Nemačka i divlje tržište udžbenika u Srbiji

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku Srbije, broj đaka na kraju školske 2016/2017. godine bio je ukupno 543.028 u osnovnim, odnosno 58.948 u srednjim školama. Ako se prosečna cena udžbeničkih paketa kreće od oko 10.000 dinara za đake osnovnih škola, pa do okvirno 15.000 za učenike srednjih škola, dolazi se do cifre prema kojoj tržište udžbenika u Srbiji vredi oko sedam i po milijardi dinara odnosno oko 63 miliona evra, mada se prema nezvaničnim procenama taj iznos kreće između 80 i čak 150 miliona evra. Međutim, i pored ogromne količine novca i dva zakona u tri godine, kvalitet udžbenika i nastave sve više nazaduje. Način na koji se predaju predmeti u osnovnoj školi se nimalo ne razlikuje od nastavnih metoda od pre trideset ili četrdeset godina. Matematika je i dalje bauk, iz prirode i društva se napamet uče definicije geografskih pojmova koja deci saznajno nisu ni bliska ni jasna, gradivo iz srpskog jezika je nesistematizovano i fragmentirano bez bilo kakvih zaokruženih celina.

Klet, Freska i Novi Logos – svi u krajnjem vlasništvu nemačkog izdavača Klett – osvojili su najveći deo srpskog tržišta udžbenika. Za većinu predmeta, posebno za niže razrede, Klett izdanja su u vrhu liste. Nemački izdavač deluje na srpskom tržištu preko ove tri izdavačke kuće čija se sedišta u Beogradu nalaze na istoj adresi (Maršala Birjuzova 3-5) i sa istim zakonskim zastupnicima (Gordana Knežević Orlić i Nebojša Orlić). Klett izdavačka kuća d.o.o. je u 100% vlasništvu slovenačke “Založba Rokus Klett” iz Ljubljane, izdavačka kuća Freska doo u 100% vlasništvu Klett izdavačke kuće doo iz Beograda, dok je Novi Logos doo sa 100% udelom hrvatske “Profil Klett doo” iz Zagreba na čijem je čelu biznismen Danijel Žderić.

Usvajanjem Zakona o udžbenicima krajem 2009. godine Zavod za udžbenike i nastavna sredstva je prestao da bude jedini izdavač. Verovalo se, naime, da će se otvaranjem tržišta za druge izdavače doći do boljeg kvaliteta nastavnih sredstava. Ovim zakonom je bila uvedena i obaveza licenciranja izdavača, ali umesto rigorozne provere njihove podobnosti, licenciranje se pretvorilo u puku formalnost. Olako dobijanje licenci je dovelo do hiperprodukcije udžbenika za osnovce i do preplavljenosti tržišta – od preko 80 naslova, koliko se našlo na raspolaganju prvacima školske 2014/2015, ove godine se došlo do neverovatnih 286 udžbenika i to samo za đake prvog i petog razreda koji će školske 2018/2019. raditi po izmenjenom nastavnom planu i programu.

Po zakonskom rešenju iz 2009. formiranje cene udžbenika je bilo potpuno slobodno, a izdavačke kuće su se dovijale da svaka razradi neki svoj način lobiranja, preko doniranja računara, tableta, sitnih poklona, plaćanja seminara i putovanja, a sve kako bi škola, direktor ili nastavnik odabrali baš njihove udžbenike. Takođe, većina novih izdavača koji su ušli na srpsko tržište nisu imali stalno zaposlene koji bi radili na kvalitetu udžbenika. Autori, urednici i lektori su bivali angažovani po ugovoru, što prema oceni Ministarstva prosvete 2015. nije odgovaralo zahtevima nastavnog materijala. Istovremeno je Agencija za borbu protiv korupcije tada upozorila da nedostatak regulative vodi do netransparentnosti i korupcije.

Rešavanje ovih problema Ministarstvo prosvete iste godine poverava radnoj grupi koja je paralelno radila na pisanju novog teksta zakona kojim je, između ostalog, trebalo da bude regulisana maksimalna cena udžbenika. Međutim, članovi radne grupe (predstavnici Ministarstva prosvete, Nacionalnog prosvetnog saveta, Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja, predstavnici javnog i privatnih izdavača) nisu uspeli da usaglase stavove.

