Jučerašnje maratonsko obraćanje Narodnoj skupštini predsednika SNS-a je izgledalo kao obrađivanje javnog mnjenja u Srbiji u nadi da će joj predaja Kosova i Metohije postati prihvatljiva. Predsednik SNS-a je rekao da je nezavisnost već gotova stvar, a da je alternativa tome ratno stradanje. Potpuno je nejasno zašto bi bilo ko to rekao.
Bežeći od sopstvene odgovornosti predsednik SNS-a je pričao o istorijatu odnosa sa Prištinom koja je prethodila njegovoj vlasti, ali ne i o sadržaju razgovora s Prištinom tokom poslednjih 7 godina, šta je Srbije dobila, a šta izgubila u tim pregovorima. Nabrajajući i osuđujući veliki broj poteza koje je Priština za 7 godina razgovora u Briselu povukla na štetu Srbije, kao razlog za izostanak adekvatne, državničke reakcije na takvo slabljenje pozicije naše države naveo je zaštitu daljih EU integracija Srbije.
Rezoluciju SB UN 1244, koja predstavlja rešenje statusa Kosova i Metohije kao sastavnog dela Republike Srbije sve do trenutka donošenja neke nove rezolucije, ili dobrovoljnog odricanja Srbije od KiM, predsednik SNS-a pomenuo je za dva i po sata samo jednom, i to pokušavajući da je diskvalifikuje.
Na kraju nepotrebno dugog govora, začinjenog lekcijama iz istorije, ekonomskim pokazateljima i futurističkim predviđanjima stanja u Srbiji 2060. godine, predsednik SNS-a je saopštio da je alternativa odricanju od Kosova i Metohije (koju sve vreme maskira kao “kompromisno rešenje”) prestavlja njemu neprihvatljivi “zamrznuti konflikt” koji će Priština odmah odmrznuti, nakon čega će uslediti ratno stradanje.
Patriotska osećanja srpskog naroda za podaničku politiku Vlade Republike Srbije prema Berlinu predstavlja ogromnu prepreku i ugrožavaju nameru da se potpiše “pravno-obavezujući sporazum” koji nameće Berlin i kojim bi se Srbija dobrovoljno odrekla KiM. Stoga su SNS i lažna opozicija koja je svojim prisustvom davala svoju punu podršku ovom marketinškom poduhvatu Vučića, u jednoglasnoj podršci koja je usledila isticali i podsticali strah od ratnih sukoba. Pri tome nisu prezali ni od pokušaja prekrajanja istorije, tvrdeći da je otpor Hitleru 27. marta 1941. godine bio protivan nacionalnim interesima Srbije, te da je trebalo sačuvati narod od stradanja u Drugom svetskom ratu prihvatanjem fašizma, jer smo taj rat svejedno izgubili.
Ovim skandaloznim pokušajima prekrajanja istorije i obesmišljavanju srpskih žrtava nesumnjivo se pokušava promeniti dominantan stav srpske javnosti da je odricanje od KiM apsolutno neprihvatljivo i protivno nacionalnom interesu.
Građani Srbije treba da znaju
- da Kosovo nije priznalo pola planete
- da se svet menja i da suverenisti jačaju u celom zapadnom svetu, od Amerike, do Britanije, Francuske i Italije
- da se i u zemljama zapada javljaju glasovi suverenista koji kažu da Kosovo nikada nije trebalo biti priznato
- da Rezolucija 1244 garantuje teritorijalni integritet Srbije
- da Kosovo može postati nezavisna država samo ako sama Srbija na to pristane
- da je status Kosova i Metohije rešen Rezolucijom 1244, baš kao što je status Bosne i Hercegovine rešen Dejtonskim sporazumom
ni jedna strana nije zadovoljna Rezolucijom 1244 ili Dejtonskim sporazumom, ali su ih svi prihvatili i jedina su rešenja koja imamo.
Pošto ne možemo da se dogovorimo o promeni, onda nam valja živeti onako kako je već dogovoreno. To u stvari znači status kvo
ko god agresivno dovodi u pitanje Rezoluciju 1244 ili Dejtonski sporazum u stvari destabilizuje region i izaziva haos
prikrivene pretnje ratom su besmislene. Celim Balkanom i svim autokratama Balkana upravlja Nemačka
Status kvo, odnosno Rezolucija 1244, je jedino rešenje koje je prihvatljivo za Srbiju. Reč “zamrzunuti konflikt” koristi samo Berlin i oni koji slušaju Berlin.
Pročitajte još i:
Šta bi Srbija u stvari trebalo da radi u vezi sa Kosovom i Metohijom
Komentariši