Ukoliko se ne dese velike i značajne promene, vrlo je moguće da će utakmica protiv ekipe Panevežisa iz Litvanije biti poslednji međunarodni meč koji će FK Vojvodina igrati na svom stadionu „Karađorđe“.
Godine i decenije sistemskog nemara, amaterizma, zloupotreba, sukoba unutar i oko kluba, „prebacivanje loptice“ u pogledu nadležnosti i obaveza održavanja stadiona kulminirale su pre nekoliko dana, kada je od strane UEFA stiglo obaveštenje da stadion „Karađorđe“ ne ispunjava neophodne uslove za odigravanje međunarodnih utakmica što dovodi do toga da, u slučaju plasmana u naredni krug takmičenja, FK Vojvodina ne može biti domaćin na svom stadionu.
Već izvesno vreme stadion „Karađorđe“, odnosno parcela na kojoj se nalazi, predmet je diskusije. U više navrata najavljivana je rekonstrukcija, pominjano je izmeštanje na drugu lokaciju i prodaja zemljišta na kom se stadion trenutno nalazi, ali je, do sada, sve to ostajalo isključivo na najavama, bez konkretnih poteza. Po pravilu, kao razlog zašto se ništa ne dešava navođeni su zamršeni svojinsko-pravni odnosi na liniji Grad- FK Vojvodina.
Paralelno sa borbom za i oko „Karađorđa“, trajala je i traje neizvesnost i „tihi rat“ oko FK Vojvodine. Uprave se smenjuju kao na traci, a više niko ne može pobrojati sve istaknute članove partija na vlasti, direktore i članove upravnih odbora mnogih javnih preduzeća, pripadnika službi bezbednosti, lica sumnjivih poslovnih biografija i, konačno, lica osuđivanih za teška krivična dela koji su prodefilovali kroz upravu kluba.
Danas, Direktor FK Vojvodina je Dušan Bajatović, istaknuti kadar SPS-a, dugogodišnji direktor „Srbijagas“-a za koga se, nedavno, utvrdilo da se lažno predstavlja kao diplomirani ekonomista. U upravi kluba je i načelnik regionalnog centra BIA-a Nikola Vasiljević a do juče im je društvo pravio i osuđivano lice Slobodan Milutinović Snajper.
O motivima angažovanja takve lepeze likova u FK Vojvodina možemo samo da nagađamo, ali je sasvim sigurno da je, čast pojedincima, najmanje iskrene emocije prema FK „Vojvodina“.
Konačan rezultat (fudbalskim rečnikom rečeno) ove drame je još uvek neizvestan.
Pitanja koja se, sama po sebi, nameću su: Čemu služi stadion na kom ne mogu da se igraju međunarodne utakmice i da li je ovo uvod u rušenje jednog od simbola Grada, koji je na istom mestu 97 godina?
Na kraju, a svakako ne manje važno je naglasiti da je stadion „Karađorđe“ dom Atletskom klubu „Vojvodina“, a do najavljenog atletskog stadiona i dvorane smo jednako udaljeni kao i do novog, modernog, fudbalskog stadiona.
Pokret „Dosta je bilo“
Gradski odbor Novi Sad
Komentariši