POLITIČKA STRANKA

“DOSTA JE BILO”

PROGRAM

27.JANUAR 2022, BEOGRAD

SADRŽAJ:

1. KO SMO I ČEMU TEŽIMO 3
2. NAŠA OSNOVNA NAČELA I CILJEVI 4
3. NAŠ PLAN U 20 TAČAKA 6
4. INSTITUCIJE I ODGOVORNOST 9
5. HUMANO I ODGOVORNO DRUŠTVO 11
6. JAKA DOMAĆA PRIVREDA 13
7. ODNOS PREMA EVROPSKOJ UNIJI 16
8. KOSOVO I METOHIJA             19

KO SMO I ČEMU TEŽIMO

Mi smo stranka pristojnih ljudi. Naš cilj je Srbija u kojoj se rado i lepo živi. Srbija po meri njenih građana. Srbiji su potrebni sistem, vladavina prava i nezavisne institucije sistema. I odgovorni lideri.

Stranka “Dosta je bilo” je organizacija okrenuta postignuću. Postavljamo zahtevne ali dostižne ciljeve, stabilno idemo ka njihovom ostvarenju, verujemo u ono što radimo, radimo s entuzijazmom i težimo  . Mi smo rastuća grupa pojedinaca zainteresovanih i kadrih da ostvare zahtevan zadatak koji smo stavili pred sebe. Ka uspehu nas vode lične vrednosti i uverenja.

Naš san je SRBIJA u kojoj se rado i lepo radi i živi, ona za kojom čeznemo i kad iz nje odemo i dok u njoj ostajemo. Srbija upornih, izuzetnih, ponosnih ljudi kadrih da prepoznaju i štite sopstvene interese i stvore sreću za sebe, svoju porodicu i okruženje.

Naš cilj je SISTEM u kom vlada red, gde ista pravila važe za sve, sistem jači od bilo kog pojedinca.

Mi koji sanjamo uređenu Srbiju, uporni, hrabri i beskompromisni, iskreni i dosledni, posvećeni istom cilju i vrednostima, podstičući raznovrsnost mišljenja, transparentno i profesionalno gradimo uređeno društvo ostvarenih ljudi.

Stranka “Dosta je bilo” je  . Naš program oslanja se na dva stuba: verujemo u to da je socijalna zaštita posao države i da treba da bude univerzalna, a da su privreda i konkurencija posao građana i da je državni intervencionizam u privredi urušavanje sistema i podloga za korupciju.

Verujemo u to da se javna vlast mora vršiti javno i da je potpuna transparentnost ključna za iskorenjivanje korupcije.

 NAŠA OSNOVNA NAČELA I CILJEVI

Naš cilj je SISTEM u kom vlada red, gde ista pravila važe za sve, sistem jači od bilo kog pojedinca, i gde se javna vlast vrši javno.

Mi verujemo u INTEGRITET i UPORNOST. Hrabro se borimo za ono u šta verujemo. Delima stojimo iza svojih reči. Širimo činjenice, a ne glasine. Slušamo druge, i mislimo da je dobro promeniti mišljenje ako neko ima argumente. Obećanja ne dajemo olako i uvek ih ispunjavamo. Verujemo da “izvini” ima moć. Mi ne odustajemo.

Mi verujemo u ODGOVORNOST. Isporučujemo rezultat, poštujući svoje vrednosti. Tražimo mogućnosti, ne izgovore. Probleme rešavamo, ne prebacujemo ih. Idemo u susret postignuću, ne okrećemo glavu, ne izbegavamo odgovornost. Mislimo da smo za rezultat odgovorni sami, ne mislimo da nam išta sleduje.

Mi verujemo u OTVORENOST. Radimo stvari kojima zaslužujemo poverenje drugih. Verujemo da ista pravila važe za sve. Govorimo ono što mislimo. Govorimo lično, a ne iza leđa. Verujemo u transparentnost u svakom segmentu javnog rada i delovanja.

Mi verujemo u HUMANOST. Mi poštujemo različitosti i dostojanstvo svakog pojedinca, dobronamernost nam je na prvom mestu. Smatramo da čovek uvek ima nešto da pruži. Podržavamo ljude, kritikujemo postupke. Verujemo da su sloboda i sigurnost iznad svih pisanih i nepisanih pravila. Verujemo u socijalno odgovorno, humano društvo.

Mi verujemo u IZUZETNOST. Verujemo u to da pravi ljudi na pravom mestu rade prave stvari. Verujemo u to da konkurencija podstiče raznovrsnost i kvalitet. Osećamo strast prema onome što radimo. Verujemo da se izuzetan postaje i da čovek ima pravo na grešku ako greška nije namerna, kardinalna ili ponovljena. Verujemo u učenje. Radujemo se tuđem uspehu.

NAŠI CILJEVI SU:

