Странка ДЈБ

Програм странке “Доста је било”

 

 

ПОЛИТИЧКА СТРАНКА

“ДОСТА ЈЕ БИЛО”

 

 

 

 

 

ПРОГРАМ

 

 

 

 

 

 

27.ЈАНУАР 2022, БЕОГРАД

 

 

 

САДРЖАЈ:

 

  1. КО СМО И ЧЕМУ ТЕЖИМО 3
  2. НАША ОСНОВНА НАЧЕЛА И ЦИЉЕВИ 4
  3. НАШ ПЛАН У 20 ТАЧАКА 6
  4. ИНСТИТУЦИЈЕ И ОДГОВОРНОСТ 9
  5. ХУМАНО И ОДГОВОРНО ДРУШТВО 11
  6. ЈАКА ДОМАЋА ПРИВРЕДА 13
  7. ОДНОС ПРЕМА ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ 16
  8. КОСОВО И МЕТОХИЈА             19

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

КО СМО И ЧЕМУ ТЕЖИМО

 

Ми смо странка пристојних људи. Наш циљ је Србија у којој се радо и лепо живи. Србија по мери њених грађана. Србији су потребни систем, владавина права и независне институције система. И одговорни лидери.

 

Странка “Доста је било” је организација окренута постигнућу. Постављамо захтевне али достижне циљеве, стабилно идемо ка њиховом остварењу, верујемо у оно што радимо, радимо с ентузијазмом и тежимо  . Ми смо растућа група појединаца заинтересованих и кадрих да остваре захтеван задатак који смо ставили пред себе. Ка успеху нас воде личне вредности и уверења.

 

Наш сан је СРБИЈА у којој се радо и лепо ради и живи, она за којом чезнемо и кад из ње одемо и док у њој остајемо. Србија упорних, изузетних, поносних људи кадрих да препознају и штите сопствене интересе и створе срећу за себе, своју породицу и окружење.

 

Наш циљ је СИСТЕМ у ком влада ред, где иста правила важе за све, систем јачи од било ког појединца.

 

Ми који сањамо уређену Србију, упорни, храбри и бескомпромисни, искрени и доследни, посвећени истом циљу и вредностима, подстичући разноврсност мишљења, транспарентно и професионално градимо уређено друштво остварених људи.

 

Странка “Доста је било” је  . Наш програм ослања се на два стуба: верујемо у то да је социјална заштита посао државе и да треба да буде универзална, а да су привреда и конкуренција посао грађана и да је државни интервенционизам у привреди урушавање система и подлога за корупцију.

 

Верујемо у то да се јавна власт мора вршити јавно и да је потпуна транспарентност кључна за искорењивање корупције.

 

 

 

 

 НАША ОСНОВНА НАЧЕЛА И ЦИЉЕВИ

 

Наш циљ је СИСТЕМ у ком влада ред, где иста правила важе за све, систем јачи од било ког појединца, и где се јавна власт врши јавно.

Ми верујемо у ИНТЕГРИТЕТ и УПОРНОСТ. Храбро се боримо за оно у шта верујемо. Делима стојимо иза својих речи. Ширимо чињенице, а не гласине. Слушамо друге, и мислимо да је добро променити мишљење ако неко има аргументе. Обећања не дајемо олако и увек их испуњавамо. Верујемо да “извини” има моћ. Ми не одустајемо.

Ми верујемо у ОДГОВОРНОСТ. Испоручујемо резултат, поштујући своје вредности. Тражимо могућности, не изговоре. Проблеме решавамо, не пребацујемо их. Идемо у сусрет постигнућу, не окрећемо главу, не избегавамо одговорност. Мислимо да смо за резултат одговорни сами, не мислимо да нам ишта следује.

Ми верујемо у ОТВОРЕНОСТ. Радимо ствари којима заслужујемо поверење других. Верујемо да иста правила важе за све. Говоримо оно што мислимо. Говоримо лично, а не иза леђа. Верујемо у транспарентност у сваком сегменту јавног рада и деловања.

Ми верујемо у ХУМАНОСТ. Ми поштујемо различитости и достојанство сваког појединца, добронамерност нам је на првом месту. Сматрамо да човек увек има нешто да пружи. Подржавамо људе, критикујемо поступке. Верујемо да су слобода и сигурност изнад свих писаних и неписаних правила. Верујемо у социјално одговорно, хумано друштво.

Ми верујемо у ИЗУЗЕТНОСТ. Верујемо у то да прави људи на правом месту раде праве ствари. Верујемо у то да конкуренција подстиче разноврсност и квалитет. Осећамо страст према ономе што радимо. Верујемо да се изузетан постаје и да човек има право на грешку ако грешка није намерна, кардинална или поновљена. Верујемо у учење. Радујемо се туђем успеху.

