Преносимо

Војин Биљић: Бесплатно образовање је право детета

Извор: Политика

У време кад је тема бесплатних уџбеника коју Доста је било већ годинама покушава да наметне нашој јавности коначно постала актуелна, у обавези смо да спречимо да расправа о том великом и важном питању оде у погрешном правцу. То није ни економски ни социјални проблем, није ни питање различитих политичких концепата, а по најмање је питање добре воље државе. Али са друге стране, то јесте уставоправно питање, јесте и питање права детета, јесте у коначном и питање наше свести о томе шта су најзначајнији приоритети јавног поретка ове државе и овог друштва.


О чему је овде реч? По уставним гаранцијама приступ образовању је право детета а основно образовање је бесплатно и доступно свима без било какве дискриминације. Дакле, свако дете у Србији има право да му држава обезбеди бесплатне уџбенике, и не само уџбенике већ и школски прибор као и све друго што се налази у склопу редовних школских активности, или уставним језиком речено, бесплатног образовања.

И ова права детета су свакако изнад пословних интереса било које компаније, па макар та компанија имала отворену подршку немачке амбасаде, као што је то било у случају Клета коме је обезбеђен доминантни положај на тржишту уџбеника и који тај положај користи да заједно са хрватским Логосом намеће не само високе цене уџбеника већ и крајње проблематичан садржај. На страну што ниједна држава у свету овако нешто није дозволила, довољно је страшно да смо уопште у ситуацији да вагамо интерес наше деце са интересима станих компанија и држава.


Даље од тога, кад је у питању право детета, оно не сме бити условљено ни финансијским потенцијалима државе. Ратификацијом међународних конвенција, обавезали смо се да права детета, укључујући и право на бесплатно образовање, обезбедимо без било каквог изговора. И ми то свакако морамо учинити. Као што су учиниле и Русија и Америка, и чланице ЕУ па чак и афричке државе, попут Боцване.


Са друге стране, са правом се поставља питање зашто је ова тема била толико игнорисана у јавности дуги низ година? Зашто наши предлози закона о бесплатним уџбеницима, које смо изнова и изнова упорно подносили, никада нису разматрани у парламенту и зашто о томе ниједан медиј није извештавао? Да ли је могуће да и питање интереса наше деце мора чекати повољан политички тренутак да би уопште било изнето пред суд јавности?


Одговор се сам по себи намеће. Већ дуги низ година владе се мењају, али суштина приоритета остаје иста. Решавају се само она питања од којих и власт али и опозиција имају политичку корист и која лако погађају циљане друштвене групе. На жалост наше деце, њихово образовање и развој нису једна од тих тема. Уосталом, то се да препознати и у овом актуелном тренутку, када сви олако прихватамо да нам деца имају ограничен приступ школи, док се истовремено хватамо за главу због тога што кафане не раде као пре. На страну и то што неки од нас са правом сматрају да и та друга ограниичења нису оправдана, порука коју смо послали нашој деци је језива. А то је порука себичности и неодговорности, то је порука да је детињство мање важно од зрелог доба, то је порука да немамо времена да о њима мислимо.

Закључак је јасан. Сви ми, и наставници и родитељи, и политичари и аполитични, и држава и друштво, морамо у овоме бити јединствени. Питање најбољег интереса наше деце, од бесплатности па до доступности образовања у пуном обиму, не сме ни за тренутак бити у сенци других приоритета. Увођење бесплатних уџбеника је прилика да покажемо да смо то коначно и схватили.

Војин Биљић, адвокат и потпредседник Доста је било