• uspostavljanje i održavanje narodne suverenosti, vladavine prava i pravne države;
• očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Srbije;
• odbrana Republike Srpske;
• potpuna transparentnost rada javnog sektora, javno vršenje javnih ovlašćenja;
• uspostavljanje odgovornosti nosilaca javnih funkcija;
• definisanje javnog i društvenog interesa;
• jednaka prava, uslovi i mogućnosti za sve građane;
• uživanje i poštovanje ljudskih prava i sloboda, bez obzira na pol, veru, rasu, političko uverenje, socijalno stanje i ;
• bezbedna zemlja sa jasnom ulogom u svetu;
• reforma izbornog sistema; kombinovani većinsko-proporcionalni izborni sistem; direktan izbor gradonačelnika i predsednika opština; biranje poslanika po imenu i prezimenu;
• kultura inovacija i postignuća;
• univerzalna socijalna zaštita za sve građane koja podrazumeva zdravstvenu, socijalnu i penzionu zaštitu;
• iskorenjivanje siromaštva i postizanje potpune funkcionalne pismenosti;
• slobodno tržište zasnovano na konkurenciji, znanju, efikasnosti i inovativnosti, oslobođeno zloupotrebe monopola, koje građanima i privredi pruža kvalitetne proizvode i usluge;
• jačanje domaće privrede; ukidanje subvencija za strane korporacije;
• fokus ekonomske politike na stvaranje uslova za uspeh porodičnih preduzeća – malih i srednjih pravnih lica, preduzetnika i individualnih poljoprivrednih gazdinstava;
• smanjenje poreskog opterećenja, posebno poreza i doprinosa na rad;
• podrška privredi kroz smanjenje administracije, poreza, troškova poslovanja, troškova kreditiranja, zaštitu od dampinga i subvencionisanog uvoza;
• poštovanje imovinskih prava;
• sloboda i nezavisnost medija;
• uvođenje reda u nevladin sektor;
• nezavisno, nepristrasno, kvalitetno i efikasno pravosuđe;
• unapređenje i jačanje nezavisnih demokratskih institucija sistema;
• ukidanje partokratije, partijskog zapošljavanja i jasna podela na političke i profesionalne funkcije u javnom sektoru;
• racionalizacija i profesionalizacija javne uprave;
• borba protiv korupcije i organizovanog kriminala metodama pravne države;
• kvalitetno obrazovanje dostupno svim građanima bez obzira na ekonomsku snagu roditelja i domaćinstva;
• obrazovanje je pravo deteta: udžbenici i vrtići plaćeni iz budžeta, besplatni za decu i roditelje; jedino država može da izdaje udžbenike;
• upotreba blokčejn tehnologije u državnoj upravi;
• zaštita kulturnog nasleđa, kultura finansirana iz budžeta dostupna svim građanima;
• organizovan školski sport, timski i individualni, dostupan svoj deci i omladini kroz sistem obrazovanja finansiran iz budžeta;
• decentralizacija izvršne vlasti, prenošenje izvornih poreskih prihoda na lokal i ravnomeran regionalni razvoj;
• unapređenje zdravlja nacije; fizička aktivnost, hrana oslobođena pesticida i otrova; čista zemlja, voda i vazduh;
• zaštita i očuvanje životne sredine;

NAŠ PLAN U 20 TAČAKA

1. Ukidanje partokratije i partijskog zapošljavanja. Na najodgovornija mesta u državnoj upravi, javnim institucijama, ustanovama i preduzećima, moraju doći najstručniji i najsposobniji ljudi, bez obzira na njihovu političku pripadnost, već isključivo na osnovu uslova propisanih na javnim konkursima. Da nas vode najsposobniji, a ne partijski najpodobniji.

2. Ukidanje tajnih ugovora i javnost rada države. Državna uprava i lokalna samouprava, kao i sva javna preduzeća, institucije i ustanove, moraju građanima polagati račune za upravljanje javnim sredstvima tako što će jednom mesečno na svojim internet stranicama objavljivati detaljne podatke o trošenju budžetskog novca, kao i sve ugovore koje su sklopili u ime i za račun građana. Ova mera predstavlja najbolji način za prevenciju korupcije. POTPUNA transparentnost rada države.

3. Vladavina prava i borba protiv korupcije. Tri nezavisne grane vlasti. Vladavina zakona, postojanje jakih nezavisnih instutucija sistema koje nezavisno od političkih stranaka sprovode zakone. Poštovanje ljudskih prava i sloboda, imovinskih prava. Nezavisno sudstvo kao efikasan mehanizam zaštite prava građana, zaštite pre svega od zloupotreba izvršne vlasti. Spasiti vojsku i policiju od partijskog uticaja. Nezavisno tužilaštvo, služba za finansijske istrage i međunarodne istrage pranja novca preko ofšor destinacija, bez kojih nema uspešne borbe protiv korupcije. Izmena lošeg Zakona o poreklu imovine i vraćanje sve opljačkane imovine kroz pljačkaške privatizacije i korupciju. Uvođenje elektronske javne uprave i blok-čejn tehnologije.
4. Jaka domaća privreda. Bez jake domaće privrede nema dobrog obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite, kulture, bezbednosti. Srbija mora da se osloni na inovacije, domaću privredu i domaće preduzetnike, smanji im poresko i birokratsko opterećenje, i time smanji troškove poslovanja i obezbedi bankarski sistem koji domaćoj privredi pruža dostupnu, kreditnu podršku u dinarima.

5. Obrazovanje. Vratiti dostojanstvo prosvetnim radnicima. Obrazovanje je pravo deteta. Besplatni vrtići za svu decu u Srbiji, bez ikakvih troškova za roditelje, uključujući besplatne udžebnike, sveske, pribor, užinu i sport. Uvesti povoljene dinarske kredite za sve studente koji žele da studiraju, a ne mogu da dobiju budžetsko finansiranje.
6. Popis imovine. Kada budemo imali jasan popis imovine kojom raspolažu država, lokalne samouprave i javni sektor, otkloniće se mogućnost njene zloupotrebe u partijske i lične svrhe. Odgovornim upravljanjem javnom imovinom ostvarićemo dodatni prihod u lokalnim budžetima i budžetu Republike Srbije.
7. Izborni sistem. Direktni izbori za predsednike opština i gradonačelnike, veći cenzus za koalicije. Sređen birački spisak. Kombinovani većinsko-proporcionalni sistem, ravnopravne teritorijalne zastupljenosti narodnih poslanika u Skupštini RS, izmena načina finansiranja političkih stranaka.
8. Nezavisnost medija. Osloboditi medije političkog uticaja i pritiska, obezbediti ravnopravnu dostupnost medija svim relevantnim političkim faktorima, napraviti okvir za promociju kvalitetnog sadržaja nauštrb rijaliti programa.
9. Ukinuti subvencije stranim kompanijama. Ove subvencije dovode u neravnopravan položaj domaće privrednike i predstavljaju nelojalnu konkurenciju koja koči njihov razvoj i rast. Zahvaljujući tome, Srbija se pretvara u zemlju jeftine radne snage za velike globalne korporacije. U centru naše ekonomske politike moraju biti domaća, pre svega mala i srednja preduzeća koja će pokrenuti privredni rast i otvoriti mogućnost dugoročnog ekonomskog prosperiteta u zemlji.
10. Poreski sistem. Smanjiti poreze i doprinose za trećinu. Uvesti progresivan sintetički porez. U prvom koraku, odmah uvesti početnu stopu od 20%. Drugi korak oročiti rastom poreskih prihoda. Povećati minimalac da prati poresko rasterećenje. Ovakva poreska reforma je najbolji i najravnopravniji podsticaj, kako za strane kompanije, tako i za domaća preduzeća.
11. Penzioni sistem. U stečena prava se ne dira. Vratiti sve protivustavno otete penzije mesec za mesec. Vojnim penzinerima uskladiti penzije shodno odluci Ustavnog suda, s kamatom. Pored ekonomskih penzija za sve koji su tokom radnog veka odvajali novac za penzioni fond, uvesti i osnovne penzije za sve građane starije od 65 godina, bez obzira na to da li imaju radni staž. Na ovaj način se, pre svega, obezbeđuje dostojanstvena starost ženama koje su svoj radni vek provele obavljajući poslove koji se ne plaćaju.

