Водећи стручњак из области хематологије проф. др Јован Антовић, са престижног Института Каролинска у Стокхолму, за Нова.рс прича о непознатим детаљима вируса корона (Kовид-19), могућим начинима лечења и шведском моделу сузбијања заразе, који се, по његовом мишљену, досад најбоље показао.
“Посао који радим обављао бих и да је неплаћени хоби, а бавим се згрушавањем крви. Дакле нисам микробиолог-вирусолог, инфектолог или епидемиолог, па иза онога што ћу рећи из тих области стојим, али само кроз моје лично мишљење базирано на литератури и логичном медицнском размишљању”, на почетку разговора наглашава доктор Антовић, хематолог који последњих 15 година ради у дијагностичкој лабораторији, а из Ниша је пре 20 година отишао да живи у Шведској.
На питање зашто је дошло до наглог ширења коронавируса објашњава шта уопште значи “нагло ширење вируса”.
“Без улажења у теорије завере, морамо да разумемо шта значи бити заражен, шта болестан, а шта умрети од вируса. Ако узмемо као валидне податке оне са Џон Хопкинс института, 16.04. преподне је број заражених био 2.100 000. Ако узмемо да на свету живи 7.800.000.000 људи и да је једва 10 држава међу онима које нису пријавиле случајеве, долазимо до тога да је проценат заражених 0,03%. То значи да ће од 10.000 особа три особе бити позитивне на присуство вируса. Наравно, овај број је нереалан јер се само мали број популације испитује. Ако би се тестирало свих 7,8 милијарди људи на свету, тестом врхунског квалитета који има 100 одсто сензитивност и 100 одсто специфичност, онда би дошли до стварне бројке.”
Доктор објашњава да тестови који се сада употребљавају имају сензитивност и специфицност око 50% .
“Значи шанса да погоде да ли вирус постоји је као да бацате новчић када би ја такав коагулациони тест покушао да уведем у своју лабораторију изгубио бих лиценцу ако ми не би рекали да сам луд. Нажалост, немогуће је достићи и 100% али мало бољи тестови не би били на одмет.”
По правилима научно-истраживачког рада, наводи доктор, мора се одабрати репрезентативна популација и испитивање се врши на њој.
“То су први покушали Исланђани испитавши 8% целокупне популације и открили вирус у 0,6%. У болници Каролинска у којој ја радим, испитиване су све труднице које су за време од проглашења пандемије дошле на порођај и вирус је откривен код 7%. Истина је вероватно негде на средини и ја бих рекао да је, по мом мишљењу, нека реална цифра почетком априла у европским земљама негде око 5%.” каже доктор Антовић.
Када говори о броју умрлих и инфицираних, упозорава да само прича о великим цифрама код људи изазива панику.
“Ако поново узмемо податке Џон Хопкинса за исти датум, он је 135.000 у 2.100 000 и то је онда скоро 6,5%. Прилично велика цифра и заиста може да произведе разлог за панику. Међутим ако је проценат позитивних на вирус око 5% онда је и стопа смртности вероватно пар десетина, ако не и више од стотину пута мања. Ово се уклапа у процену др Фаучија, саветника председника Трампа, где он коментаришући процене из Вухана објављене у часопису Неw Енгланд Јоурнал оф Медицине, очекује смртност сличну обичном грипу у некој његовој мало ”јачој” сезони” каже др Антовић.
Наиме, он наглашава да око вируса корона постоје бројне контроверзе.
“Из тог разлога држаћу се препорука шведског института за јавно здравље: ”Вирус инфицира људе путем такозване капљичне инфекције. Односно, инфекција се преноси на слузницу очију, носа или уста од капљица које се шире у ваздуху када болесна особа кашље или кија. Капи брзо падају кроз ваздух и обично достижу не више од метра. Вирус се такође може пренети преко контаминиране површине, такозване индиректне контактне инфекције. Стога се не може искључити (нико не наводи ово као сигурни пут преноса) да контаминација долази и са предмета. Међутим, још није јасно колико дуго вирус може да преживи на површинама и објектима. Инкубација је, кажу 2-14 дана. Одакле онда двоструки инкубациони период од 28 дана као период карантина?” пита се наш саговорник.
Интересантно сви доступни светски подаци о броју заражених, болесних и умрлих потичу из Института Џон Хопкинс у Балтимору, а британска влада је уклонила вирус са пописа заразних болести са високим последицама 19. марта 2020. године, наглашава он.
О могућој вакцини или леку за којим се утркују све фармацеустке компаније света сматра да не треба журити.
“Не знам када ћемо имати вакцину или лек! Мислим да и ту имамо теорију шума, гомилу информација које онемогућавају да се чује и види и препозна права информација. Чујемо да је тестирање почело, да више фирми ради, да су Кинези почели тестирање на људима, па онда да нас од вакцине дели шест месеци или годину дана, па онда до 2022. Испитивање било ког лека, па и вакцине, је процес који траје годинама. Не бих био спреман да примим вакцину развијену и испитану наврат нанос” признаје хематолог Антовић.