Iste godine Agencije za borbu protiv korupcije i Ministarstvo prosvete javno izlaze sa stavom  da je uplitanje države prilikom formiranja cene u ovom slučaju opravdano s obzirom da roditelji kao krajnji kupci ne biraju prozvod (udžbenike) koji plaćaju, tako da se oni ne mogu prodavati po principima slobodnog tržišta.

Međutim, izdavači su istog trenutka shvatili da im novi zakon umanjuje šanse za zaradu, što je pokrenulo pravu lavinu pritisaka kako bi se sprečilo njegovo izglasavanje. U aprilu 2015. Filip Hausman, generalni direktor nemačkog izdavača “Klett”, upućuje pismo tadašnjem premijeru Aleksandru Vučiću u kojem ističe svoje nezadovoljstvo predlogom novog Zakona o udžbenicima koji se, prema njegovom mišljenju, kosi sa evropskim standardima i pravilima EU u pogledu slobodne konkurencije na tržištu i zaštite investitora, s obzirom da predviđa postojanje državne komisije koja bi ograničavala cene udžbenike i samim tim smanjivala prihode izdavača.

Paralelno kreće pritisak nemačkog ambasadora na tadašnjeg ministra trgovine Rasima Ljajića, kao i nemačkog paralmentarca Dejvida Mekalistera na Aleksandru Jerkov, tada predsednicu Odbora za obrazovanje, koji se u svojem pismu takođe osvrnuo na primedbe izdavačke kuće Klett.

Tadašnji ministar prosvete Srđan Verbić u februaru 2016. pismeno obaveštava Agenciju za borbu protiv korupcije da je tokom izrade novog Zakona bio izložen pritiscima, pretnjama i pokušajima zastrašivanja od strane određenih izdavačkih kuća, kao i drugih lica koja su bila povezana sa tim izdavačima. Agencija prosleđuje Verbićevu prijavu Višem javnom tužilaštvu koje je u julu 2016. godine utvrdilo da u konkretnom slučaju izdavačke kuće nisu počinile krivično delo i donelo odluku da nema razloga za pokretanje krivičnog postupka.

Zakonom o udžbenicima iz 2015. koji je Skupština Srbije usvojila 31.07.2015, trebalo je da se obezbede kvalitetni udžbenici koji će biti dostupni svim učenicima, kao i da se zaštiti porodični budžet. Zakonom je bilo predviđeno da Ministarstvo prosvete i Ministarstvo trgovine usaglase pravilnik po kome bi se formirala cena udžbenika, ali pravilnik nikada nije stupio na snagu. Novi zakon iz 2015. je takođe izričito zabranio posredovanje škole i zaposlenih u prodaji udžbenika uz nadoknadu, kao i poklone za nastavnike i donacije za škole jer je to prepoznato kao jedan od glavnih koruptivnih elemenata prilikom odabira udžbenika.

Iste godine ministar prosvete Srđan Verbić u dopisu prosleđenom školama propisuje da se udžbenički kompleti koje su škole izabrale za školsku 2015/2016. mogu koristiti samo u toj školskoj godini napominjući da je ugovorno obavezivanje škole da će udžbenike koristiti i školske 2016/2017. protivno zakonu. Istovremeno je upozorio direktore škola da odmah zatraže raskid ugovora ukoliko su ga zaključili sa „Novim Logosom“ (koji je školama donirao tablet računare s paketom usluga mobilnog operatera) i da o tome obaveste ministarstvo. Verbić nalaže i vanredni inspekcijski nadžor u školama, a prosvetna inspekcija dolazi do broja od oko 500 škola kojima su izdavači nudili novac i nastavna sredstva za kupovinu njihovih izdanja. Sve ovo je bio povod da Agencija za borbu protiv korupcije u aprilu 2016. osnuje specijalnu radnu grupu koja će se baviti zloupotrebama prilikom nabavki udžbenika, ali dolaskom novog ministra prosvete Mladena Šarčevića njen rad biva prekinut, a “Novi logos”  podnosi tužbu protiv bivšeg ministra prosvete Srđan Verbića zbog narušavanja poslovnog ugleda.