12. Univerzalna socijalna zaštita. Uvesti univerzalnu socijalnu zaštitu za sva domaćinstva bez primanja. Svako domaćinstvo bez primanja bi dobijalo socijalnu pomoć od 10.000 dinara mesečno, plus 5.000 dinara mesečno po dodatnom članu domaćinstva
13. Zdravstvena zaštita za sve državljane. Ukinuti overavanje zdravstvenih knjižica. Svi građani Srbije imaju pravo na zdravstveno osiguranje plaćeno iz budžeta. Srediti bolnice i porodilišta tako da rađanje dece roditeljima ne bude trauma i trošak, već lepa uspomena. Izjednačiti državnu i privatnu praksu.
14. Agrarna reforma. Staviti van snage štetne zakone: Zakon o poljoprivrednom zemljištu i Zakon o konverziji zemljišta. Državnu zemlju treba da obrađuju naši zemljoradnici iz opština u kojima se ta zemlja nalazi. Vratiti sistem zadruga kako bi se poljoprivredna domaćinstva uspešno oduprla ucenama velikih prekupaca i nakupaca.
15. Decentralizacija izvršne vlasti. Preneti na lokal značajne nadležnosti, značajan deo ekonomske i poljoprivredne politike, prateće izvorne poreske prihode dovoljne za samoodrživost lokala. Svi lokali u celoj Srbiji treba da imaju veći nivo nadležnosti nego što to ima .
16. Kultura i sport. Duplirati budžet za kulturu. Rešiti status samostalnih umetnika. Izbaciti partijske parazite iz kulture i uvesti sistem vrednovanja. Zaštititi sve kulturno-istorijske spomenike i uložiti značajan novac u njihovu obnovu. Pokrenuti projekat preispitavnja zvanične istorije od Lepenskog Vira i Vinče do danas. Učiniti sport dostupan deci kroz škole. Rešiti vlasništvo nad sportskim klubovima.
17. Odgovornost prema narodu i državi

a) izaći iz svih sporazuma o migrantima

b) zabraniti MHE i vratiti sve planinske reke u prethodno stanje

v) rešiti pitanja nestalih beba i postarati se da se više ne ponovi

g) nismo protiv vakcina, ali nećemo prisilnu vakcinaciju

d) povezati radni staž i isplatiti zaostale zarade za sva društvena preduzeća

đ) završiti restituciju u naturi i kroz supstituciju bez troškova za budžet

e) rešiti pitanje ratnih veterana i njihovih prava

ž) zaštititi privatnost građana, zaštititi slobodu i dostojanstvo ljudi od države i globalnih korporacija.

18. Zakon o Kosovu i Metohiji. Srbija mora što pre da donese Zakon o Kosovu i Metohiji. KiM ima Ustavom i rezolucijom UN 1244 zagarantovan položaj kao sastavni deo Srbije. Kosovo nije država i nema pravo na stolicu u UN. Srbija nema interes da takav položaj KiM menja. Na KiM Srbija ima sasvim određene interese i prava, kao što su: imovinska prava pravnih i fizičkih lica, istorijsko i kulturno nasleđe, ljudska prava, status nealbanskog stanovništva i njihovo pravo na samoupravu. Nije posao Srbije da poklanja imovinu drugima i time finansira stvaranje Velike Albanije. Život građana Kosova i Metohije ne zavisi od rešenja statusa. Postoje mnogi presedani u svetu koji su kreativno rešile ovaj problem. DJB je sačinio zakonski predlog po modelu Danske i Farskih ostrva.
19. Spoljna politika. Za Evropu, protiv EU, protiv ulaska u NATO. EU nije Evropa. EU je projekat dominacije Nemačke koji je otišao u pogrešnom pravcu. Proces pristupanja EU u poslednjih 20 godina ima katastrofalne posledice po Srbiju. Srbija i ceo Balkan nazaduju u svakom pogledu. EU očigledno podržava poslušnu autokratsku vlast u svemu što radi. Nemačka u kaputu EU kolonizuje Balkan i pretvara nas u izvor jeftine radne snage. Srbija je deo Evrope. Evropi je potreban drugačiji projekat integracija. Fokus spoljne politike Srbije mora biti jaka regionalna politika, politika pomirenja u regionu, politika koja neguje dobrosusedske odnose. Srbija mora da bude otvorena prema svetu i da se usredsredi na odbranu sopstvenih interesa.
20. Za suverenitet, protiv bankarskog globalizma. Država koja ne upravlja svojom valutom nije suverena. U Srbiji valuta nije dinar. Dinar je samo sredstvo plaćanja, osim za nekretnine. Sve ostalo je evro: i štednja i kreditiranje i nekretnine. NBS, kao i sve druge centralne banke na Balkanu, a i u celoj Evropi, postale su menjačnice. Srbija mora da vrati monetarni suverenitet u ruke naroda. Prvi i najvažniji korak je ukidanje valutne klauzule. Uz njega ide ukidanje notara, ukidanje ludačkih ovlašćenja izvršitelja i zaštita prava građana od banaka.

INSTITUCIJE I ODGOVORNOST

Naš interes je da stvorimo društvo slobodnih i odgovornih građana. To se postiže stvaranjem uređenog sistema zasnovanog na demokratiji, zakonima i vladavini prava, kojim upravljaju nezavisne institucije sistema. Uređen sistem stvara pretpostavke za ravnopravan, pravedan i siguran život u kome će svaki građanin i porodica moći samostalno da stvaraju svoju sreću.