 

 

 

НАШИ ЦИЉЕВИ СУ:

  • успостављање и одржавање народне суверености, владавине права и правне државе;
  • очување Косова и Метохије у саставу Србије;
  • одбрана Републике Српске;
  • потпуна транспарентност рада јавног сектора, јавно вршење јавних овлашћења;
  • успостављање одговорности носилаца јавних функција;
  • дефинисање јавног и друштвеног интереса;
  • једнака права, услови и могућности за све грађане;
  • уживање и поштовање људских права и слобода, без обзира на пол, веру, расу, политичко уверење, социјално стање и ;
  • безбедна земља са јасном улогом у свету;
  • реформа изборног система; комбиновани већинско-пропорционални изборни систем; директан избор градоначелника и председника општина; бирање посланика по имену и презимену;
  • култура иновација и постигнућа;
  • универзална социјална заштита за све грађане која подразумева здравствену, социјалну и пензиону заштиту;
  • искорењивање сиромаштва и постизање потпуне функционалне писмености;
  • слободно тржиште засновано на конкуренцији, знању, ефикасности и иновативности, ослобођено злоупотребе монопола, које грађанима и привреди пружа квалитетне производе и услуге;
  • јачање домаће привреде; укидање субвенција за стране корпорације;
  • фокус економске политике на стварање услова за успех породичних предузећа – малих и средњих правних лица, предузетника и индивидуалних пољопривредних газдинстава;
  • смањење пореског оптерећења, посебно пореза и доприноса на рад;
  • подршка привреди кроз смањење администрације, пореза, трошкова пословања, трошкова кредитирања, заштиту од дампинга и субвенционисаног увоза;
  • поштовање имовинских права;
  • слобода и независност медија;
  • увођење реда у невладин сектор;
  • независно, непристрасно, квалитетно и ефикасно правосуђе;
  • унапређење и јачање независних демократских институција система;
  • укидање партократије, партијског запошљавања и јасна подела на политичке и професионалне функције у јавном сектору;
  • рационализација и професионализација јавне управе;
  • борба против корупције и организованог криминала методама правне државе;
  • квалитетно образовање доступно свим грађанима без обзира на економску снагу родитеља и домаћинства;
  • образовање је право детета: уџбеници и вртићи плаћени из буџета, бесплатни за децу и родитеље; једино држава може да издаје уџбенике;
  • употреба блокчејн технологије у државној управи;
  • заштита културног наслеђа, култура финансирана из буџета доступна свим грађанима;
  • организован школски спорт, тимски и индивидуални, доступан свој деци и омладини кроз систем образовања финансиран из буџета;
  • децентрализација извршне власти, преношење изворних пореских прихода на локал и равномеран регионални развој;
  • унапређење здравља нације; физичка активност, храна ослобођена пестицида и отрова; чиста земља, вода и ваздух;
  • заштита и очување животне средине;

 

НАШ ПЛАН У 20 ТАЧАКА

 

  1. Укидање партократије и партијског запошљавања. На најодговорнија места у државној управи, јавним институцијама, установама и предузећима, морају доћи најстручнији и најспособнији људи, без обзира на њихову политичку припадност, већ искључиво на основу услова прописаних на јавним конкурсима. Да нас воде најспособнији, а не партијски најподобнији.

 

  1. Укидање тајних уговора и јавност рада државе. Државна управа и локална самоуправа, као и сва јавна предузећа, институције и установе, морају грађанима полагати рачуне за управљање јавним средствима тако што ће једном месечно на својим интернет страницама објављивати детаљне податке о трошењу буџетског новца, као и све уговоре које су склопили у име и за рачун грађана. Ова мера представља најбољи начин за превенцију корупције. ПОТПУНА транспарентност рада државе.

 

  1. Владавина права и борба против корупције. Три независне гране власти. Владавина закона, постојање јаких независних инстутуција система које независно од политичких странака спроводе законе. Поштовање људских права и слобода, имовинских права. Независно судство као ефикасан механизам заштите права грађана, заштите пре свега од злоупотреба извршне власти. Спасити војску и полицију од партијског утицаја. Независно тужилаштво, служба за финансијске истраге и међународне истраге прања новца преко офшор дестинација, без којих нема успешне борбе против корупције. Измена лошег Закона о пореклу имовине и враћање све опљачкане имовине кроз пљачкашке приватизације и корупцију. Увођење електронске јавне управе и блок-чејн технологије.
  2. Јака домаћа привреда. Без јаке домаће привреде нема доброг образовања, здравства, социјалне заштите, културе, безбедности. Србија мора да се ослони на иновације, домаћу привреду и домаће предузетнике, смањи им пореско и бирократско оптерећење, и тиме смањи трошкове пословања и обезбеди банкарски систем који домаћој привреди пружа доступну, кредитну подршку у динарима.

 

  1. Образовање. Вратити достојанство просветним радницима. Образовање је право детета. Бесплатни вртићи за сву децу у Србији, без икаквих трошкова за родитеље, укључујући бесплатне уџебнике, свеске, прибор, ужину и спорт. Увести повољене динарске кредите за све студенте који желе да студирају, а не могу да добију буџетско финансирање.
  2. Попис имовине. Када будемо имали јасан попис имовине којом располажу држава, локалне самоуправе и јавни сектор, отклониће се могућност њене злоупотребе у партијске и личне сврхе. Одговорним управљањем јавном имовином остварићемо додатни приход у локалним буџетима и буџету Републике Србије.
  3. Изборни систем. Директни избори за председнике општина и градоначелнике, већи цензус за коалиције. Сређен бирачки списак. Комбиновани већинско-пропорционални систем, равноправне територијалне заступљености народних посланика у Скупштини РС, измена начина финансирања политичких странака.
  4. Независност медија. Ослободити медије политичког утицаја и притиска, обезбедити равноправну доступност медија свим релевантним политичким факторима, направити оквир за промоцију квалитетног садржаја науштрб ријалити програма.
  5. Укинути субвенције страним компанијама. Ове субвенције доводе у неравноправан положај домаће привреднике и представљају нелојалну конкуренцију која кочи њихов развој и раст. Захваљујући томе, Србија се претвара у земљу јефтине радне снаге за велике глобалне корпорације. У центру наше економске политике морају бити домаћа, пре свега мала и средња предузећа која ће покренути привредни раст и отворити могућност дугорочног економског просперитета у земљи.
  6. Порески систем. Смањити порезе и доприносе за трећину. Увести прогресиван синтетички порез. У првом кораку, одмах увести почетну стопу од 20%. Други корак орочити растом пореских прихода. Повећати минималац да прати пореско растерећење. Оваква пореска реформа је најбољи и најравноправнији подстицај, како за стране компаније, тако и за домаћа предузећа.
  7. Пензиони систем. У стечена права се не дира. Вратити све противуставно отете пензије месец за месец. Војним пензинерима ускладити пензије сходно одлуци Уставног суда, с каматом. Поред економских пензија за све који су током радног века одвајали новац за пензиони фонд, увести и основне пензије за све грађане старије од 65 година, без обзира на то да ли имају радни стаж. На овај начин се, пре свега, обезбеђује достојанствена старост женама које су свој радни век провеле обављајући послове који се не плаћају.

