasmina, iz Vašeg pera u Božije oko. 🙂 Kako stoje stvari, nemamo mnogo čemu da se nadamo, ali borimo se zbog naše dece. Pozdravi!
vreme je da se ozbiljnije i organizovanije pozabavimo tom borbom. na pola smo da nas skroz progutaju i zarobe. dosta je bilo
Nije ključna stvar otvaranje tržišta udžbenika za konkurenciju (ukidanje monopola Zavoda za udžbenike) nego ukidanje državnog monopola na obrazovanje. A tome se protivite – “Образовање је јавно добро највишег интереса и управо због своје специфичности не сме бити препуштено на милост и немилост неолибералног тржишта.” Ako od toga krenete, jasno je da nema ništa od uvođenja tržišta “na parče”, da će to brzo da se pokaže kao “pogrešno” i sledi Vaš savet – vratimo monopol na udžbenike! To je gospođo neokomunizam. Ako tako razmišljate, i ishrana, odevanje, stanovanje su od najvećeg značaja – dajte da i tu država upravlja, ubi nas slobodno tržište.
Na drugom mestu kažete “Тржиште ефикасно функционише онда када потрошач може да бира од кога ће купити робу или услугу.” Tačno. Profesori, nastavnici, direktori škola i izdavači udžbenika radiće u interesu potrošača (roditelja) onda kada država prestane da im podvodi roditelje kao ovce na klanje nasilnim (drugi ne postoji) monopolom na usluge obrazovanja. Tek tada će korupcija u obrazovanju nestati. Kad roditelj lošu školu može da otera do đavola i da uslugu obrazovanja deteta kupi u drugoj.
Umesto lupetanja i besmislenih skupova “vratite nam pare za udžbenike” trebalo bi da zahtevate da država vrati pare roditeljima koji uslugu obrazovanja dece kupuju u privatnim školama. I oni plaćaju poreze, znači već su jednom platili obrazovanje svoje dece. To bi trebalo da zagovarate ako je smisao budžetskog finansiranja kvalitetno obrazovanje, a ne obrazovanje u (buđavim i preskupim) državnim školama. Naravno da i u privatnim školama ima brljotina. Ali tu ste kao roditelj slobodni da odete i ne date im ni dinar. I najsmrdljivija državna škola se toga ne boji – zato loše škole opstaju. Ako Vam je do kvalitetnog obrazovanja po realnim cenama i do iskorenjivanja korupcije, samo je jedan način – slobodno tržište obrazovnih usluga.
Pozdrav. Niste baš sasvim u pravu. Ako ste pratili, mi smo govorili o ideju uvođenja vaučera u vrtićima, školama, pa i u kulturi u poslednjoj kampanji za beogradske izbore. Time bi državne škole dobile ozbiljnu konkurenciju jer bi roditelji mogli da biraju.
http://www.dusanpavlovic.in.rs/mypage/Blog/Entries/2013/4/16_Vauceri_u_obdanistima_i_skolama.html
Ne, naravno? Negde mi se izgubi komentar dok se čekalo odobrenje.
Evo još jednom:
Vaučeri su reciklaža stare, loše ideje pod novim imenom, ideje koju smo odavno u Srbiji probali – to su bonovi. Novo zvučno ime je tu da se stvori utisak da pokušavamo nešto dobro i novo. A ideja je stara i loša, i DJB ne treba da zagovara bonove/vaučere.
Šta se događa kad se uvedu vaučeri – u državnim školama, u privatnim koje uđu u sistem vaučera i u privatnim koje ostanu izvan? U državnim školama ne događa se ništa novo, sve ostaje po starom. Treba stvarno biti naivan do imbecilnosti pa očekivati da će država (lokalna samouprava) da zatvori školu koja je loša, pa je roditelji zaobilaze. Loša karma, loš publicitet, radna mesta (za „naše“), odijum roditelja. A pošto neće da ih zatvore – šta bi bila motivacija da povećaju kvalitet obrazovne usluge koju nude, a koja sada ne postoji? Nema je. A u privatnim? Pa vlast aktuelna u vreme uvođenja vaučera će da odredi kriterijume za „ulazak u sistem“. Unapred je jasno da će to biti oni koji su bliski vladajućoj garnituri/partiji, odnosno oni koji su spremni da im plate. Van sistema vaučera ostaju oni privatni edukatori koji ne žele da budu pod punom kontrolom države, koji hoće da budu inventivni i ponude stvarno kvalitetniju i savremeniju obrazovnu uslugu. To je već sada tako.
