Gotovo dva meseca bilo je potrebno da jednolična i jednoumna strategija ekspertnih vlada širom Evrope postane upitna. Čini se da je buka ratnih pokliča u borbi protiv nevidljivog viralnog neprijatelja uplašila deo razumnih ljudi, koji su, stoga, čekali zrelije vrieme da se konačno jave i progovore o promašaju veka. Zvuči gotovo neshvatljivo da su sve preduzete mere, testiranja, samoizolacije, policijski karantini, te gušenja privrede i društvenog života , zapravo, uzaludna. Prema mišljenju upućenih pojedinaca, sasvim je moguće da je nametnuta kontrola i inhibicija države nepotrebna i štetna zdravstvena politika.
Pandemija panike i neznanja
Sve su učestaliji istupi vrhunskih naučnika koji epidemiju uzrokovanu koronavirusom COVID-19 smatraju naduvanim balonom, pandemijom panike, a preduzete mere ad-hoc kriznih štabova vide kao autodestrukciju države i kolektivno samoubistvo. Tako, na primer, Džon Ionaidis, profesor medicine, javnog zdravlja i statistike na poznatim univerzitetu Stanford i Tufts, podseća da se većina današnjih odluka za sprečavanje epidemije donosi bez razumevanja, bez uvida u podatke i bez naučnog opravdanja: „Nijedna zemlja nema pouzdane podatke o prisutnosti virusa u reprezentativnom nasumičnom uzorku opšte populacije. Zbog ograničenih podataka i uvida, procene o smrtnosti i broju inficiranih su besmislene. To znači da ne znamo s kolikom pogreškom merimo zaražene – je li to faktor 3 ili 300?“
Naučni debakl
On smatra da su službeni podaci o mortalitetu od 3,4 posto, proizvedeni u prostorijama Svetske zdravstvene organizacije, stvorili horor i paniku, iako je ta brojka sasvim neuverljiva: „Pacijenti koji se testiraju na koronavirus većinom su oni s težim simptomima i lošim kliničkim ishodom. Ta pogreška u selekciji ispitanika biće s vremenom sve veća.“ Ioanidis tvrdi da mortalitet nove viroze iznosi između 0,05 i 1 posto, što odgovara prosečnom sezonskom gripu, pa kaže: „S takvom stopom smrtnosti, samoizolacija svieta s potencijalno ogromnim društvenim i finansijskim posledicama je potpuno iracionalna. To je kao kad slona napadne mačka. Frustrirani slon, želeći da izbegne mačku, slučajno se strmoglavi niz liticu i pogine“.
Stanfordski ekspert vrlo je kritičan prema represivnim merama socijalne distance i samoizolacije, jer nije poznato koliko dugo takva blokada može da traje bez teških oštećenja ekonomije, društva i mentalnog zdravlja: „Moguće su nepredvidljive evolucijske reakcije, finansijske krize, politički nemiri, svađe među ljudima, ratovi i raspad društvenog tkiva“. Njegov temeljni prigovor je taj što se zdravstvene mere i političke odluke ne donose na temelju podataka i činjenica, pa takav scenarij naziva naučnim fijaskom.
„Lek ne sme biti opasniji od bolesti“
S Ioanidisom se slaže David Katz, američki lekar i osnivač Istraživačkog centra prevencije na elitnom Univerzitetu Jejl. Autor je poznate izjave, objavljene nedavno u Njujork Tajms-u, da je „borba protiv koronavirusa opasnija od same bolesti“. On se protivi ratnoj retorici medicinskog establišmenta, objavi totalnog rata protiv virusa, te policijskim upadima u svakodnevnicu: „Zabrinut sam zbog posledica na socijalni život i javno zdravlje, koje će izazvati potpuno ukidanje normalnog života – zatvaranje škola i privatnog sektora , zabrana okupljanja. Posledice mogu biti dugotrajne i kobne, mnogo teže nego što je zdravstvena cena viroze.“
Prema Katzu, jedina razumna samoizolacija odnosi se na starije ljude i hronične bolesnike, koji su u ovoj epidemiji locirani kao ugrožena skupina. Svi ostali koji su prisiljeni na samoizolaciju, kolateralna su žrtva nepotrebnog, neselektivnog i neefikasnog pristupa prevenciji. Katzovo zabrinjavajuće pitanje je jednostavno – koji su to kriteriji za prekid represivnih mera: „Kada će biti sigurno da se deca vrate u školu? Kada će biti sigurno posetiti bolesnike u bolnici? Postoje mnogi mogući odgovori, ali najverovatniji je – mi to ne znamo.“ Nametnute mere Katz naziva proizvoljnima, paničnim procedurama koje nisu naučno utemeljene.
