У претходном периоду пореска управа позвала је све грађане који зарађују у иностранству да сами пријаве порез.
Како наводе у пореској управи ти грађани су већ „идентификовани“ и потребно је да обрачунају порезе и доприносе с припадајућом каматом и плате обавезе које дугују до 31. октобра, како би избегли прекршајну и кривичну одговорност.
Јавност је са овим позивом била упозната преко саопштења ове институције које је кружило друштвеним мрежама а затим и званичним саопштењем на сајту пореске управе.
Колико ће износити нове пореске обавезе?
По закону постоје две категорије прихода које је могуће остварити у иностранству:
- Категорија прихода од ауторских дела,
- Категорија „осталих прихода“.
У зависности од категорије којој припада приход из иностранства зависиће и стопа по којој ће се плаћати порез држави Србији.
Тако, најчешће, овај порез износи око 46 центи на један евро прихода (46%), али у неким случајевима може да достигне чак 80 одсто.
У пракси ће то значити да на 1000 евра зарађених у иностранству, примљених на рачун грађана Србије, после пореског одбитка, „остати“ између 200 и 500 евра у зависности од категорије прихода.
Ко ће заправо бити погођен новим пореским таксама?
Држава се ненаменским трошењем средстава, дугогодишњем урушавањем домаће привреде, буразерском економијом, финансирањем неефикасног јавног сектора и погођена корона вирусом нашла у кризи.
Овим самоопорезивањем највише су погођени фриленсери, програмери, дизајнери, маркетари, онлајн наставници страних језика, корисници онлајн платформи за издавање некретнина и многи други који зарађују путем интернета и имају приходе из иностранства.
Од прихода из иностранства зависе многи грађани ове државе, као и људи који немају прилику и могућности да се запосле у Србији. Такође, особе које приходују из иностранства, зарађени новац троше у Србији, те наведени приход остаје у држави.
Зашто је плаћање овог пореза проблем?
Иако се држава у медијима залаже за предузетништво и довођење „дигиталних номада“ тј. људи који послују путем интернета, у стварности, пореском реформом се постиже потпуно супротан ефекат.
Током 2019. године, држава је реформисала паушални систем (на горе) и увођењем „тестова самосталности“ и високих пореских стопа драстично умањила мотивацију за легалним пословањем малих предузетника у Србији. Тиме је велики број паушалаца гурнут у „сиву зону“.
Међутим, порез се мора платити. Он нам омогућује да имамо бесплатно здравство, школство, изградњу путева и инфраструктуре, итд. Иако грађани плаћају порез, они нажалост не могу да виде у последње три деценије на које начине се употребљава новац прикупљен од пореских обвезника.
Напротив, осетно је стање стагнирања и назадовања у одређеним областима за које је највише намењен тај новац. Такође имамо прилику да видимо да се новац од пореза поклања путем субвенција страним инвеститорима у износима од неколико десетина хиљада евра по запосленом раднику, док исти ти радници раде за минималац. Имамо и примере где „инвеститори“ имају интерес за пословањем у Србији само док те субвенције трају.
Због наведених разлога се поверење у државу и њене институције драстично смањује а самим тим и мотивација да се напоменути порез плати.
Које је заправо решење?
Мала предузећа запошљавају највећи број људи у Србији. Неразумни порези, посебно порези на рад, разна бирократска оптерећења, инспекције, неразумни банкарски кредити индексирани у еврима и несигурност да ће наплатити своја потраживања не дозвољавају им да се развију и гуше ту малу привреду.
Ово је главни разлог зашто се већина људи који послују у иностранству преко фриленс платформи и даље налази у „сивој зони“.
Покрет Доста је било предлаже смањење пореза и доприноса за трећину и увођење синтетичког, прогресивног опорезивања. Па тако кад се заради мало, плати се мало, а плаћа се више ако се заради више. То је подстицајан систем и постоји, рецимо, у Америци.
Овај тип опорезивања би омогућио да се приходи из иностранства уведу у легалне воде и омогућио би да млади људи отварају своје фирме и лакше се одлуче за пословање у Србији.
Да ли ви заиста мислите да ће се овим опорезивањем дугорочно унапредити привреда и мотивисати млади предузетници за стварањем пословања у нашој држави?
Лазар Секулић
Доста је било Зрењанин
Коментариши