 

  1. Универзална социјална заштита. Увести универзалну социјалну заштиту за сва домаћинства без примања. Свако домаћинство без примања би добијало социјалну помоћ од 10.000 динара месечно, плус 5.000 динара месечно по додатном члану домаћинства
  2. Здравствена заштита за све држављане. Укинути оверавање здравствених књижица. Сви грађани Србије имају право на здравствено осигурање плаћено из буџета. Средити болнице и породилишта тако да рађање деце родитељима не буде траума и трошак, већ лепа успомена. Изједначити државну и приватну праксу.
  3. Аграрна реформа. Ставити ван снаге штетне законе: Закон о пољопривредном земљишту и Закон о конверзији земљишта. Државну земљу треба да обрађују наши земљорадници из општина у којима се та земља налази. Вратити систем задруга како би се пољопривредна домаћинства успешно одупрла уценама великих прекупаца и накупаца.
  4. Децентрализација извршне власти. Пренети на локал значајне надлежности, значајан део економске и пољопривредне политике, пратеће изворне пореске приходе довољне за самоодрживост локала. Сви локали у целој Србији треба да имају већи ниво надлежности него што то има .
  5. Култура и спорт. Дуплирати буџет за културу. Решити статус самосталних уметника. Избацити партијске паразите из културе и увести систем вредновања. Заштитити све културно-историјске споменике и уложити значајан новац у њихову обнову. Покренути пројекат преиспитавња званичне историје од Лепенског Вира и Винче до данас. Учинити спорт доступан деци кроз школе. Решити власништво над спортским клубовима.
  6. Одговорност према народу и држави

а) изаћи из свих споразума о мигрантима

б) забранити МХЕ и вратити све планинске реке у претходно стање

в) решити питања несталих беба и постарати се да се више не понови

г) нисмо против вакцина, али нећемо присилну вакцинацију

д) повезати радни стаж и исплатити заостале зараде за сва друштвена предузећа

ђ) завршити реституцију у натури и кроз супституцију без трошкова за буџет

е) решити питање ратних ветерана и њихових права

ж) заштитити приватност грађана, заштитити слободу и достојанство људи од државе и глобалних корпорација.

 

  1. Закон о Косову и Метохији. Србија мора што пре да донесе Закон о Косову и Метохији. КиМ има Уставом и резолуцијом УН 1244 загарантован положај као саставни део Србије. Косово није држава и нема право на столицу у УН. Србија нема интерес да такав положај КиМ мења. На КиМ Србија има сасвим одређене интересе и права, као што су: имовинска права правних и физичких лица, историјско и културно наслеђе, људска права, статус неалбанског становништва и њихово право на самоуправу. Није посао Србије да поклања имовину другима и тиме финансира стварање Велике Албаније. Живот грађана Косова и Метохије не зависи од решења статуса. Постоје многи преседани у свету који су креативно решиле овај проблем. ДЈБ је сачинио законски предлог по моделу Данске и Фарских острва.
  2. Спољна политика. За Европу, против ЕУ, против уласка у НАТО. ЕУ није Европа. ЕУ је пројекат доминације Немачке који је отишао у погрешном правцу. Процес приступања ЕУ у последњих 20 година има катастрофалне последице по Србију. Србија и цео Балкан назадују у сваком погледу. ЕУ очигледно подржава послушну аутократску власт у свему што ради. Немачка у капуту ЕУ колонизује Балкан и претвара нас у извор јефтине радне снаге. Србија је део Европе. Европи је потребан другачији пројекат интеграција. Фокус спољне политике Србије мора бити јака регионална политика, политика помирења у региону, политика која негује добросуседске односе. Србија мора да буде отворена према свету и да се усредсреди на одбрану сопствених интереса.
  3. За суверенитет, против банкарског глобализма. Држава која не управља својом валутом није суверена. У Србији валута није динар. Динар је само средство плаћања, осим за некретнине. Све остало је евро: и штедња и кредитирање и некретнине. НБС, као и све друге централне банке на Балкану, а и у целој Европи, постале су мењачнице. Србија мора да врати монетарни суверенитет у руке народа. Први и најважнији корак је укидање валутне клаузуле. Уз њега иде укидање нотара, укидање лудачких овлашћења извршитеља и заштита права грађана од банака.