Ljudska prava i slobode građana su zagarantovana ustavom. Ona su vrhunski društveni interes. Ona su naše političko opredeljenje. Ona su prizma kroz koju se posmatra svaka akcija države i njene administracije. Prizma kroz koju se posmatraju zakoni.

Pravna sigurnost. Živimo pod sistemom razorenih institucija. To su institucije koje ne vrše svoj posao. Institucije koje je urušila partokratija. Živimo u sistemu samovolje pojedinca. Političari se mešaju u njihov rad; njihov rad niko ne kontroliše; službenici nemaju autonomiju u sprovođenju zakona. Institucije su slabe, jer svako može da ih zloupotrebi ili zaobiđe. Želimo pravnu sigurnost kroz nezavisne institucije sistema. Smisao državnih agencija je stvaranje institucija sistema nezavisnih od politike. Državni službenici ne smeju da budu izloženi volji političara koji, zaobilazeći institucije, od njih traže da krše profesionalnu etiku. Državni službenici moraju da budu zavisni samo od zakona koji im utvrđuju nadležnost.

Nezavisno i transparentno pravosuđe koje samo sebe čisti od loših sudija i tužilaca. To se ne može postići bez jasnih kriterijuma za ocenu njihovog rada. To se ne može postići bez ujednačene i transparentne sudske prakse. Ne možemo tolerisati da za isto pravno pitanje imamo dijametralno suprotne sudske odluke, zavisno od toga kome se sudi. To stvara korupciju u pravosuđu od vrha do dna. Sve smo do sada reformisali više puta, samo te dve suštinske stvari ne: kriterijume i sudsku praksu.

Transparentnost. Želimo transparentnost na svim nivoima vlasti. U svim državnim poslovima. Transparentnost kao političko opredeljenje. Kao vrhunski društveni interes. Svi ugovori koje potpisuju država i državna preduzeća moraju se javno objavljivati. Budžet svakog ministarstva, svake agencije, svakog javnog preduzeća, svakog fonda, bolnice i škole mora da bude dostupan svakom građaninu 24 časa dnevno. Javni konkursi za sve državne agencije, sva državna preduzeća i ustanove. Sa javnim planovima rada. Sa javnim izveštavanjem. Sa javno objavljenim sistematizacijama radnih mesta za sve zaposlene u javnom sektoru i javnim preduzećima.

Pozitivna selekcija. Interes društva i njenih građana je da nas vode najbolji među nama. Na svim nivoima. U svim sferama društva – u privredi, politici, obrazovanju, pravosuđu, kulturi, zdravstvu. Partokratija je pojela društvo. Političke stranke i s njima povezani privrednici parazitiraju na leđima građana. Zbog toga i tako loše živimo. Moramo da prekinemo partijsko zapošljavanje analfabeta i otvorimo prostor za stručne i odgovorne ljude. Ako to želimo, moramo da, gde god je to moguće, uvedemo konkurenciju, nenameštene konkurse, i kvalifikacije za javne poslove. Jedino tako ćemo stvoriti pretpostavke za pozitivnu selekciju.

Odgovornost i red u državnoj upravi, u javnim preduzećima, u državnim firmama. Želimo odgovornost od premijera do zaposlenog na opštinskom šalteru. Jasni kriterijumi merenja učinka. Merljiv uspeh je jedini prihvatljiv. Dobre namere nisu merilo. One su neophodne, ali nedovoljne. Ne smemo više da tolerišemo premijere, ministre, gradonačelnike ili opštinske službenike koji nikome ne polažu račune. Ne smemo da tolerišemo direktore javnih preduzeća koji posluju sa gubitkom, a svoje finansije proglašavaju službenom tajnom. Ne želimo direktore agencija koji rade daleko od očiju javnosti. Zalažemo se za sistem institucija – tzv. četvrtu granu vlasti – koji će imati ovlašćenja da nadzire i sankcioniše zloupotrebe izvršne vlasti. Životi sedam miliona ljudi zavise od uspešnosti u upravljanju javnim poslovima. Moramo prekinuti da tolerišemo neuspeh i neodgovornost u upravljanju državom i javnim institucijama.

Slobodni mediji. Kao kontrolori vlasti. Ne kao sredstva za manipulaciju ljudima. Ne kao tabloidi pod direktnim uticajem političkih partija i interesnih grupa. Ne kao blato.

Neodgovornost i razorene institucije su u prethodnih 13 godina proizvele stotine hiljada nezaposlenih ljudi. Svi živimo gore, jer sistem omogućava manjini da živi dobro na leđima većine.

HUMANO I ODGOVORNO DRUŠTVO

Želimo državu koja vodi odgovornu socijalnu politiku. Bez gladnih. Bez obespravljenih. Bez elementarno nepismenih i neobrazovanih. Sa univerzalnom zdravstvenom zaštitom. Sa prilikom za napredovanje na društvenoj lestvici. Bez obzira na etničko poreklo. Niko nije odgovoran za okolnosti u kojima se rodio – bez obzira na to da li se rodio u bogatoj ili siromašnoj porodici. Deca nisu kriva za ekonomsku snagu roditelja i zaslužuju jednaku priliku.

Školstvo plaćeno iz budžeta. Besplatno i kvalitetno osnovno i srednje obrazovanje za sve građane, uključujući knjige i ostale troškove. Osnovne i srednje škole moraju da pružaju kvalitetnu uslugu koja se postiže konkurencijom među školama. I besplatan prevoz za svu decu sa sela u veće škole. Da odrastu sa ostalom decom. I topli obrok. S druge strane visoko školstvo ne treba da bude besplatno, ali mora da bude svima dostupno. Studenti moraju da preuzmu odgovornost za odluku da studiraju i za ono šta studiraju. Visoko školstvo je podržano kroz stipendije školovanja, ali samo za one koji ne mogu sami da ga plaćaju. Ne želimo da podržavamo sadašnji sistem u kome čistačica iz Beograda i radnik iz Pirota porezima finansiraju besplatno školovanje dece hirurga iz Beograd .

