У друштву у ком, дужи временски период, нема владавине права и у ком власт и они блиски власти имају слободу да раде шта год им падне на памет, честа је појава да грађани престану да реагују на такве поступке оних код којих власт и моћ станује.
У модерној социологији то се дефинише као „научена беспомоћност“.
Такво стање свести заједнице, по правилу, носиоцима моћи „даје крила“ па у самовољи и кршењу закона иду даље, и брже, и јаче, и боље.
Новосадски основци, ових дана, доносе родитељима коверте са уплатницом за „школско обезбеђење“ и кратким објашњењем од стране компаније која „пружа услуге обезбеђења“, иако је дугогодишња (наравно, противзаконита) пракса била да се са родитељима потписује уговор о пружању услуга обезбеђења деце у школама.
Услугу и ове школске године нуди иста компанија која то чини већ неколико година и која је, бар по сопственим тврдњава, специјализована за пружање услуга обезбеђења деце у образовним установама.
Где су се упосленици агеницје, и на који тачно начин, специјализовали за овакву врсту обезбеђења није познато.
Иако је законско обавеза образовне установе да детету, за време боравка у установи, обезбеди заштиту од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања (другим речима, физичку и психолошку заштиту) та обавеза се, некаквом магијом, преваљује на родитеље.
Школе се сакривају иза одлука Савета родитеља о увођењу обезбеђења, иако одлуке тог истог Савета, када је реч о бесплатним уџбеницима, игноришу.
Од оваквих аранжмана школских управа и агенција за обезбеђење Град упадљиво и континуирано „пере руке“, није тешко наслутити зашто…
Било би врло занимљиво чути како је могуће да градска власт није било шта учинила по питању обезбеђења у школама?
Како је могуће да Град има средстава да финансира различите недеље моде, информативне интернет портале које нико не чита, бројне туристичко/културне манифестације које своје садржаје наплаћују и гомиле сличних ствари а за школско обезбеђење нека се брину родитељи?
Важно је сетити се да се власт увек хвали суфицитом у буџету, као и да Нови Сад годинама има највећи буџет по глави становника у Србији.
Истовремено, важно је сетити се да се у Новом Саду не одржавају, законом обавезне, јавне расправе у поступку доношења одлуке о буџету на којима би, без дилеме, сигурно било постављено питање буџетског финансирања школског обезбеђења.
Овај проблем је релативно лако решив, уколико би постојало жеље и воље. Власт такву жељу и вољу нема, грађанима је, одавно, остало да само ћуте и трпе…
Покрет „Доста је било“
Градски одбор Нови Сад
Коментариши