 

 

ИНСТИТУЦИЈЕ И ОДГОВОРНОСТ

 

Наш интерес је да створимо друштво слободних и одговорних грађана. То се постиже стварањем уређеног система заснованог на демократији, законима и владавини права, којим управљају независне институције система. Уређен систем ствара претпоставке за равноправан, праведан и сигуран живот у коме ће сваки грађанин и породица моћи самостално да стварају своју срећу.

 

Људска права и слободе грађана су загарантована уставом. Она су врхунски друштвени интерес. Она су наше политичко опредељење. Она су призма кроз коју се посматра свака акција државе и њене администрације. Призма кроз коју се посматрају закони.

 

Правна сигурност. Живимо под системом разорених институција. То су институције које не врше свој посао. Институције које је урушила партократија. Живимо у систему самовоље појединца. Политичари се мешају у њихов рад; њихов рад нико не контролише; службеници немају аутономију у спровођењу закона. Институције су слабе, јер свако може да их злоупотреби или заобиђе. Желимо правну сигурност кроз независне институције система. Смисао државних агенција је стварање институција система независних од политике. Државни службеници не смеју да буду изложени вољи политичара који, заобилазећи институције, од њих траже да крше професионалну етику. Државни службеници морају да буду зависни само од закона који им утврђују надлежност.

 

Независно и транспарентно правосуђе које само себе чисти од лоших судија и тужилаца. То се не може постићи без јасних критеријума за оцену њиховог рада. То се не може постићи без уједначене и транспарентне судске праксе. Не можемо толерисати да за исто правно питање имамо дијаметрално супротне судске одлуке, зависно од тога коме се суди. То ствара корупцију у правосуђу од врха до дна. Све смо до сада реформисали више пута, само те две суштинске ствари не: критеријуме и судску праксу.

 

Транспарентност. Желимо транспарентност на свим нивоима власти. У свим државним пословима. Транспарентност као политичко опредељење. Као врхунски друштвени интерес. Сви уговори које потписују држава и државна предузећа морају се јавно објављивати. Буџет сваког министарства, сваке агенције, сваког јавног предузећа, сваког фонда, болнице и школе мора да буде доступан сваком грађанину 24 часа дневно. Јавни конкурси за све државне агенције, сва државна предузећа и установе. Са јавним плановима рада. Са јавним извештавањем. Са јавно објављеним систематизацијама радних места за све запослене у јавном сектору и јавним предузећима.

 

Позитивна селекција. Интерес друштва и њених грађана је да нас воде најбољи међу нама. На свим нивоима. У свим сферама друштва – у привреди, политици, образовању, правосуђу, култури, здравству. Партократија је појела друштво. Политичке странке и с њима повезани привредници паразитирају на леђима грађана. Због тога и тако лоше живимо. Морамо да прекинемо партијско запошљавање аналфабета и отворимо простор за стручне и одговорне људе. Ако то желимо, морамо да, где год је то могуће, уведемо конкуренцију, ненамештене конкурсе, и квалификације за јавне послове. Једино тако ћемо створити претпоставке за позитивну селекцију.

 

Одговорност и ред у државној управи, у јавним предузећима, у државним фирмама. Желимо одговорност од премијера до запосленог на општинском шалтеру. Јасни критеријуми мерења учинка. Мерљив успех је једини прихватљив. Добре намере нису мерило. Оне су неопходне, али недовољне. Не смемо више да толеришемо премијере, министре, градоначелнике или општинске службенике који никоме не полажу рачуне. Не смемо да толеришемо директоре јавних предузећа који послују са губитком, а своје финансије проглашавају службеном тајном. Не желимо директоре агенција који раде далеко од очију јавности. Залажемо се за систем институција – тзв. четврту грану власти – који ће имати овлашћења да надзире и санкционише злоупотребе извршне власти. Животи седам милиона људи зависе од успешности у управљању јавним пословима. Морамо прекинути да толеришемо неуспех и неодговорност у управљању државом и јавним институцијама.

 

Слободни медији. Као контролори власти. Не као средства за манипулацију људима. Не као таблоиди под директним утицајем политичких партија и интересних група. Не као блато.

 

Неодговорност и разорене институције су у претходних 13 година произвеле стотине хиљада незапослених људи. Сви живимо горе, јер систем омогућава мањини да живи добро на леђима већине.

 

 

 

ХУМАНО И ОДГОВОРНО ДРУШТВО

 

Желимо државу која води одговорну социјалну политику. Без гладних. Без обесправљених. Без елементарно неписмених и необразованих. Са универзалном здравственом заштитом. Са приликом за напредовање на друштвеној лествици. Без обзира на етничко порекло. Нико није одговоран за околности у којима се родио – без обзира на то да ли се родио у богатој или сиромашној породици. Деца нису крива за економску снагу родитеља и заслужују једнаку прилику.

 

Школство плаћено из буџета. Бесплатно и квалитетно основно и средње образовање за све грађане, укључујући књиге и остале трошкове. Основне и средње школе морају да пружају квалитетну услугу која се постиже конкуренцијом међу школама. И бесплатан превоз за сву децу са села у веће школе. Да одрасту са осталом децом. И топли оброк. С друге стране високо школство не треба да буде бесплатно, али мора да буде свима доступно. Студенти морају да преузму одговорност за одлуку да студирају и за оно шта студирају. Високо школство је подржано кроз стипендије школовања, али само за оне који не могу сами да га плаћају. Не желимо да подржавамо садашњи систем у коме чистачица из Београда и радник из Пирота порезима финансирају бесплатно школовање деце хирурга из Београд .