Zdravstvo plaćeno iz budžeta. Besplatno zdravstvo za sve građane, bez obzira na status i zaposlenje. Za sve poljoprivrednike, na primer. Overavanje zdravstvenih knjižica treba da ode u neslavnu istoriju – svi zaslužuju osnovno zdravstveno osiguranje, a ne samo oni koji imaju da plate. Da bi poboljšali konkurenciju i kvalitet i privatne lekarske ordinacije trebalo bi da mogu ravnopravno pružati svoje usluge u okviru istog sistema zdravstvenog osiguranja. Da bi zdravstvena usluga bila kvalitetna, domovi zdravlja, bolnice i lekari ne mogu da budu oslobođeni odgovornosti za svoje usluge, već moraju da brinu za svoje pacijente. Da bi to bilo moguće, građani moraju da imaju mogućnost da ”glasaju” o kvalitetu zdravstvenih usluga i promene lekara, birajući lekara koji im odgovara. Porodični lekari moraju da budu izbor porodica, a domovi zdravlja, bolnice i lekari treba da se za svoje pacijente bore kvalitetnom uslugom na tržištu zdravstvenih usluga. A pozitivnu selekciju da vrše građani, pacijenti.

Socijalna pomoć samo za one kojima je neophodna. Ako želimo da društvo pomaže onima koji nemaju, mora da prestane da pomaže onima koji imaju. Ukinuti sadašnji sistem po kome socijalna pomoć stiže i onima kojima treba i onima kojima ne treba, a veliki broj ljudi ostaje bez nje, jer im nedostaje neki papir. Moramo da prekinemo da tolerišemo praksu po kojoj lošije stojeći građani subvencionišu bolje stojeće, tj. praksu u kojoj roditelji džipovima dovode decu u subvencionisana obdaništa, bogati plaćaju subvencionisanu struju i gas, besplatno školuju svoju decu na fakultetima. Moramo uspostaviti kriterijume za minimum prihoda svake porodice. Socijalno ugrožene porodice se same prijavljuju pod krivičnom i materijalnom odgovornošću. Bezbolno prijavljivanje. Ali zato provere i kontrole metodom slučajnog izbora i rigorozne kazne, ne samo zatvorske, već i novčane.

Ovakav univerzalni sistem zaštite sa druge strane oslobađa ekonomiju od vođenja socijalne politike. Socijalnom politikom se bavi država, ne privreda.

Zagarantovane socijalne penzije za sve građane starije od 65 godine. Nije potrebno da penzionom fondu dokazujete kada ste radili, koliko, gde i kolika vam je bila zarada po godini staža. Ne morate da računate prosek najboljih deset godina. Nije važno da li ste uopšte radili. Potrebno je samo da pokažete ličnu kartu kojom dokazujete da ste navršili 65 godina. Država koja brine o svojim građanima garantuje minimalnu penziju bez ijedne godine radnog staža. Kao deo socijalnog sistema. Ovo predstavlja prvi stub penzionog sistema: penzije za sve plaćene iz budžeta. S druge strane, svi oni koji uplaćuju doprinose za penzije, bilo kroz drugi, bilo kroz treći stub privatnih penzionih fondova, imaće dodatne ekonomske penzije i to onolike koliko su novca odvojili. Sadašnji penzioni sistem je neodrživ na duži rok. On je u interesu isključivo zaposlenih na budžetu i zaposlenih u javnim preduzećima. Ako se ne reformiše, za dvadeset godina od penzija više niko neće moći da živi. Svaka reforma mora da pođe od toga da se stečena prava ne mogu menjati, što znači da reforma penzionog sistema ni na koji način neće uticati na sadašnje penzionere. Ona utiče na njihovu decu i unuke.

Da li možemo sve ovo da platimo? Naravno. Samo ne možemo i to da platimo i da imamo preko 15% viška zaposlenih u državnoj upravi, javnim preduzećima, školstvu, zdravstvu, da se davimo u nameštenim tenderima i korupciji, da imamo iskrivljen poreski sistem koji odgovara samo bogatim monopolistima, da arčimo novac poreskih obveznika na NIP-ove, subvencionisane kredite, subvencionisano zapošljavanje i ine perpetuum mobile projekte koji osim troška ništa ne stvaraju. Ne možemo da imamo parazite koji zloupotrebljavaju sistem, ni da imamo 20% invalidskih penzija od 1.700.000 penzionera. Tako naravno ne može.

Ovo nije izdrživo. Kada kažemo da je više od 15% višak zaposlenih u javnom sektoru, to ne znači da imamo toliko viška lekara. Ali u javnim preduzećima i administraciji imamo partijskih kadrova i više od toga. Višak od 15% u javnom sektoru nas godišnje košta preko 1 milijarde evra.

JAKA DOMAĆA PRIVREDA

Kako da ostvarimo humano i socijalno odgovorno društvo? Odakle će doći novac za socijalnu pomoć, besplatno osnovno i srednje obrazovanje, univerzalnu zdravstvenu zaštitu, garantovane penzije? On dolazi iz poreza, a poreze plaćaju ljudi koji privređuju. Nije moguće imati jaku socijalnu državu, ako ne postoji jaka privreda. Ključni element u ostvarenju bogaćenja celog društva uz odgovornu socijalnu politiku je privredni sistem koji kroz konkurenciju podstiče sve građane da se trude da budu što bogatiji, umesto da čekaju da im država obezbedi blagostanje.

Privredni sistem mora biti zasnovan na principima efikasnosti, konkurencije i privatnog vlasništva. Socijalizam je pokazao da državna privreda, svačije i ničije, ne funkcioniše. Političar koji hoće da privređuje i misli da zna gde treba uložiti novac, treba da ide u privredu. Ne može novcem poreskih obveznika. Najbolje će privrednim resursima upravljati onaj ko ih poseduje. Postoji samo jedan razlog zbog koga su privatna preduzeća efikasnija od državnih – u njima za nemar i neodgovornost postoji ozbiljna sankcija. Kada na konkurentnom tržištu privatno preduzeće napravi loš proizvod, kupci ga kazne odlaskom kod konkurencije. Ako želi da preživi na tržištu, proizvođač mora da se više potrudi; ako se ne trudi, mora da zatvori preduzeće. To je osnovni mehanizam koji stvara privredni rast, kvalitet i odgovornost. Takav mehanizam je neizbežan ako želimo da imamo jaku privredu koja će omogućiti besplatno školstvo, zdravstvo, garantovane penzije i socijalnu pomoć. Za razliku od toga, dominantno državno vlasništvo i državna privreda, i politika subvencija odabranih privatnih preduzeća, kako smo videli u poslednjih nekoliko decenija, stvara siromaštvo i nesreću.