Када је лечење коронавируса у питању, професор каже да најреалније звучи пречишћавање плазме рековалесцената и њихова употреба код тешких случајева.
“Очекује се да се у њој налазе антитела која могу да утичу на вирусе код оболелог. Е сада да би добило нешто што се зове на доказима заснована медицина, то тражи време. Ко направи вакцину вероватно ће се обогатити ако буде довољно људи који ће желети да је приме. У свему овоме најугроженији су старији пацијенти, од преко 60 година мушкарци, гојазни са повишеним притиском и срчаним обољењима и дијабетесом. Међутим већина старијих пацијената са основним болестима умире са вирусом, а не од њега” објашањава професор Антовић.
“Сећам се да су нам говорили наши сјајни учитељи, а мени и мој отац, који је био сјајан неурохирург, да не претерујемо са лечењем како не би наштетили пацијенту. Оно што се мени чини занимљиво у већини доступних студија, указује да пацијенти са короном имају: повећане неутрофиле, смањене лимфоците, повећани ЦРП који нису знакови вирусне инфекције: или је реч о бактерисјкој супраинфекцији или о несразмерно јаком имунолошком одговору. Осим тога, сви описују значајну активацију коагулације и као резултат тога између осталог оштећења плућа” навдоди доктор.
Ипак, каже да неко може најбоље стајати иза својих речи – личним примером.
“Можда нисам у праву, али оно што сам оставио својој супрузи, на каквом третману да инсистира, ако ме доведу на интензивну негу без свести:
- хидроксиклорокин 400 мг дневно (кажу да је штетан – даје се реуматолошким пацијентима 10-20 година; узима се превентивно код људи који одлазе у маларијска подручја);
- Азитромицин 500 мцг дневно
- Ремдисевир (не бих волео антивирусне лекове, али ако мора – и потпуно је непознато делује ли уопште – онда овај)
4.Респиратор никако (осим ако су дисајни мичићи истрошени или је инхибиран центар за дисање у мозгу). Повећање дотока кисеоника није индикација за респиратор. Он само може додатно да оштети плућа ако се неселективно користи.
А да би предупредили инфекцију сачувајте имунитет.
Значи: без страха, а поготово без панике. Стрес је водећи фактор ризика за све болести.
Поред тога:
- Ц-витамин 1 г дневно
- Д-витамин 20 мцг дневно
- Б-комплекс
- Цинк 15 мцг дневно.
И на крају, укључите мозак, јер ако нешто није логично, то обично није истина.
У земљама запдане Европе постоји велика разлика у броју заражених и умрлих, а др Антовић сматра да разлог лежу у културолошким разликама и уређености здравственог система.
У Шведској четири од пет пацијената оде кући из болнице – то је успех!
Колико год оптерећен сталним финасијским резовима од којих ми здравствени радници ”вриштимо” шведски систем се у односу на ове друге добро држи што је и показао. Податак да четири од пет пацијената живо напусти интензивну негу након борбе са вирусом мени је фасцинантан.
Пре неког времена рекао сам да се након 20 година, први пут осећам срећним што живим у овој земљи. Мислим да Швеђани раде сјајан посао. Прва опција је да вирус није толико опасан како нам кажу и да то знају и према њему се тако понашају. Друго је да је прилично заразан и да неће нестати. Када се државе отворе, доћи ће до новог скока броја заражених. Шведска је у међувремену створила колективни имунитет јер држава не може бити заувек затворена. Мало ће људи умрети са вирусом или од њега, али многи ће умрети од депресије, породичног насиља, дијабетеса, кардиоваскуларних болести и на крају од глади ако остану без посла и примања” упозорава професор.
Живот на социјалној дистанци и строгим мерама подразумева принуду, а не препоруку, док Шведска користи управо то – препоруку. Зрелим народима као и зрелој деци дају се савети, а онима које подцењујеш се наређује.
“Термини социјалног дистанцирања увукли су се у свакодневни живот без да смо приметили. Сасвим је нормалмо да они који могу раде од куће, дружимо се преко вибера, ја држим предавања и делове вежби студентима преко Зоом-а. Ко се сада сећа времена када смо пре 9/11 летели, а да нас не скидају до голе коже. Некад смо се бунили што скидамо ципеле на аеродрому, а сада их сам скидам чак и на нишком аеродрому. Ове мере су дошле да остану и о томе треба мислити. Немам проблем са тим, али имам са социјалним „сурвелианце-ом“ кинеског типа. Не бих волео да ми баш скупљају поене на основу понашања и на основу тога ми дозвољају да путујем, летим, одлазим у ресторан или да ми не дај Боже Гејтс одлучује на основу трага вакцинације у телу да ли могу да уђем у авион. Ако то људи дозволе сами су криви. Оно што ми се не допада у Србији је то што имам утисак да су у борби са овим што нам се дешава српске власти одабрале кинески модел. Уз све ризике да ме будућност демантује, ипак бирам шведски систем препоруке, а не принуде” наглашава шведски доктор из Ниша.