 

Здравство плаћено из буџета. Бесплатно здравство за све грађане, без обзира на статус и запослење. За све пољопривреднике, на пример. Оверавање здравствених књижица треба да оде у неславну историју – сви заслужују основно здравствено осигурање, а не само они који имају да плате. Да би побољшали конкуренцију и квалитет и приватне лекарске ординације требало би да могу равноправно пружати своје услуге у оквиру истог система здравственог осигурања. Да би здравствена услуга била квалитетна, домови здравља, болнице и лекари не могу да буду ослобођени одговорности за своје услуге, већ морају да брину за своје пацијенте. Да би то било могуће, грађани морају да имају могућност да ”гласају” о квалитету здравствених услуга и промене лекара, бирајући лекара који им одговара. Породични лекари морају да буду избор породица, а домови здравља, болнице и лекари треба да се за своје пацијенте боре квалитетном услугом на тржишту здравствених услуга. А позитивну селекцију да врше грађани, пацијенти.

 

Социјална помоћ само за оне којима је неопходна. Ако желимо да друштво помаже онима који немају, мора да престане да помаже онима који имају. Укинути садашњи систем по коме социјална помоћ стиже и онима којима треба и онима којима не треба, а велики број људи остаје без ње, јер им недостаје неки папир. Морамо да прекинемо да толеришемо праксу по којој лошије стојећи грађани субвенционишу боље стојеће, тј. праксу у којој родитељи џиповима доводе децу у субвенционисана обданишта, богати плаћају субвенционисану струју и гас, бесплатно школују своју децу на факултетима. Морамо успоставити критеријуме за минимум прихода сваке породице. Социјално угрожене породице се саме пријављују под кривичном и материјалном одговорношћу. Безболно пријављивање. Али зато провере и контроле методом случајног избора и ригорозне казне, не само затворске, већ и новчане.

 

Овакав универзални систем заштите са друге стране ослобађа економију од вођења социјалне политике. Социјалном политиком се бави држава, не привреда.

 

Загарантоване социјалне пензије за све грађане старије од 65 године. Није потребно да пензионом фонду доказујете када сте радили, колико, где и колика вам је била зарада по години стажа. Не морате да рачунате просек најбољих десет година. Није важно да ли сте уопште радили. Потребно је само да покажете личну карту којом доказујете да сте навршили 65 година. Држава која брине о својим грађанима гарантује минималну пензију без иједне године радног стажа. Као део социјалног система. Ово представља први стуб пензионог система: пензије за све плаћене из буџета. С друге стране, сви они који уплаћују доприносе за пензије, било кроз други, било кроз трећи стуб приватних пензионих фондова, имаће додатне економске пензије и то онолике колико су новца одвојили. Садашњи пензиони систем је неодржив на дужи рок. Он је у интересу искључиво запослених на буџету и запослених у јавним предузећима. Ако се не реформише, за двадесет година од пензија више нико неће моћи да живи. Свака реформа мора да пође од тога да се стечена права не могу мењати, што значи да реформа пензионог система ни на који начин неће утицати на садашње пензионере. Она утиче на њихову децу и унуке.

 

Да ли можемо све ово да платимо? Наравно. Само не можемо и то да платимо и да имамо преко 15% вишка запослених у државној управи, јавним предузећима, школству, здравству, да се давимо у намештеним тендерима и корупцији, да имамо искривљен порески систем који одговара само богатим монополистима, да арчимо новац пореских обвезника на НИП-ове, субвенционисане кредите, субвенционисано запошљавање и ине перпетуум мобиле пројекте који осим трошка ништа не стварају. Не можемо да имамо паразите који злоупотребљавају систем, ни да имамо 20% инвалидских пензија од 1.700.000 пензионера. Тако наравно не може.

 

Ово није издрживо. Када кажемо да је више од 15% вишак запослених у јавном сектору, то не значи да имамо толико вишка лекара. Али у јавним предузећима и администрацији имамо партијских кадрова и више од тога. Вишак од 15% у јавном сектору нас годишње кошта преко 1 милијарде евра.

 

 

 

ЈАКА ДОМАЋА ПРИВРЕДА

 

Како да остваримо хумано и социјално одговорно друштво? Одакле ће доћи новац за социјалну помоћ, бесплатно основно и средње образовање, универзалну здравствену заштиту, гарантоване пензије? Он долази из пореза, а порезе плаћају људи који привређују. Није могуће имати јаку социјалну државу, ако не постоји јака привреда. Кључни елемент у остварењу богаћења целог друштва уз одговорну социјалну политику је привредни систем који кроз конкуренцију подстиче све грађане да се труде да буду што богатији, уместо да чекају да им држава обезбеди благостање.

 

Привредни систем мора бити заснован на принципима ефикасности, конкуренције и приватног власништва. Социјализам је показао да државна привреда, свачије и ничије, не функционише. Политичар који хоће да привређује и мисли да зна где треба уложити новац, треба да иде у привреду. Не може новцем пореских обвезника. Најбоље ће привредним ресурсима управљати онај ко их поседује. Постоји само један разлог због кога су приватна предузећа ефикаснија од државних – у њима за немар и неодговорност постоји озбиљна санкција. Када на конкурентном тржишту приватно предузеће направи лош производ, купци га казне одласком код конкуренције. Ако жели да преживи на тржишту, произвођач мора да се више потруди; ако се не труди, мора да затвори предузеће. То је основни механизам који ствара привредни раст, квалитет и одговорност. Такав механизам је неизбежан ако желимо да имамо јаку привреду која ће омогућити бесплатно школство, здравство, гарантоване пензије и социјалну помоћ. За разлику од тога, доминантно државно власништво и државна привреда, и политика субвенција одабраних приватних предузећа, како смо видели у последњих неколико деценија, ствара сиромаштво и несрећу.

