Vojin Biljić: Besplatno obrazovanje je pravo deteta

Izvor: Politika

U vreme kad je tema besplatnih udžbenika koju Dosta je bilo već godinama pokušava da nametne našoj javnosti konačno postala aktuelna, u obavezi smo da sprečimo da rasprava o tom velikom i važnom pitanju ode u pogrešnom pravcu. To nije ni ekonomski ni socijalni problem, nije ni pitanje različitih političkih koncepata, a po najmanje je pitanje dobre volje države. Ali sa druge strane, to jeste ustavopravno pitanje, jeste i pitanje prava deteta, jeste u konačnom i pitanje naše svesti o tome šta su najznačajniji prioriteti javnog poretka ove države i ovog društva.

O čemu je ovde reč? Po ustavnim garancijama pristup obrazovanju je pravo deteta a osnovno obrazovanje je besplatno i dostupno svima bez bilo kakve diskriminacije. Dakle, svako dete u Srbiji ima pravo da mu država obezbedi besplatne udžbenike, i ne samo udžbenike već i školski pribor kao i sve drugo što se nalazi u sklopu redovnih školskih aktivnosti, ili ustavnim jezikom rečeno, besplatnog obrazovanja.

I ova prava deteta su svakako iznad poslovnih interesa bilo koje kompanije, pa makar ta kompanija imala otvorenu podršku nemačke ambasade, kao što je to bilo u slučaju Kleta kome je obezbeđen dominantni položaj na tržištu udžbenika i koji taj položaj koristi da zajedno sa hrvatskim Logosom nameće ne samo visoke cene udžbenika već i krajnje problematičan sadržaj. Na stranu što nijedna država u svetu ovako nešto nije dozvolila, dovoljno je strašno da smo uopšte u situaciji da vagamo interes naše dece sa interesima stanih kompanija i država.

Dalje od toga, kad je u pitanju pravo deteta, ono ne sme biti uslovljeno ni finansijskim potencijalima države. Ratifikacijom međunarodnih konvencija, obavezali smo se da prava deteta, uključujući i pravo na besplatno obrazovanje, obezbedimo bez bilo kakvog izgovora. I mi to svakako moramo učiniti. Kao što su učinile i Rusija i Amerika, i članice EU pa čak i afričke države, poput Bocvane.

Sa druge strane, sa pravom se postavlja pitanje zašto je ova tema bila toliko ignorisana u javnosti dugi niz godina? Zašto naši predlozi zakona o besplatnim udžbenicima, koje smo iznova i iznova uporno podnosili, nikada nisu razmatrani u parlamentu i zašto o tome nijedan medij nije izveštavao? Da li je moguće da i pitanje interesa naše dece mora čekati povoljan politički trenutak da bi uopšte bilo izneto pred sud javnosti?

Odgovor se sam po sebi nameće. Već dugi niz godina vlade se menjaju, ali suština prioriteta ostaje ista. Rešavaju se samo ona pitanja od kojih i vlast ali i opozicija imaju političku korist i koja lako pogađaju ciljane društvene grupe. Na žalost naše dece, njihovo obrazovanje i razvoj nisu jedna od tih tema. Uostalom, to se da prepoznati i u ovom aktuelnom trenutku, kada svi olako prihvatamo da nam deca imaju ograničen pristup školi, dok se istovremeno hvatamo za glavu zbog toga što kafane ne rade kao pre. Na stranu i to što neki od nas sa pravom smatraju da i ta druga ograniičenja nisu opravdana, poruka koju smo poslali našoj deci je jeziva. A to je poruka sebičnosti i neodgovornosti, to je poruka da je detinjstvo manje važno od zrelog doba, to je poruka da nemamo vremena da o njima mislimo.

Zaključak je jasan. Svi mi, i nastavnici i roditelji, i političari i apolitični, i država i društvo, moramo u ovome biti jedinstveni. Pitanje najboljeg interesa naše dece, od besplatnosti pa do dostupnosti obrazovanja u punom obimu, ne sme ni za trenutak biti u senci drugih prioriteta. Uvođenje besplatnih udžbenika je prilika da pokažemo da smo to konačno i shvatili.

Vojin Biljić, advokat i potpredsednik Dosta je bilo