За мере које се спроводе у Србији каже да су – претеране!
“Чак и да не очекујемо да буду шведске, држање одстојања, маске (ако их држава бесплатно дели) и прање руку би биле довољне. Ја сам чак скептичан према рукавицама у изван болничким условима ако се поштују основни хигијенски принципи (прање руку и дезинфицијенси). Маске су посебна прича онако како их носе манекени на конференцијама за штампу понекад пожелим да то пустим Швеђанима и њиховим епидемиолозима (да се слатко насмеју). Праве заштитне маске штите оног ко их носи, а оне хирушке штите друге од нас, али то свакако не ако их неко носи цео дан, па их спусти на браду пуну микроорганизама па их опет стави.”
Професора ове српске мере подсећају на немачку окупацију.
“О мерама против пензионера у Србији нећу ни да причам. Назив којим се бомбардујемо ”полицијски час” који ће при томе сада да траје 84 сата, је такав да заиста немам коментар. Једина асоцијација коју он у мени буди је немачка окупација мада ни тада није толико трајао. Забрана да се изађе у шетњу по дивном пролећном времену док су истовремено супермаркети пуни, забрана да се иде у цркву на највеци Хрижћански празник док колико ја разумем гомила фабрика ради без поштовања удаљености од најмање два метра и вероватно непостојања маски (ово је моја претпоставка јер не верујем да су страни послодавци били спремни да поднесу трошак набавке маски за једнократну употребу својим радницима). Прихваћен, а затим накарадно спроведен кинески модел није нешто што мислим да може да се користи у нашем окружењу. Много бих више волео да нашој Влади помажу шведски, а не кинески експерти, али ко сам па ја, да се о томе изјашњавам”, закључује цењени доктор Антовић.
Извор: Нова.рс
Др Јован Антовић је дипломирао након само четири године и десет месеци, (1993. године) на Медицинском факултету у родном Нишу, због чега је проглашен најбољим свршеним студентом Универзитета у Нишу и најбољим студентом медицине до тада, по мишљењу Српског лекарског друштва. Магистрирао је 1997. на матичном факултету, а специјализирао наредне године на Клиници за хематологију Клиничког центра у Нишу. У периоду од октобра 1998. до јануара 1999. био је стипендиста Центра за хемофилију и тромбозу Универзитета Северне Каролине у Чепел Хилу (САД), да би 2003. одбранио докторат из области коагулације на Институту „Каролинска“ у Стокхолму, где и данас ради кao виши консултант на Клиничкој хемији Универзитетске болнице и као ванредни професор / виши предавач при Департману за молекуларну медицину и хирургију. Добитник је многобројних признања за свој рад и аутор или коаутор више од педесет чланака објављених у рецензираним међународним часописима који су цитирани више од 500 пута. Такође, коаутор је два издања књиге Essential Guide to Blood Coagulation.
Прочитајте још и:
Проф. др Јован Антовић: Не постоји ниједан разлог да народ буде у мега маркетима, а да не буде на Светој литургији
Сјајне вести из Бона: Вирус не остаје у ваздуху, на хлебу, воћу, поврћу…
Др Лидија Гајски: Корона хистерија је превара! Лажирају ли се бројке и манипулише ли се подацима?
Шта очекујемо, чему ли се надамо? Добро икако трајемо. У Сарајеву на Правном најтеже било отворити масивна врата, а онда УДБА у леђа и најмлађи доктор Манифеста, касније четнички војвода који ће принца Александра дочекати речима: ” Дошао на Сурчин да пасе траву, слађа му од енглеске.” Од куда та патолошка мржња и простаклук према српској, енглеској, шпанској, шведској…Круни? Од куда толика љубав према једној непознатој цивилизацији, кинеској, латини- кубанској…? 1937. у посланици за Васкрс српски Патријарх Варнава Росић видевши голготу Руског народа и РПЦ, какву човечанство упамтило није овако беседи: “Чада моја возљубљена, ако вас комунисти преваре и покоре, требаће двеста година да их се решите….Останите тврдо на камену вере, предања и традиције…” Сад рачунајте господо. Бил Гејтс и Владимир Илич су деца истих родитеља. Опрез, иза Карпата више Светог Цара Романова нема, Кремљ је исти 17. када су се повукли из Великог рата и данас. Никад, и никад неби на нацисте да ови…Сад још и Кинези, Мира, Слоба…и цела камарила иза њих. Ужас. Шта чинити? Шта и до сада, неговати чојство, бранити друге од себе. Поновићу, друге од себе. Без чојства нема јунака који су Ћесара са Дрине одбили на Романију. Различитост мишљења, авај различитост мишљења, не људи ‘на једну воду” Генетика је моћна наука, ближи смо Швеђанима него што мислимо. Сви смо деца комунизма, једноумља, небитно четничке или партизанске породице, свима су нам у подсвест утиснути “covid- 19”. Зашто ДЈБ? После комунизма први стварни парламентаризам у Србији као краљ Милан после Турака.