 

 

Пореска реформа

Желимо порески систем који обезбеђује држави приходе, подстиче привредни раст и омогућава праведнију расподелу дохотка. Порези који гуше привредну активност треба да се смање или укину. Порези који омогућују богаћење богатијих на штету сиромашнијих треба да се промене. Централна институција која то мора да обезбеди јесте министар финансија. Министар финансија није рачуновођа, већ особа која зна који су порези више, а који мање штетни за привредни раст.

 

Желимо да смањимо сиву економију, црно тржиште и рад на црно. Сива економија износи 30% БДП-а. Сви послодавци морају да плаћају све порезе и доприносе. Али порези најпре морају да буду разумни. Не постоји пореска администрација која ће утерати неразумне порезе. Залажемо се за смањење пореза и намета на рад до оног нивоа до којег ће сваком послодавцу бити прихватљиво да пријави сваког радника и плати му доприносе за пензију и здравствено осигурање.

 

Највећи послодавац у Србији су предузетници, домаће породичне фирме и газдинства. Породични бизнис је кичма сваке економије.

 

Фокус економске политике мора бити домаћа привреда, предузетници и породичне фирме и газдинства. Страни инвеститори, велике фирме и банке су добродошли, али се око њих не гради економска политика. Они имају ресурсе и снаћи ће се у сваком систему. Систем мора да буде окренут ка породичном бизнису.

 

Домаћу привреду гуше огромни намети на рад. Порезе и доприносе на рад треба смањити у просеку за трећину и то прогресивно: зарађујеш мање, плаћаш мање. За предузетнике и мале породичне фирме их треба преполовити. Оваква пореска реформа би укинула један од главних разлога за сиву економију: избегавање намета на рад.

 

Како би се надоместио губитак прихода у периоду док се део сиве економије не врати у легалне токове? Држава годишње на субвенције страним инвеститорима баца пола милијарде евра. Губици јавних предузећа су преко милијарду евра годишње. Порез на грађевинско земљиште приграбљено у процесу пљачкашке приватизације посебно у Београду је тренутно занемарљив приход.

 

Желимо регулаторну реформу и гиљотину прописа. Администрација је сервис грађана и привредника. Ови први су је основали да би уштедели време; ови други стварају нову вредност која свима омогућава да живимо боље. Желимо смањење бирократије. Смањење процедура и броја докумената који су неопходни да бисте регистровали предузеће, платили порезе, пријавили радника, добили прикључке за воду или струју, добили породиљску надокнаду, или пријавили тек рођено дете. Свачије време је драгоцено. Грађани не постоје због бирократије и не смеју да губе време сакупљајући документацију, уверења, дозволе, потврде, чекајући у редовима или чекајући на неки документ по неколико месеци. Администрација мора да комуницира међу собом и буде заснована на електронској управи. Ако сте један документ предали на једном месту, не треба да га предајете на још десет места.

 

Смањење јавне потрошње. На свим нивоима. Можемо трошити само оно што зарадимо. Неумерено и неодговорно задуживање мора да се прекине, јер ће те дугове враћати наша деца. Немамо право да их оптерећујемо каматама и кредитима у чијем дизању они нису учествовали. Желимо да укинемо дискрециону потрошњу министара. Грађани знају много боље како да потроше и распореде новац него држава и неименовани државни службеници. Не желимо да јавне приходе трошимо на партијско запошљавање, субвенције предузећима која не раде, инвеститоре који траже повластице. Резултати овакве политике су свуда око нас.

 

Сви монополи су лоши. Неки мање, неки више. И државни монополи су лоши. Приватни монополи су много гори од државних. Природни монополи треба да буду у државним рукама. Здрава и јака конкуренција је основ слободне тржишне економије. Без ње имамо експлоатацију целог друштва од стране малог броја људи.

 

Решење наших економских проблема нису ни реиндустријализација, ни субвенционисање, ни помоћ државе, ни страни инвеститори. Решење су грађани, иноватори и предузетници, њихове идеје и напори у једном уређеном, правно сигурном друштву. Када систем буде добар за наше грађане, страни инвеститори ће сами доћи. А која делатност и индустрија су будућност Србије показаће нам сами привредници кад им створимо услове.

 

 

 

 

ОДНОС ПРЕМА ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ

 

Циљ Србије је да постане уређена земља у којој се лепо и радо живи. Циљ Србије је да направи систем заснован на владавини права, поштовању људских права и слобода, подели власти, слободи медија, једнаким правима и правилима за све, демократији са слободним и праведним изборима, са влашћу коју контролишу грађани и независне институције система, а не обратно.

