“Fon Kalai i ja smo postali lični prijatelji tokom njegovog delovanja u Beogradu, i ja sam mu pomogao da napiše Istoriju Srbije, što je i sam priznao u uvodu svog dela”. Ovim rečima je grof Čedomilj Mijatović, potpisnik Tajne konvencije i ministar u više srpskih vlada, opisao svoj odnos sa Benijaminom fon Kalajem, centralnom figurom Austro-Ugarskog carstva u sferi interesa na Balkanu. Iza Kalaija će, osim ovog kapitalnog dela koje posebnu pažnju poklanja doseljavanju Srba na Balkan (nešto malo posle Hrvata), ostati i danas prihvaćen pojam Bošnjaka čiji je autor upravo Kalai.
Interesantno je da je Kalaijevo delovanje u Srbiji prihvaćeno kao prijateljski rad na prosvećivanju naroda kome je istorija preko potrebna, a da je čistota njegovih namera prepoznata u delu teksta gde je Kalai izrazio divljenje prema Srbima.
Nisam istoričar i stoga neću ocenjivati šta je sve posledica istorije koju pišu strani ministri sa direktnim interesom na određenoj teritoriji. A da su Austrija i Nemačka na ovim prostorima imale agendu za kolonizacijom koju su i te kako sprovodile i koju i dan-danas sprovode, trebalo bi da bude nesporna činjenica. Uostalom, taj termin je upotrebio Dizraeli kada je Bizmarku prozreo namere nakon Berlinskog kongresa i ironično primeto da je Balkan jako lep prostor za kolonizaciju.
Ali sve i da drugačije nazovemo sve ono što se dešavalo od Berlinskog kongresa do završetka Drugog svetskog rata, ali i kasnije, od devedesetih godina dvadesetog veka pa do danas, to ne bi promenilo suštinu. Nemački interes za sferu uticaja na Balkanu svakako je ogroman, za razliku od interesa ostalih sila, i takvo stanje traje već dva veka.
Ono što je posebno interesantno je odnos naše elite prema tom interesu. Naime, puna dva veka, uz određene prekide, srpska elita nemački uticaj na Balkanu posmatra kao uslugu dobronamernih germanskih srbofila, koji nam i tada a i sada nesebično pomažu da oblikujemo naš identitet, naše težnje i naše interese.
Taj odnos se najkraće može sažeti u nedavnoj izjavi Simon Ilzea, direktora fondacije Hajnirh Bel u Beogradu, datoj za nemački državni medij Dojče vele. Ilze, naime, kaže da nije sporno da je Srbija važna za Nemačku, ali da pre svega važi obratno. Logično, Nemačka nam obezbeđuje strane investicije, pomaže da rešimo kosovsko pitanje, pomaže nam na putu ka EU, štampa udžbenike, neguje kulturu, zapošljava decu, obezbeđuje studijske programe i zakonska rešenja, što mi sami nikako ne bismo mogli učiniti. Da nije bilo Fon Kalaja, ko bi nam pisao istoriju? Da nije Harmana ko bi napisao jedinu knjigu prevedenu na srpski jezik koja se bavi Vinčanskom kulturom? Da nema GIZ-a ko bi negovao aktivnosti NGO sektora? A šta Nemačka od toga ima? Ništa, osim nezahvalnosti i tvrdoglavog odbijanja da prihvatimo njihov sistem vrednosti.
Ovakav otvoren, da ne kažem dečije naivan odnos naše elite prema nemačkim interesima u Srbiji, oduvek je sprečavao dovođenje u pitanje legitimnosti tih interesa. Ono što je još interesantnije je da tu otvorenost nisu mogli poljuljati ni brojni ratovi gde smo slobodu plaćali cenom skupljom od bilo kog naroda u Evropi. I dok narod svoje žrtve nikada nije mogao da zaboravi, elita se oduvek trudila da te iste žrtve relativizuje i u samom narodu pronađe krivca za sopstvena stradanja. Da li su tome doprineli osećaji niže vrednosti, da li finansijski interesi ili jednostavno potreba da se pripadnici elite tapšanjem po ramenu izdignu na nivo za koji su smatrali da im pripada, manje je važno. Ono što je činjenica je da srpski narod polako nestaje i da, ako se iseljavanje stanovništva nastavi ovim tempom, više neće ni postojati. U poslednja dva veka taj narod je delom pobijen, delom pokršten, a delom raseljen. I to se više ne može vratiti.
Ono što možemo je da konačno otvorimo oči, da prestanemo da zarad mrvica trenutne udobnosti arčimo nacionalne interese i pokušamo da ih štitimo oslanjajući se na sopstvene snage. Ako se ne probudimo, a pre toga i ne uozbiljimo, ući ćemo u poslednju fazu kuvanja žabe. A tada više ništa i neće biti važno.
Vojin Biljić
Potpredsednik DJB i narodni poslanik
Komentariši