Vaučer za posledicu nema guranje državnih škola na tržište nego uvlačenje privatnih u državu. I ista stvar je sa vrtićima. S tim što je još ogoljenije vidljivo (onom ko nije oslepljen indoktrinacijom u državnim školama) da se država trpa i u najtrivijalnije usluge. Ej, vrtić!
A sa kulturom… Mislim, pametnom je jasno za šta će država da deli vaučere. Državni birokrata (žuto-crno-plavo-crveni?) će da me prosvećuje i prosvetljuje? To je vaš predlog?
Sloboda mišljenja, sloboda govora, sloboda udruživanja (rada), moj novčanik i moj izbor, niski porezi, ograničena država. Sve drugo je manje ili više sofisticirano zamazivanje očiju i prevođenje žednog preko vode. Priče za decu, a za odrasle ljude uvredljivo. Bonovi, Dušane…!?!?
kao i sve u Srbiji i ovo polje se zakonodavcima svodi na priliku za novcanu korist. U potpunosti se i nasa mala zemlja utopila u more eksploatacije i profita
Jel’ me cenzurišete kad vam ovoliko treba za odobrenje?
Ne, naravno. Pozdrav
Pozdrav! 🙂
“Nemačka i divlje tržište udžbenika u Srbiji” – ovaj naslov bez ostatka insinuira da je za divlje tržište udžbenika kriva Nemačka. Takvom i slicnim fotmulacijama se kod građana stvara animozitet prema Nemačkoj. Kakva je to ksenofobija na delu? To nema veze sa Nemačkom, kao što Nemačka NIJE njeni političari i diplomatski predstavnici. Da li vi pristajete da je Srbija Vučić i ona neobrazovana bagra od naših diplomatksih predstavnika? Ja boga mi ne pristajem, a vi kako hoćete. Nemačka je Bah, Hese, Tomas Man, Orf, Gete, Holbajn, Venders, Akin itd., a ne neki imbecilni ambasador ili koji god njihov političar, isto kao što Nemačka nije ni najmanje kriva za to o čemu govorite. Kao što ni mi (ja) nismo krivi za Miloševićev rat protiv NATO-a. Ovo je vrhunac ksenofobije u dvadeset prvom veku.
Nemačka su i Gete i nemački ambasador u Beogradu, kao što su Srbija i Vučić i Đinđić. To što vi radite je negiranje stvarnosti. Naravno da Nemačka nije isključivi krivac. Ona radi ono što je u njenom interesu i nju ne interesuje naše dobro. Problem su lokalni korumpirani političari u Srbiji koji rade protiv interesa svog naroda.
To “što ja radim” nije negiranje stvarnosti. Nemam nikakav problem u sagledavanju stvarnosti, naprotiv, vidim ije u svim njenim segmentima.. To što vi radite je iskrivljavanje stvarnosti i čisto spinovanje.
Njemačka nije Bah, Gete, Hese.. Oni su Bah, Gete, Hese.. Njemačka je njemačka država, Njemačka je A.Merkel, Njemačka su njezine institucije, Njemačka su njezini parlamentarci, Njemačka je sve ono što nosi njemačku zastavu i njemački grb. Njemačka nije Klett, ali jest ambasador i poslanik Bundestaga.
Onda ne bi trebalo da imate nikakav problem s tim da se u stranim novinama implicira da je Vučić = Srbija. Genocidan narod (Srebrenica) = Srbi. Možda negde tako i piše, ali ja imam problem s tim i to je tendenciozno iskrivlna slika koja svakom normalnom građaninu ove zemlje mora smetati. Isto tako i svakom normalnom građaninu Nemčake bi verovatno smetalo ovakvo interpretiranje realnosti i svaljivanje krivice za naše obrazovanje i za naše korumpirane političare na njihova pleća.
Za vas i Gosta su realnost verovatno novinski članci i svet kakav žele da nam prestave kreature od naših i belosvetskih novinara. Ja na tako plitko sagledvanje stvarnosti ne dajem ni pet para, a vi se vrtite u vašem košmarnom svetu koji proglašavate za realnost.
https://sh.m.wikipedia.org/wiki/Cifra Cifra nije broj. Cifra nema vrednost…
Bilo bi dobro da se neko bavi udžbenicima nacionalnih manjina.
Plaćeni su a nema ih. Zavodovi nisu dobri a izdavač Klett verovatno nije spreman da pravi program iako je valjda na silu izabran.