 

Имајући у виду следеће чињенице:

 

да се ЕУ пројекат суштински променио у последњих 10 година и постао полигон за економску, а последично и политичку доминацију Немачке;

 

да се ЕУ бирократија потпуно отуђила од грађана ЕУ и почела да прави своју наднационалну структуру људи које нико никада није бирао, партократију која диктира политику свим земљама чланицама, спроводи централизацију Европе и прављење наднационалне државе бирократа;

 

да је пројекат евра као заједничке валуте постао лудачка кошуља за све мале земље које су увеле евро и да је постао инструмент евро-групе за диктат економске политике погубне за домаће привреде малих земаља;

 

да се глас малих држава потпуно изгубио у тој и таквој ЕУ, држава као што су Шведска и Данска;

 

да је политика ЕУ, која је била окренута ка европским вредностима, замењена бруталном политиком доминације, диктата и заштите интереса Немачке, и да је та и таква политика посебно видљива на Балкану;

 

да Немачка у потпуности управља Балканом у последњих 10 година;

 

да се Немачка рано инвестирала у медије у Србији купујући Блиц, из кога је изашао и Ало, као и у Политику, Новости, електронске медије, да је преко медија остварила политички утицај и дошла у позицију да утиче на резултате избора;

 

да је интерес Немачке доминација и Балкан као извор јефтине радне снаге, а не европске вредности;

 

да су економски интереси Немачке у Србији:

– јефтина радна снага у Србији, квалификована радна снага из Србије у Немачкој;

– војвођанска земља;

– ЕПС;

– Телеком;

 

да је Србија у договору са Берлином омогућила преко 620.000 апликација за азил мигрантима иако су они прво стигли у Грчку, па су преко Бугарске и Македоније дошли у Србију, и да им Грчка, Бугарска и Македонија нису дозволили апликацију за азил, а Србија им је издала документи као да им је Србија земља првог уласка;

 

да Немачка преко својих посланика улепшава све извештаје о Србији Александра Вучића који долазе из Европског парламента, Савета европе, ОЕБС, Скупштине НАТО, извештаје о медијском мраку, стању у правосуђу, изборним манипулацијама, застрашивању грађана, у шта се ДЈБ директно уверио преко својих посланика који су имали приступ нацртима тих извештаја које је Немачка онда “улепшала”;

 

да у Европи, поред ЕУ, постоји и пројекат ЕФТА који је био директна конкуренција ЕУ, чије су чланице Швајцарска, Норвешка, Исланд и Лихтенштајн, и да се тај пројекат за разлику од ЕУ, не бави политичким интеграцијама, већ економским, те да ЕФТА има потписан Шенгенски споразум о визама и да Србија има споразум са ЕФТА;

 

да је Велика Британија напустила ЕУ и да је Велика Британија оснивач ЕФТА који је био конкуренција пројекту ЕУ и да ће након окончања Брегзита поново ојачати ЕФТА и да ће је вероватно пратити још неке скандинавске земље;

 

да су све светске силе суштински колонијалне силе и да је главна разлика међу њима ко и где колонизује и које тачно методе примењује;

 

да су САД и Велика Британија светске силе које немају посебан интерес за јефтином радном снагом и ресурсима из Србије, док Немачка директно има такав интерес, те да смо, и поред тога што су нас бомбардовали, а што нећемо заборавити, били наши савезници у два светска рата;

 

да Немачка ЕУ неће преживети, да ће ЕУ пројекат немачке доминације пропасти и да као такав нема будућност, већ ће бити замењен другим и другачијим европским пројектом који је у интересу свих Европљана, а не у интересу европске партократије и немачких снова о светској доминацији;

 

да Немачка директно колонизује Србију, управља њеном политичком “елитом” и да без њене подршке СНС власт у Србији не би могла да опстане, те да Србија, да би преживела, мора да изађе из канџи Немачке и ЕУ којом Немачка руководи;

 

да Србија јесте и да ће заувек бити део Европе, а да ЕУ пројекат више није Европа, јер доминација и колонизација од Другог светског рата више нису прокламоване европске вредности;

 

ДЈБ сматра да је једини исправан избор за Србију да одустане од чланства у Европској унији, да изађе из канџи Немачке и да крене другим путем интеграција у Европи, интеграција које се базирају на економској, културној и образовној сарадњи, ослањајући се на ЕФТА и на регионалну сарадњу на Балкану.

 

Србија жели партнерски однос са свим земљама које су чланице ЕУ, однос заснован на заједничким интересима, слободној трговини, слободи кретања људи, заједничком шенгенском простору, али не жели чланство у ЕУ. Србија не жели политичко јединство са ЕУ, Србија не жели диктат бирократа из ЕУ по било ком питању.

 

Србија жели чланство у ЕФТА. Србија већ има потписан споразум са ЕФТА, а државе чланице ЕФТА даље имају споразуме потписане са ЕУ и део су заједничког шенгенског простора. Напоре државе треба усмерити ка увођењу реда, стварању система, јачању привреде и пуноправном чланству у ЕФТА. Југославија је, пре него што је разбијена, и то пре свих акцијом Немачке, аплицирала за чланство у ЕФТА. Европи је потребан нови пројекат интеграције, супротан пројекту централизације и доминације Немачке, што је ЕУ постала. Бриселска бирократија више не представља Европу. Европи је потребан пројекат интеграције заснован на демократији, усвојеним европским вредностима, владавини права и економским, културним, образовним интеграцијама и слободном протоку људи, робе и капитала, а не политички пројекат прављања нове ЕУ светске силе са Немачком на челу.

 

 

 

 

КОСОВО И МЕТОХИЈА

 

Основ и предуслов сваке успешне политике у 21. веку је економска снага. Једино економски јаке земље могу да воде смислену спољну полику.

Статус Косова и Метохије је решен Резолуцијом 1244 Савета безбедности Уједињених Нација. Косово и Метохија је саставни део Републике Србије који је под протекторатом УН. То значи да има онакву аутономију и самоуправу какву му Савет безбедности дозволи. Савет безбедности је Приштини дозволио аутономију и самоуправу какву има данас.