Novim zakonom koji je usvojen u aprilu 2018. izdavačima je omogućeno da iznova krenu sa praksom nagrađivanja nastavnika i škola ukoliko se opredele za njihove udžbenike i izbrisan je član koji reguliše maksimalnu cenu udžbenika. Takođe, jedna od novina je i uvođenje digitalnih udžbenika, ali ova tema je dovela do razdora među izdavačima. Naime, u februaru 2018, samo mesec i po pre usvajanja novog zakona, ministar Šarčević i premijerka Ana Brnabić su javno promovisali digitalni udžbenik izdavačke kuće Klett prilikom posete jednoj beogradskoj školi, na šta su ostali izdavači izrazili nezadovoljstvo i ukazali da je neprihvatljivo da ministar i premijerka favorizuju jednog izdavača i promovišu digitalne udžbenike koji u tom trenutku još nisu bili zakonski definisani. Poslanici opozicije su takođe kritikovali što se zakon usvaja po hitnom postupku i posebno istakli da đaci ne mogu da priušte sebi tablete za elektronske udžbenike, ali ministar Šarčević je izjavio da će se država pobrinuti za tablete.

Jalova liberalizacija i dominantan položaj nemačkog izdavača Klett doveli su, dakle, do potpunog haosa na tržištu školske knjige, a ceh ovog javašluka plaćaju đaci i njihovi roditelji. Ova nenormalna praksa koja opstaje u sveprisutnom sistemskom neredu u Srbiji ide na uštrb kvalitetnog obrazovanja koje mora biti jedan od glavnih nacionalnih interesa. Evidentno je da država nije uspela u svojoj prvobitnoj nameri iz 2009. da se uvođenjem konkurencije dođe do podizanja kvaliteta udžbenika, niti je uspela da se odupre institucionalnim pristicima nemačkog izdavača.

Tržište efikasno funkcioniše onda kada potrošač može da bira od koga će kupiti robu ili uslugu. Tada se prodavac i kupac ponašaju racionalno, pa se neprekidno uspostavlja ravnoteža između profitnog interesa prodavca i interesa kupca. U Srbiji udžbenike kupuju roditelji, ali oni ne mogu da utiču na njihov izbor niti na njihovu cenu. Dovode se pred svršen čin, a izbor je prepušten diskreciji škola i nastavnika. Neretko se dešavalo tokom proteklih godina da se među odeljenjima jednog razreda u istoj školi upotrebljavaju različiti udžbenici. Takođe, kada je tržište monopolisano ili kartelisano, kada konkurencije nema ili se konkurencija obesmišljava, prednosti privatnog vlasništva prestaju da važe za potrošača.

Situacija sa udžbenicima je samo još jedan u nizu slikovitih primera iščašene tržišne utakmice sa korumpiranim igračima gde su najdeblji kraj izvukli đaci i njihovi roditelji, a prosveta je još dublje gurnuta u sunovrat propadanja.

Obrazovanje je javno dobro najvišeg interesa i upravo zbog svoje specifičnosti ne sme biti prepušteno na milost i nemilost neoliberalnog tržišta. Privatizacija u ovom slučaju nije dala rezultat i država bi trebalo da razmisli o povratku monopola nad izdavačkom delatnošću udžbenika za obavezno obrazovanje. U industrijski razvijenom svetu postoje veoma efikasna i uspešna državna preduzeća koja razbijaju uvrežene neoliberalne stereotipe i pokazuju da državno vlasništvo nije prepreka efikasnosti. Jedna od ključnih prednosti državnog monopola jeste u tome što se njegove zloupotrebe mogu suzbiti lakše nego zloupotrebe nedodirljivih privatnih monopola.

Dosta je bilo se zalaže kako za besplatne udžbenike tako i za povratak jedinstvenog nacionalnog izdavača školske knjige čime bi se stalo na put pogubnim tržišnim mahinacijama. Okupljanjem profesionalaca koji bi permanentno bili angažovani na unapređenju učila i obrazovanja uveo bi se red, podigao kvalitet nastave i povratilo poverenje roditelja i đaka u školstvo, a država bi mogla da preko posebnog fonda crpi sredstva iz budžeta za besplatne knjige za svu decu.

Jasmina Stojanović
OO DJB Zvezdara

• U pisanju teksta su korišćeni podaci Republičkog zavoda za statistiku, Agencije za privredne registre, kao i materijal iz istraživanja koja su sproveli Krik.rs i Javno.rs.