Deca su zaštićena od Kovida-19 i ne prenose ga rodbini, nastavnicima ili prijateljima. Ovaj kratak vodič naglašava glavne činjenice koje podržavaju kredibilni izvori.
Rizik za decu ne postoji
Kovid-19 ne predstavlja rizik za decu, čak ni za decu iz ranjivih kategorija. Donju tabelu objavila je Kancelarija za nacionalnu statistiku, poredeći broj umrle dece u Engleskoj i Velsu 2003. godine s brojem umrlih od Kovida-19 2020. godine. Mada je bilo smrti među decom, preminuli su već bili ozbiljno bolesni.
Izvor: https://twitter.com/theblogmire/status/1300907113401778177
Dr Dženi Haris, zamenik glavnog medicinskog sekretara u Engleskoj, kaže da grip i saobraćajne nesreće predstavljaju veći rizik za decu. U statističkom smislu, veće su šanse da deca stradaju od udara groma nego da umru od Kovida-19.
Deca ne prenose Kovid-19
Dokazi nam govore da deca nisu super-prenosioci niti čak vektori prenosa. Škole su u Švedskoj ostale otvorene za decu mlađu od 15 godina, bez obaveze nošenja maski i masovnog testiranja. Od 1,8 miliona dece, niko nije umro od Kovida-19, a nastavnici nisu bili pod uvećanim rizikom od zaraze.
Jedna od najvećih studija u svetu o koronavirusu u školama, koju je sprovelo 100 institucija u Velikoj Britaniji, ukazala je na slične rezultate. Profesor Rasel Vajner, predsednik Kraljevskog koledža za pedijatriju i zdravlje dece izjavio je: “Nedavno sprovedena studija u školama u Velikoj Britaniji potvrđuje da postoji vrlo malo dokaza da se virus prenosi u školama.”
Glavni epidemiolog Mark Vulhaus kaže da nije primećen nijedan slučaj prenosa koronavirusa sa učenika na nastavnika bilo gde u svetu. On je u julu 2020. godine za časopis The Times izjavio da je Velika Britanija pogrešila što je zatvorila škole.
Snaženje imunološkog sistema
Odavno se zna da suviše sterilna sredina stvara slabiji imunološki sistem. Rana izloženost dece bakterijama ojačava sposobnost dece da se odbrane od patogena. Profesor Sunetra Gupta, koji predaje teorijsku epidemiologiju na Oksfordu, kaže: “Sve je više dokaza da rana izloženost različitim tipovima koronavirusa omogućava ljudima da ih prežive.”
Mere zaštite od Kovida-19, kao što su držanje fizičkog rastojanja i česta upotreba dezinfekcionih sredstava za ruke, na kraju bi mogle ljude učiniti ranjivijim. Štaviše, iako je higijena ruku važna za zaštitu od koronavirusa, preterana upotreba dezinfekcionih sredstava i gelova doprinose razvoju super-bakterija.
Bez maski
Ne postoji slaganje među medicinskim stručnjacima o tome da li su maske za lice korisne izvan zdravstvenih ustanova. Štaviše, raste broj dokaza da nošenje maske u najboljem slučaju ljudima daje lažan osećaj sigurnosti, a u najgorem slučaju zdrave ljude čine podložnije bolestima. Dr Dženi Haris, zamenik glavnog medicinskog sekretara u Velikoj Britaniji upozorava da maske mogu uvećati rizik od infekcije: “To nije dobra ideja za prosečnog čoveka koji šeta ulicom… Štaviše, maska može praktično zarobiti virus i naterati nas da ga udišemo. Zbog takvog problematičnog ponašanja, ljudi mogu sebe čak dovesti u veći rizik.”
Profesor Rasel Vajner kaže da ne samo da postoji vrlo malo dokaza koji podržavaju korišenje maski u školama, već i da deca nošenjem maski mogu potencijalno širiti virus. Razlog za to je činjenica da su maske namenjene kratkotrajnoj upotrebi uz ostalu zaštitnu opremu, nakon čega ih treba baciti.
Deca su bezbedna
Sve objavljene informacije potiču iz zvaničnih vladinih podataka, mejnstrim medijskih izvora i stručnjaka svetskog glasa. Pročitajte i ostale članke kako biste se uverili da su deca bezbedna od Kovida-19.
Komentariši