 

Приштина сматра да је независна држава, иако су протекторат и волела би да добије међународно признату државу, да уђе у УН и да нема протектората. Ово је признало отприлике пола чланица УН. Друга половина сматра да је КиМ саставни део Србије. Приштинска квази-држава може добити столицу у Уједињеним Нацијама на један од два начина:

  • да Савет безбедности УН поништи резолуцију 1244 и донесе нову којом ће омогућити Приштини да спроведе референдум и добије столицу у УН, а то се неће десити због противљења Русије и Кине;
  • да Србија сама то прихвати.

Трећег начина нема. Пошто Србија никада неће прихватити да приштинска квази-држава добије столицу у УН, Приштина нема начин да то оствари и узда се искључиво на притисак земаља које су је билатерално признале на Србију.

 

У најдубљем интересу Републике Србије је да донесе Закон о Косову и Метохији и тиме додатно учврсти важење Резолуције 1244.

 

Устав из 2006. године је утврдио обавезу државе да донесе Закон о Косову и Метохији. До данас ниједна влада то није поменула, нити је отпочела рад на том закону. Доношење Закона о Косову и Метохији је у најдубљем интересу Србије. Пошто све владе Србије од тада до данас суштински воде политику “ЕУ нема алтернативу” и слушају налоге из Брисела и Берлина, ту треба тражити разлог зашто до данас није донесен Закон о Косову и Метохији.

 

ДЈБ је 2018. године Народној Скупштини поднео предлог Закона о Косову и Метохији. Овај предлог Закон о Косову и Метохији подводи КиМ и приштинску администрацију под уставно-правни поредак Републике Србије и Устав поново важи на целој територији Србије.

 

Основ за нацрт овог закона је пресек Устава Републике Србије и Резолуције 1244. Модел решења је однос Данске и Фарских острва. Данска је део Европске Уније и у свом саставу, у складу са својим Уставом, има Фарска острва која себе сматрају независном државом, али која нису чланица ЕУ. Грађани Фарских острва немају погодности данског пасоша нити могућност да се сматрају држављанима ЕУ, па чак ни држављанима Данске, имају своју фудбалску репрезентацију, доносе своје законе, на референдуму су се одавно изјасили за независност, али их Данска сматра својом локалном самоуправом. Данској одговора да фактичко стање и проблем са делом територије, где становништво не осећа припадност тој земљи, реши тако што ће њихове захтеве подвести под свој Устав са високим степеном аутономије. Фарска острва немају столицу у Уједињеним нацијама.

 

Доношењем Закона о Косову и Метохији, користећи модел Фарских острва, а и многе друге примере који постоје у свету, Србија може, без промене Устава, поштујући Резолуцију 1244, да подведе Косово и Метохију под свој уставно-правни поредак. Сагласност Албанаца за ово није потребна. Закон одређује сва питања, од држављанства и личних карата, до поделе/територијалне организације Косова и Метохије, Заједнице српских општина, статуса четири општине на северу Косова, сва пореска питања, питања пензија и социјалне заштите, образовања, чланства у међународним организацијама, спортским организацијама, итд.

 

Закон о Косову и Метoхији такође дефинише платформу за све даље преговоре са Приштином око свих спорних питања, као што су то питања имовине, српске културне баштине и територијалне организације аутономне покрајине Косово и Метохија. Осим ових спорних питања, Србија нема ниједан разлог да потписује било какав обавезујући споразум са Приштином. О столици Косова у Уједињеним нацијама не може бити речи. Косово и Метохија је саставни део Србије и тако ће и остати.

 

 

Није у духу нашег језика. Асоцира на препис неког страног документа.

 

Ни речи о суверенизму, а помињемо категорију за коју тврдимо да је превазиђена.

 

Сексуална опредељења су вешто стављена у “остала својства”, али то значи усмено образлагање сваког члана ДЈБ који се јавно појави.

 

РТС се већ сада делом финансира из буџета. Пре годину дана, ребалансом буџета, су драстично смањена средства за РТС и РТВ, што је довело до масовног престанка рада, оним запосленим, који нису имали уговор на неодређено. Гарантовани проценат буџета је нешто што одавно траже за културу, али ако га немају здравство или војска, нема ни за друге.

 

Ове суме су данас мизерне. Тада су биле ОК.

 

Нема скоро никакве надлежности. Са републичког буџета се пребаце паре за плате у здравству и просвети, које онда исплате као проточни бојлер. Новац који се убира по разним основама за унапређење пољопривреде и екологије, може, по недавно усвојеном закону, да буде преименован и потрошен на друге сврхе. Скупштина се састаје пет пута годишње.

Хоћу да кажем да надлежности Војводине нису нешто што је илустративно.

 

Ово се коси са идејом о прогресивном порезу. Хирург би кроз многоструко већи порез од чистачице и радника, требало би да је платио студије и за њихову децу.

Идеја је одлична, али ми је проблематична илустрација.

Можда овако

“Променићемо систем у којем млади људи, који се запосле одмах после средње школе, плаћањем пореза, финансирају студирање својих вршњака, који желе да студирају.

О аутору

Саша Радуловић

У Скупштини се најснажније супротставио партијском запошљавању, борио се против пљачкашких закона, против субвенција страним фирмама у којима наши радници раде за минималац, за враћање неуставно отетих пензија и плата. Поднео је бројне уставне иницијативе и кривичне пријаве против Александра Вучића.