Previše medicine
O preteranim reakcijama evropskih vlada i o javnozdravstvenoj politici koja se provodi bez naučnog opravdanja, govori Peter Gocše, danski profesor medicine i osnivač vrlo važne “Cochrane” kolaboracije: „Da Kinezi nisu uveli opsežna testiranja koronavirusa, mi bismo živeli bez restrikcija i ne bismo previše brinuli o pojavi smrtnih slučajeva, koje viđamo svake zime. Ovako imamo paniku i mantru koja glasi – držimo razmak“. Gocše smatra da je osnovni problem taj da niko neće biti odgovoran za preduzimanje ovakvih drakonskih mera: „Upravo bi suprotno bilo kada bi vlasti činile premalo. Stoga političari i radnici u javnom zdravstvu čine mnogo više nego što je potrebno.“ To je zapravo lukav manevar i nepobediva pozicija upravnika krizom. Kada virus popusti, bez obzira kada i bez obzira na preduzete mere, sve pohvale će ići na račun onih koji su uveli strogi režim. Takva situacija Gocšea podseća na priču o tigru i rogu: „Zašto duvaš u rog?“ „Da preplašim tigra!“ „Pa nema ovde tigrova!“ „Eto, vidiš!“
Glasovi razuma protiv paralize društva
Protiv besmislene paralize društva nedavno su se oglasili Majkl Osterholm, američki profesor infektologije na univerzitetu u Minesoti, Frank Ulrih Montgomeri, nemački radiolog, predsednik nemačkog medicinskog udruženja i predsedavajući Svetskog medicinskog udruženja (WMA), Petro Varnaza, švajcarski profesor infektologije iz kliničke bolnice u St. Gallenu, Joram Las, izraelski lekar i bivši ministar zdravstva u Izraelu, Džoel Ketner, kanadski profesor javnog zdravstva na univerzitetu Manitoba i bivši direktor Međunarodnog centra za infektivne bolesti… Suharit Bakhdi nemački profesor virologije na univezitetu Johan Gutenberg u Maincu, te predstavnik Instituta za medicinsku mikrobiologiju i higijenu, nazvao je pandemiju običnom histerijom, a njegov je intervju odmah postao viralan.
Primera ima mnogo više, a ovaj je izbor dovoljan kao upozorenje da postoji drukčija interpretacija priče o pandemiji. S vremenom trajanja nepodnošljive represije, broj akademskih i političkih protivnika karantina biće sve veći.
Naučnici-lešinari
Prikazana razmišljanja možda nisu konačna istina, ali ona pokazuju da razumne rasprave o pandemiji sve donedavno – nije bilo. Zapadna se civilizacija, u egocentričnom strahu suočavanja sa smrću, dragovoljno prepustila monopolu i monologu medicinsko-političkog establišmenta. Krizni štabovi, poput centralnih komiteta, postali su vlasnici istine i svih rešenja. Kako bi stekla utisak stručnosti, ekspertna vlada se okružila dvorskim naučnicima. U mnogim evropskim državama, pa tako i kod nas, pojavljuju se naučnici sateliti koji zajedno s vlastodršcima udaraju u ratne bubnjeve, savetuju, prete, upozoravaju, objašnjavaju, plaše i očekuju, poput lešinara, svojih pet minuta nakon poraza virusa.