Poreska reforma

Želimo poreski sistem koji obezbeđuje državi prihode, podstiče privredni rast i omogućava pravedniju raspodelu dohotka. Porezi koji guše privrednu aktivnost treba da se smanje ili ukinu. Porezi koji omogućuju bogaćenje bogatijih na štetu siromašnijih treba da se promene. Centralna institucija koja to mora da obezbedi jeste ministar finansija. Ministar finansija nije računovođa, već osoba koja zna koji su porezi više, a koji manje štetni za privredni rast.

Želimo da smanjimo sivu ekonomiju, crno tržište i rad na crno. Siva ekonomija iznosi 30% BDP-a. Svi poslodavci moraju da plaćaju sve poreze i doprinose. Ali porezi najpre moraju da budu razumni. Ne postoji poreska administracija koja će uterati nerazumne poreze. Zalažemo se za smanjenje poreza i nameta na rad do onog nivoa do kojeg će svakom poslodavcu biti prihvatljivo da prijavi svakog radnika i plati mu doprinose za penziju i zdravstveno osiguranje.

Najveći poslodavac u Srbiji su preduzetnici, domaće porodične firme i gazdinstva. Porodični biznis je kičma svake ekonomije.

Fokus ekonomske politike mora biti domaća privreda, preduzetnici i porodične firme i gazdinstva. Strani investitori, velike firme i banke su dobrodošli, ali se oko njih ne gradi ekonomska politika. Oni imaju resurse i snaći će se u svakom sistemu. Sistem mora da bude okrenut ka porodičnom biznisu.

Domaću privredu guše ogromni nameti na rad. Poreze i doprinose na rad treba smanjiti u proseku za trećinu i to progresivno: zarađuješ manje, plaćaš manje. Za preduzetnike i male porodične firme ih treba prepoloviti. Ovakva poreska reforma bi ukinula jedan od glavnih razloga za sivu ekonomiju: izbegavanje nameta na rad.

Kako bi se nadomestio gubitak prihoda u periodu dok se deo sive ekonomije ne vrati u legalne tokove? Država godišnje na subvencije stranim investitorima baca pola milijarde evra. Gubici javnih preduzeća su preko milijardu evra godišnje. Porez na građevinsko zemljište prigrabljeno u procesu pljačkaške privatizacije posebno u Beogradu je trenutno zanemarljiv prihod.

Želimo regulatornu reformu i giljotinu propisa. Administracija je servis građana i privrednika. Ovi prvi su je osnovali da bi uštedeli vreme; ovi drugi stvaraju novu vrednost koja svima omogućava da živimo bolje. Želimo smanjenje birokratije. Smanjenje procedura i broja dokumenata koji su neophodni da biste registrovali preduzeće, platili poreze, prijavili radnika, dobili priključke za vodu ili struju, dobili porodiljsku nadoknadu, ili prijavili tek rođeno dete. Svačije vreme je dragoceno. Građani ne postoje zbog birokratije i ne smeju da gube vreme sakupljajući dokumentaciju, uverenja, dozvole, potvrde, čekajući u redovima ili čekajući na neki dokument po nekoliko meseci. Administracija mora da komunicira među sobom i bude zasnovana na elektronskoj upravi. Ako ste jedan dokument predali na jednom mestu, ne treba da ga predajete na još deset mesta.

Smanjenje javne potrošnje. Na svim nivoima. Možemo trošiti samo ono što zaradimo. Neumereno i neodgovorno zaduživanje mora da se prekine, jer će te dugove vraćati naša deca. Nemamo pravo da ih opterećujemo kamatama i kreditima u čijem dizanju oni nisu učestvovali. Želimo da ukinemo diskrecionu potrošnju ministara. Građani znaju mnogo bolje kako da potroše i rasporede novac nego država i neimenovani državni službenici. Ne želimo da javne prihode trošimo na partijsko zapošljavanje, subvencije preduzećima koja ne rade, investitore koji traže povlastice. Rezultati ovakve politike su svuda oko nas.

Svi monopoli su loši. Neki manje, neki više. I državni monopoli su loši. Privatni monopoli su mnogo gori od državnih. Prirodni monopoli treba da budu u državnim rukama. Zdrava i jaka konkurencija je osnov slobodne tržišne ekonomije. Bez nje imamo eksploataciju celog društva od strane malog broja ljudi.

Rešenje naših ekonomskih problema nisu ni reindustrijalizacija, ni subvencionisanje, ni pomoć države, ni strani investitori. Rešenje su građani, inovatori i preduzetnici, njihove ideje i napori u jednom uređenom, pravno sigurnom društvu. Kada sistem bude dobar za naše građane, strani investitori će sami doći. A koja delatnost i industrija su budućnost Srbije pokazaće nam sami privrednici kad im stvorimo uslove.

ODNOS PREMA EVROPSKOJ UNIJI

Cilj Srbije je da postane uređena zemlja u kojoj se lepo i rado živi. Cilj Srbije je da napravi sistem zasnovan na vladavini prava, poštovanju ljudskih prava i sloboda, podeli vlasti, slobodi medija, jednakim pravima i pravilima za sve, demokratiji sa slobodnim i pravednim izborima, sa vlašću koju kontrolišu građani i nezavisne institucije sistema, a ne obratno.

