U prethodnom periodu poreska uprava pozvala je sve građane koji zarađuju u inostranstvu da sami prijave porez.
Kako navode u poreskoj upravi ti građani su već „identifikovani“ i potrebno je da obračunaju poreze i doprinose s pripadajućom kamatom i plate obaveze koje duguju do 31. oktobra, kako bi izbegli prekršajnu i krivičnu odgovornost.
Javnost je sa ovim pozivom bila upoznata preko saopštenja ove institucije koje je kružilo društvenim mrežama a zatim i zvaničnim saopštenjem na sajtu poreske uprave.
Koliko će iznositi nove poreske obaveze?
Po zakonu postoje dve kategorije prihoda koje je moguće ostvariti u inostranstvu:
- Kategorija prihoda od autorskih dela,
- Kategorija „ostalih prihoda“.
U zavisnosti od kategorije kojoj pripada prihod iz inostranstva zavisiće i stopa po kojoj će se plaćati porez državi Srbiji.
Tako, najčešće, ovaj porez iznosi oko 46 centi na jedan evro prihoda (46%), ali u nekim slučajevima može da dostigne čak 80 odsto.
U praksi će to značiti da na 1000 evra zarađenih u inostranstvu, primljenih na račun građana Srbije, posle poreskog odbitka, „ostati“ između 200 i 500 evra u zavisnosti od kategorije prihoda.
Ko će zapravo biti pogođen novim poreskim taksama?
Država se nenamenskim trošenjem sredstava, dugogodišnjem urušavanjem domaće privrede, burazerskom ekonomijom, finansiranjem neefikasnog javnog sektora i pogođena korona virusom našla u krizi.
Ovim samooporezivanjem najviše su pogođeni frilenseri, programeri, dizajneri, marketari, onlajn nastavnici stranih jezika, korisnici onlajn platformi za izdavanje nekretnina i mnogi drugi koji zarađuju putem interneta i imaju prihode iz inostranstva.
Od prihoda iz inostranstva zavise mnogi građani ove države, kao i ljudi koji nemaju priliku i mogućnosti da se zaposle u Srbiji. Takođe, osobe koje prihoduju iz inostranstva, zarađeni novac troše u Srbiji, te navedeni prihod ostaje u državi.
Zašto je plaćanje ovog poreza problem?
Iako se država u medijima zalaže za preduzetništvo i dovođenje „digitalnih nomada“ tj. ljudi koji posluju putem interneta, u stvarnosti, poreskom reformom se postiže potpuno suprotan efekat.
Tokom 2019. godine, država je reformisala paušalni sistem (na gore) i uvođenjem „testova samostalnosti“ i visokih poreskih stopa drastično umanjila motivaciju za legalnim poslovanjem malih preduzetnika u Srbiji. Time je veliki broj paušalaca gurnut u „sivu zonu“.
Međutim, porez se mora platiti. On nam omogućuje da imamo besplatno zdravstvo, školstvo, izgradnju puteva i infrastrukture, itd. Iako građani plaćaju porez, oni nažalost ne mogu da vide u poslednje tri decenije na koje načine se upotrebljava novac prikupljen od poreskih obveznika.
Naprotiv, osetno je stanje stagniranja i nazadovanja u određenim oblastima za koje je najviše namenjen taj novac. Takođe imamo priliku da vidimo da se novac od poreza poklanja putem subvencija stranim investitorima u iznosima od nekoliko desetina hiljada evra po zaposlenom radniku, dok isti ti radnici rade za minimalac. Imamo i primere gde „investitori“ imaju interes za poslovanjem u Srbiji samo dok te subvencije traju.
Zbog navedenih razloga se poverenje u državu i njene institucije drastično smanjuje a samim tim i motivacija da se napomenuti porez plati.
Koje je zapravo rešenje?
Mala preduzeća zapošljavaju najveći broj ljudi u Srbiji. Nerazumni porezi, posebno porezi na rad, razna birokratska opterećenja, inspekcije, nerazumni bankarski krediti indeksirani u evrima i nesigurnost da će naplatiti svoja potraživanja ne dozvoljavaju im da se razviju i guše tu malu privredu.
Ovo je glavni razlog zašto se većina ljudi koji posluju u inostranstvu preko frilens platformi i dalje nalazi u „sivoj zoni“.
Pokret Dosta je bilo predlaže smanjenje poreza i doprinosa za trećinu i uvođenje sintetičkog, progresivnog oporezivanja. Pa tako kad se zaradi malo, plati se malo, a plaća se više ako se zaradi više. To je podsticajan sistem i postoji, recimo, u Americi.
Ovaj tip oporezivanja bi omogućio da se prihodi iz inostranstva uvedu u legalne vode i omogućio bi da mladi ljudi otvaraju svoje firme i lakše se odluče za poslovanje u Srbiji.
Da li vi zaista mislite da će se ovim oporezivanjem dugoročno unaprediti privreda i motivisati mladi preduzetnici za stvaranjem poslovanja u našoj državi?
Lazar Sekulić
Dosta je bilo Zrenjanin
Komentariši