Srećom, postoji i druga optika, drugi ljudi, drugo mišljenje. Važno je da se čuje naučna manjina, jer nauka ne trpi demokratiju. Ignorisati ili ismejavati mišljenje vrhunskih naučnika vrsta je stručne i moralne nepismenosti. Takav stav otkriva strah i nemir zbog preispitivanja dogmi, ili, pak, skriva ideološke i finansijske interese. Stoga je važno da preduzete mere i politike javnog zdravlja izgube titulu neupitnog, kako bi viralna lakrdija što kraće trajala.
Valerije Vrček je redovni profesor u trajnom zvanju i predsednik Zavoda za organsku hemiju na Farmaceutsko-biohemijskom fakultetu u Zagrebu
Pročitajte još i:
Dr Lidija Gajski: Korona histerija je prevara! Lažiraju li se brojke i manipuliše li se podacima?
Tacni tako. Obican grip. Inace u Italiji svake godine redovno umiru pacijenti po hodnicama u bolnicama a lekari rade po 2 smene. Holandija redovno salje svije bolesne u Nemacke bolnice jer nemaju vise mesta na intenzivnoj nezi. Obican grip, kako da ne.
Apsolutno se slazem sa Vama. Vecina tih stucnjaka koja je ovde dala svoje komentare, niti je do sada imala prilike da vidi pandemijske okvire ove infekcije ( jer jos uvek nisu ni blizu pandemijske krivulje ) ili sede udobno u svojim kancelarijama i bave se analizama necega sto uzivo nisu videli, proizvoljno donoseci zakljucke i uporedjujuci neuoporedive cinjenice kao da nikada nisu pohadjali osnove epidemiologije na osnovnim studijama medicine ( a morali bi po funkcijama koje obavljaju da budu daleko iznad osnovnog nivoa poznavanja epidemiologije – posebno ovi koji se nalaze na funkcijama direktora infektivnih klinika ). Trece, i najvaznije u celoj prici, neka mi da bilo ko od njih ijedan primer ovolikog priliva pacijenata u jedinici vremena koji zahtevaju intenzivnu negu i mehanicku ventilaciju kod bilo kog do sada sezonskog gripa ili epidemioloski do sada poznatog dogadjaja! Pisem ovo kao neko ko je upravo predao dezurstvo na kojem sam unutar 8h tokom noci, morao da intubiram i na respiratore stavim 6 pacijenata zbog rapidno brzog razvoja ARDS-a usled CoV2-infekcije. Radim vec 10 godina u jedinici intenzivnog lecenja i do sada nikada nisam video nijednu pandemiju sezonskog gripa, gde je bio ovako galopirajuci broj onih koji su zahtevali u tako kratkom roku ventilatornu podrsku. Pritom moram da naglasim da radim u gradu, u Nemackoj, koji ima 13 bolnica sa mogucnoscu intenzivnog lecenja, sa vecim brojem respiratora nego sto to ima jedna Engleska u okviru Ujedinjenog Kraljevstva. Uprkos tome, dezurstva postaju polako neizdrljiva, jer je tesko odjednom primiti toliki broj pacijenata, za tako kratko vreme, a odrzati dosadanji kvalitet lecenja. Na svu srecu, do sada to uspevamo i smrtonst je jos uvek veoma mala, samo zahvaljujuci napora citavih timova za intenzivnu medicinu.
Bot 2. Ako je i tako kao sto pricas, u sta iskreno ne verujem, onda uzmi u obzir i ogroman izliv panike u celom svetu pa malo preispitaj tvoja ubedjenja. Vi doktori kazete da sve krece od pshihe..
Ne pricajte gluposti. Ta korelacija koju ste naveli izmedju Holandije i Nemacke nema veze sa istinom. Koliko sutra Vam to moze potvrditi desetak Holandjana sa kojima sam svakodnevno u kontaktu a medju kojima su i lekari.
U vezi Italije – brojke koje objavljuju kao smrt od Corone su neprecizne sto su i sami potvrdili pre 2 dana. Svi smrtni slucajevi u Italiji koji su pod nerazjasnjenim okolnostima se vec par sedmica svrstavaju pod Corona virus jer ne testiraju sve preminule.
Bilo bi dobro da za sve citate u tekstu postavite i referncu (link ka originalnom clanku) Hvala
Link ka sajtu gde je tekst prvobitno objavljen imate na kraju teksta.