Imajući u vidu sledeće činjenice:

da se EU projekat suštinski promenio u poslednjih 10 godina i postao poligon za ekonomsku, a posledično i političku dominaciju Nemačke;

da se EU birokratija potpuno otuđila od građana EU i počela da pravi svoju nadnacionalnu strukturu ljudi koje niko nikada nije birao, partokratiju koja diktira politiku svim zemljama članicama, sprovodi centralizaciju Evrope i pravljenje nadnacionalne države birokrata;

da je projekat evra kao zajedničke valute postao ludačka košulja za sve male zemlje koje su uvele evro i da je postao instrument evro-grupe za diktat ekonomske politike pogubne za domaće privrede malih zemalja;

da se glas malih država potpuno izgubio u toj i takvoj EU, država kao što su Švedska i Danska;

da je politika EU, koja je bila okrenuta ka evropskim vrednostima, zamenjena brutalnom politikom dominacije, diktata i zaštite interesa Nemačke, i da je ta i takva politika posebno vidljiva na Balkanu;

da Nemačka u potpunosti upravlja Balkanom u poslednjih 10 godina;

da se Nemačka rano investirala u medije u Srbiji kupujući Blic, iz koga je izašao i Alo, kao i u Politiku, Novosti, elektronske medije, da je preko medija ostvarila politički uticaj i došla u poziciju da utiče na rezultate izbora;

da je interes Nemačke dominacija i Balkan kao izvor jeftine radne snage, a ne evropske vrednosti;

da su ekonomski interesi Nemačke u Srbiji:

– jeftina radna snaga u Srbiji, kvalifikovana radna snaga iz Srbije u Nemačkoj;

– vojvođanska zemlja;

– EPS;

– Telekom;

da je Srbija u dogovoru sa Berlinom omogućila preko 620.000 aplikacija za azil migrantima iako su oni prvo stigli u Grčku, pa su preko Bugarske i Makedonije došli u Srbiju, i da im Grčka, Bugarska i Makedonija nisu dozvolili aplikaciju za azil, a Srbija im je izdala dokumenti kao da im je Srbija zemlja prvog ulaska;

da Nemačka preko svojih poslanika ulepšava sve izveštaje o Srbiji Aleksandra Vučića koji dolaze iz Evropskog parlamenta, Saveta evrope, OEBS, Skupštine NATO, izveštaje o medijskom mraku, stanju u pravosuđu, izbornim manipulacijama, zastrašivanju građana, u šta se DJB direktno uverio preko svojih poslanika koji su imali pristup nacrtima tih izveštaja koje je Nemačka onda “ulepšala”;

da u Evropi, pored EU, postoji i projekat EFTA koji je bio direktna konkurencija EU, čije su članice Švajcarska, Norveška, Island i Lihtenštajn, i da se taj projekat za razliku od EU, ne bavi političkim integracijama, već ekonomskim, te da EFTA ima potpisan Šengenski sporazum o vizama i da Srbija ima sporazum sa EFTA;

da je Velika Britanija napustila EU i da je Velika Britanija osnivač EFTA koji je bio konkurencija projektu EU i da će nakon okončanja Bregzita ponovo ojačati EFTA i da će je verovatno pratiti još neke skandinavske zemlje;

da su sve svetske sile suštinski kolonijalne sile i da je glavna razlika među njima ko i gde kolonizuje i koje tačno metode primenjuje;

da su SAD i Velika Britanija svetske sile koje nemaju poseban interes za jeftinom radnom snagom i resursima iz Srbije, dok Nemačka direktno ima takav interes, te da smo, i pored toga što su nas bombardovali, a što nećemo zaboraviti, bili naši saveznici u dva svetska rata;

da Nemačka EU neće preživeti, da će EU projekat nemačke dominacije propasti i da kao takav nema budućnost, već će biti zamenjen drugim i drugačijim evropskim projektom koji je u interesu svih Evropljana, a ne u interesu evropske partokratije i nemačkih snova o svetskoj dominaciji;

da Nemačka direktno kolonizuje Srbiju, upravlja njenom političkom “elitom” i da bez njene podrške SNS vlast u Srbiji ne bi mogla da opstane, te da Srbija, da bi preživela, mora da izađe iz kandži Nemačke i EU kojom Nemačka rukovodi;

da Srbija jeste i da će zauvek biti deo Evrope, a da EU projekat više nije Evropa, jer dominacija i kolonizacija od Drugog svetskog rata više nisu proklamovane evropske vrednosti;

DJB smatra da je jedini ispravan izbor za Srbiju da odustane od članstva u Evropskoj uniji, da izađe iz kandži Nemačke i da krene drugim putem integracija u Evropi, integracija koje se baziraju na ekonomskoj, kulturnoj i obrazovnoj saradnji, oslanjajući se na EFTA i na regionalnu saradnju na Balkanu.

Srbija želi partnerski odnos sa svim zemljama koje su članice EU, odnos zasnovan na zajedničkim interesima, slobodnoj trgovini, slobodi kretanja ljudi, zajedničkom šengenskom prostoru, ali ne želi članstvo u EU. Srbija ne želi političko jedinstvo sa EU, Srbija ne želi diktat birokrata iz EU po bilo kom pitanju.

Srbija želi članstvo u EFTA. Srbija već ima potpisan sporazum sa EFTA, a države članice EFTA dalje imaju sporazume potpisane sa EU i deo su zajedničkog šengenskog prostora. Napore države treba usmeriti ka uvođenju reda, stvaranju sistema, jačanju privrede i punopravnom članstvu u EFTA. Jugoslavija je, pre nego što je razbijena, i to pre svih akcijom Nemačke, aplicirala za članstvo u EFTA. Evropi je potreban novi projekat integracije, suprotan projektu centralizacije i dominacije Nemačke, što je EU postala. Briselska birokratija više ne predstavlja Evropu. Evropi je potreban projekat integracije zasnovan na demokratiji, usvojenim evropskim vrednostima, vladavini prava i ekonomskim, kulturnim, obrazovnim integracijama i slobodnom protoku ljudi, robe i kapitala, a ne politički projekat pravljanja nove EU svetske sile sa Nemačkom na čelu.

KOSOVO I METOHIJA

Osnov i preduslov svake uspešne politike u 21. veku je ekonomska snaga. Jedino ekonomski jake zemlje mogu da vode smislenu spoljnu poliku.

