Ekologija

Država proćerdala pola milijarde evra namenjenih zaštiti životne sredine

O zaštiti životne sredine se u Srbiji govori samo u vreme ozbiljnih i svima vidljivih problema, kao što je problem ogromnog zagađenja vazduha u celoj Srbiji, ili očiglednih problema u Smederevu i Boru. Strateški pristup ovoj izuzetno važnoj temi po zdravlje svih građana praktično ne postoji. Nikada nije ni postojao.

Naše potrebe ulaganja u zaštitu životne sredine su mnogo veće od novca koji prihodujemo od eko-naknada, ali ni to što se prihoduje ne koristi se u potpunosti, jer se planiraju manji rashodi od prihoda, još manje od planiranog se zaista potroši, a i od toga što se potroši dobar deo ide za programe koji nisu u vezi sa zaštitom životne sredine.

Sve manje novca se planira da se uloži u životnu sredinu. Novac od ekoloških naknada se raspoređuje za druge svrhe namerno i sistematski, još u fazi planiranja. To se dešava svake godine, u oko 80% lokalnih samouprava. Sve više opština i gradova ukida svoj Fond za zaštitu životne sredine, uz objašnjenje da naknade više nisu namenske. U 2019. godini Fond je ukinulo ukupno 22 lokalne samouprave.

Najviše nenamenski potrošenog novca imaju one lokalne samouprave koje imaju i najviše prihode od naknada, dakle, koje imaju najviše zagađivača. Umesto da troše novac na saniranje posledica zagađenja, one ga troše u druge svrhe (u dinarima):

  1. Beograd 3.157.405.014
  2. Požarevac 1.413.480.608
  3. Bor 605.090.692
  4. Pančevo 551.408.398
  5. Ub 336.307.924
  6. Lajkovac 325.790.632
  7. Pećinci 304.777.463

Ekološki centar „Stanište“ je od 2010. do 2019. godine sproveo sedam istraživanja o stanju sistema finansiranja zaštite životne sredine u Srbiji, sa posebnim osvrtom na lokalne samouprave, samostalno ili u saradnji sa Centrom za evropske politike (CEP). Metodologija istraživanja bila je analiza dokumenata. Putem zahteva za pristup informacijama od javnog značaja, traženi su dokumenti od Uprave za trezor, Ministarstva zaštite životne sredine, i od svih 145 opština i gradova sa područja centralne Srbije i AP Vojvodine, kao i od gradskih opština grada Beograda. Nakon analize, o stanju finansiranja životne sredine mogu se izvesti ovi zaključci:

Na svim nivoima vlasti postoji praksa da se deo prihoda od ekoloških naknada koristi nenamenski.

Sredstva od eko-naknada bila su do kraja 2015. godine namenska i morala su se trošiti kroz Zeleni fond Republike Srbije, a na lokalnom nivou kroz budžetski fond za zaštitu životne sredine. Ovo je bilo propisano odredbama više ekoloških zakona – o zaštiti životne sredine, o upravljanju otpadom, o ambalažnom otpadu, o zaštiti prirode, o vodama i o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda.

I pored ove obaveze, značajni iznosi prihoda od eko-naknada su bez posledica trošeni nenamenski, na potrebe koje nisu u vezi sa zaštitom životne sredine!

Od kraja 2015. godine, izmenama Zakona o budžetskom sistemu, ova sredstva više nisu namenska i mogu se koristiti u bilo koju drugu svrhu. To je ozbiljno ugrozilo sistem finansiranja zaštite životne sredine. Obesmišljene su odredbe ekoloških zakona, a vlasti na svim nivoima podstaknute su da slobodno, u još većim iznosima, nastave sa prenamenom ovih sredstava, ali sada ne kršeći propise.

Od početka perioda, na svim nivoima vlasti zbirni rashodi u fondovima bili su manji od tekućih prihoda od eko-naknada. Ovakva praksa bila je zabeležena gotovo svake godine, i to u oko 80% opština i gradova. Za 9 godina, oko 11,5 milijardi dinara je zbirno manje potrošeno kroz fondove, nego što je prihodovano od naknada.

Neutrošena sredstva preneta iz prethodnih godina najčešće nisu uključivana u ukupne prihode za tekuću godinu, iako je tako propisano zakonom. U programima fonda za 2015. i 2016. godinu samo 23 lokalne samouprave su preneta sredstva iskazivale u punom iznosu, dok je samo njih 7, odnosno 8 to činilo u 2018. i 2019. godini. Sa druge strane, broj opština i gradova koji uopšte ne računaju preneta sredstva, iako su ih imali, porastao je sa 50 na 70. To ukazuje da su eko-naknade još u fazi planiranja svesno i sistematski raspoređivane za druge namene.

Na republičkom nivou je stanje još nepovoljnije, naročito posle ukidanja Fonda za zaštitu životne sredine u septembru 2012. godine (obnovljen tek 2017. godine kao Zeleni fond). Za 9 godina, prihodi su bili oko 48 milijardi dinara, a rashodi Fonda samo oko 14 milijardi dinara, tako da je drugu namenu dobilo 34 milijarde dinara.

