Некада, у Новом Саду се ватромет могао видети само за време новогодишњих и божићних празника.
Не тако давно, ватромет се почео појављивати и на свадбеним весељима, рођенданским прославама, крштењима, свечаним отварањима и сличним пословним свечаностима.
У последње време, ватромет је постао готово свакодневна појава. Нема викенда, а све чешће ни радног дана да се, са неке стране, не види ватромет. При том, више није необично да се ватромети испаљују и у густо насељеним деловима Града.
Да ли је у питању дечија (тинејџерска) игра, мода, престиж или нешто треће немогуће је поуздано одговорити, али је свакоме јасно да ватромет није апсолутно безбедна ствар и да, услед неадекватног руковања, може доћи до озбиљних повреда, материјалне штете и сличних нежењених исхода.
Иако је Законом о јавном реду и миру паљење пиротехничких средстава кажњиво, иако у Граду функционише комунална милиција, јасно је да се употреба ватромета (и осталих пиротехничких средстава) прогресивно шири и да носиоци власти нису у стању то да зауставе.
Оно што највише брине, а што има статус јавне тајне, је сумња да је коришћење ватромета један од начина комуникације организованих криминалних група.
Да ли је то истина?
Да ли, уколико је то истина, учесталост и све већи број места одакле се на овај начин поруке упућују и размењују значи да је Нови Сад тачка у којој се укрштају интереси различитих група?
Да ли, уколико је то истина, постоје процене ризика по животе и имовину Новосађана?
Да ли, уколико је то истина, полиција предузима било шта?
И да ли је, уколико је то истина, Нови Сад безбедан град?
Свесни смо да одређене активности полиције не могу бити јавног карактера, али истовремоно смо сведоци скоро па свакодневних медијских иступа различитих представника власти у којима се износе многобројне информације које се тичу свих могућих питања на тему криминала: убистава, шверца наркотика, корупције, злоупотребе службеног положаја итд. тако да се о некаквој тајности рада и поступања полиције у Србији, а тиме и у Новом Саду, не може говорити.
Јесенас је у Граду био својеврстан фестивал насиља у различитим облицима: оштећења јавне својине, убиства, отмице, демолирање страначких просторија, бушења гума, паљења аутомобила, мањих или већих сукоба на протестима а пре годину дана ухапшен је и бивши начелник ПУ Нови Сад Милорад Шушњић…
Новосађани се не осећају безбедно у свом Граду, то је истина са којом се морамо суочити. Власт не даје никакв повод да се осећај бебедности подигне на прихватљив ниво.
До промене мора доћи, боље пре него касније.
Покрет „Доста је било“
Градски одбор Нови Сад
Коментариши