Status Kosova i Metohije je rešen Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih Nacija. Kosovo i Metohija je sastavni deo Republike Srbije koji je pod protektoratom UN. To znači da ima onakvu autonomiju i samoupravu kakvu mu Savet bezbednosti dozvoli. Savet bezbednosti je Prištini dozvolio autonomiju i samoupravu kakvu ima danas.

Priština smatra da je nezavisna država, iako su protektorat i volela bi da dobije međunarodno priznatu državu, da uđe u UN i da nema protektorata. Ovo je priznalo otprilike pola članica UN. Druga polovina smatra da je KiM sastavni deo Srbije. Prištinska kvazi-država može dobiti stolicu u Ujedinjenim Nacijama na jedan od dva načina:

• da Savet bezbednosti UN poništi rezoluciju 1244 i donese novu kojom će omogućiti Prištini da sprovede referendum i dobije stolicu u UN, a to se neće desiti zbog protivljenja Rusije i Kine;
• da Srbija sama to prihvati.

Trećeg načina nema. Pošto Srbija nikada neće prihvatiti da prištinska kvazi-država dobije stolicu u UN, Priština nema način da to ostvari i uzda se isključivo na pritisak zemalja koje su je bilateralno priznale na Srbiju.

U najdubljem interesu Republike Srbije je da donese Zakon o Kosovu i Metohiji i time dodatno učvrsti važenje Rezolucije 1244.

Ustav iz 2006. godine je utvrdio obavezu države da donese Zakon o Kosovu i Metohiji. Do danas nijedna vlada to nije pomenula, niti je otpočela rad na tom zakonu. Donošenje Zakona o Kosovu i Metohiji je u najdubljem interesu Srbije. Pošto sve vlade Srbije od tada do danas suštinski vode politiku “EU nema alternativu” i slušaju naloge iz Brisela i Berlina, tu treba tražiti razlog zašto do danas nije donesen Zakon o Kosovu i Metohiji.

DJB je 2018. godine Narodnoj Skupštini podneo predlog Zakona o Kosovu i Metohiji. Ovaj predlog Zakon o Kosovu i Metohiji podvodi KiM i prištinsku administraciju pod ustavno-pravni poredak Republike Srbije i Ustav ponovo važi na celoj teritoriji Srbije.

Osnov za nacrt ovog zakona je presek Ustava Republike Srbije i Rezolucije 1244. Model rešenja je odnos Danske i Farskih ostrva. Danska je deo Evropske Unije i u svom sastavu, u skladu sa svojim Ustavom, ima Farska ostrva koja sebe smatraju nezavisnom državom, ali koja nisu članica EU. Građani Farskih ostrva nemaju pogodnosti danskog pasoša niti mogućnost da se smatraju državljanima EU, pa čak ni državljanima Danske, imaju svoju fudbalsku reprezentaciju, donose svoje zakone, na referendumu su se odavno izjasili za nezavisnost, ali ih Danska smatra svojom lokalnom samoupravom. Danskoj odgovora da faktičko stanje i problem sa delom teritorije, gde stanovništvo ne oseća pripadnost toj zemlji, reši tako što će njihove zahteve podvesti pod svoj Ustav sa visokim stepenom autonomije. Farska ostrva nemaju stolicu u Ujedinjenim nacijama.

Donošenjem Zakona o Kosovu i Metohiji, koristeći model Farskih ostrva, a i mnoge druge primere koji postoje u svetu, Srbija može, bez promene Ustava, poštujući Rezoluciju 1244, da podvede Kosovo i Metohiju pod svoj ustavno-pravni poredak. Saglasnost Albanaca za ovo nije potrebna. Zakon određuje sva pitanja, od državljanstva i ličnih karata, do podele/teritorijalne organizacije Kosova i Metohije, Zajednice srpskih opština, statusa četiri opštine na severu Kosova, sva poreska pitanja, pitanja penzija i socijalne zaštite, obrazovanja, članstva u međunarodnim organizacijama, sportskim organizacijama, itd.

Zakon o Kosovu i Metohiji takođe definiše platformu za sve dalje pregovore sa Prištinom oko svih spornih pitanja, kao što su to pitanja imovine, srpske kulturne baštine i teritorijalne organizacije autonomne pokrajine Kosovo i Metohija. Osim ovih spornih pitanja, Srbija nema nijedan razlog da potpisuje bilo kakav obavezujući sporazum sa Prištinom. O stolici Kosova u Ujedinjenim nacijama ne može biti reči. Kosovo i Metohija je sastavni deo Srbije i tako će i ostati.

Nije u duhu našeg jezika. Asocira na prepis nekog stranog dokumenta.

Ni reči o suverenizmu, a pominjemo kategoriju za koju tvrdimo da je prevaziđena.

Seksualna opredeljenja su vešto stavljena u “ostala svojstva”, ali to znači usmeno obrazlaganje svakog člana DJB koji se javno pojavi.

RTS se već sada delom finansira iz budžeta. Pre godinu dana, rebalansom budžeta, su drastično smanjena sredstva za RTS i RTV, što je dovelo do masovnog prestanka rada, onim zaposlenim, koji nisu imali ugovor na neodređeno. Garantovani procenat budžeta je nešto što odavno traže za kulturu, ali ako ga nemaju zdravstvo ili vojska, nema ni za druge.

Ove sume su danas mizerne. Tada su bile OK.

Nema skoro nikakve nadležnosti. Sa republičkog budžeta se prebace pare za plate u zdravstvu i prosveti, koje onda isplate kao protočni bojler. Novac koji se ubira po raznim osnovama za unapređenje poljoprivrede i ekologije, može, po nedavno usvojenom zakonu, da bude preimenovan i potrošen na druge svrhe. Skupština se sastaje pet puta godišnje.

Hoću da kažem da nadležnosti Vojvodine nisu nešto što je ilustrativno.

Ovo se kosi sa idejom o progresivnom porezu. Hirurg bi kroz mnogostruko veći porez od čistačice i radnika, trebalo bi da je platio studije i za njihovu decu.

Ideja je odlična, ali mi je problematična ilustracija.

Možda ovako

“Promenićemo sistem u kojem mladi ljudi, koji se zaposle odmah posle srednje škole, plaćanjem poreza, finansiraju studiranje svojih vršnjaka, koji žele da studiraju.