Računajući u evrima, do kraja 2018. godine, nenamenski i mimo fondova za zaštitu životne sredine potrošeno je zbirno oko 387 miliona evra, i to oko 288 miliona evra u republičkom budžetu, dok u budžetima opština i gradova oko 99 miliona evra. 

Ono što se potrošilo kroz lokalne fondove, vrlo često se koristilo nenamenski, u svrhe koje nisu u vezi sa životnom sredinom.

Pored novca koji je potrošen mimo fondova, u oko 60% fondova planirani i trošeni su značajni iznosi u svrhe koje nisu u vezi sa zaštitom životne sredine. Tako je od 2010. godine potrošeno oko 100 miliona evra (do 1,5 milijardi dinara godišnje).

Pravilnik o standardnom klasifikacionom okviru i kontnom planu propisuje da ove aktivnosti ne pripadaju zaštiti životne sredine, već oblastima kao što su razvoj zajednice, vodosnabdevanje, ulična rasveta, poljoprivreda, energija, višenamenski razvojni projekti, i drugo. Zato se ne mogu sprovoditi kroz fond za zaštitu životne sredine, i ne mogu se finansirati iz eko-naknada. 

Kada se sve sabere, što mimo fondova, a što kroz njih, od 2010. godine je ukupno je izgubljeno oko 487 miliona evra naplaćenih od građana i privrede. Za taj novac, primera radi, moglo se izgraditi 20 regionalnih deponija i tako bitno unaprediti upravljanje otpadom (deponija u Subotici je koštala 24 miliona evra, što je u javnosti označeno kao preskupo).

Na lokalu se sve manje novca planira za zaštitu životne sredine.

Poslednjih godina zapaža se da opštine i gradovi planiraju sve manje rashode u programima fonda za zaštitu životne sredine. Planirani rashodi su najčešće niži i od ostvarenih tekućih prihoda od naknada. U 2015. godini su planirani rashodi iznosili 6,45 milijardi dinara, zbirno za sve opštine i gradove. Čim su sredstva od naknada prestala da budu namenska, već u 2016. godini planirano je bilo tačno jednu milijardu manje, da bi u 2019. godini bilo planirano samo 4,6 milijardi dinara. Kako su u istom periodu prihodi od naknada porasli sa 4,5 na 6,3 milijarde dinara zbirno, jedini razlog za smanjenje plana rashoda je da opštine i gradovi koriste mogućnosti koje su otvorene izmenama Zakona o budžetskom sistemu.

Raste broj lokalnih samouprava koje su ukinule budžetski fond za zaštitu životne sredine. U 2013. godini samo grad Sremska Mitrovica je ukinuo svoj fond, da bi do 2019. godine to isto učinilo ukupno 22 opštine i grada. Kao razlog za zatvaranje fonda najčešće se navodi prestanak namenskog karaktera prihoda od naknada. 

Pored glavnih zaključaka i problema, važno je istaći i sledeće nalaze:

Transparentnost programa i izveštaja opada

Izveštaje fondova najčešće ne usvaja isti organ koji je doneo programe. Više od 90% programa donosi lokalna skupština, veće, predsednik opštine ili gradonačelnik. Međutim, samo trećinu izveštaja usvaja isti organ koji je doneo program. Izveštaje uglavnom usvaja opštinska/gradska uprava, bez objave u službenom glasilu. Da nema obaveze dostavljanja izveštaja Ministarstvu, pitanje je da li bi se oni uopšte sačinjavali. Vlasti rado objavljuju planove, ali očito od javnosti kriju podatke šta je od planiranog zaista urađeno i koliko novca je potrošeno. Visok je i broj opština i gradova koji u dokumentima ne daju jasne podatke o tome koje aktivnosti su planirane i sprovedene, već to čine dajući uopštene opise, iz kojih se ne može jasno zaključiti o kojim se aktivnostima radi i koliko su one povezane sa životnom sredinom, ili koji ne sadrže utrošene iznose za svaku stavku. Najčešće se radi o najskupljim stavkama.

Raspodela prihoda od eko-naknada između republičkog, lokalnih i pokrajinskog budžeta je neracionalna

Zakoni propisuju 10 naknada koje su prihodi fondova za zaštitu životne sredine, kao i procenat njihove raspodele između različitih nivoa vlasti. Dok su republički i lokalni budžeti imali prihode po 4 do 8 milijardi dinara godišnje, AP Vojvodina je prihodovala samo od jedne naknade, i to između 10 i 14 miliona dinara. S obzirom da AP Vojvodina ima nadležnosti u zaštiti životne sredine, rashodi pokrajinskog budžeta za tu namenu su od 300 do 500 miliona dinara godišnje. Tako postojeća raspodela prihoda dovodi do paradoksa, u kome se na republičkom i lokalnom nivou značajni iznosi troše nenamenski, dok se u AP Vojvodini za istu namenu dodaju sredstva iz drugih budžetskih izvora.

Klub DJB za zaštitu životne sredine

Dosta je bilo

Dosta je bilo

Komentariši

Klikni ovde da postaviš komentar